Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Папа ФрањаПетријарх московски и све Русије Кирил и

    Сусрет на који се чекало хиљаду година

    © AFP 2019 / TIZIANA FABI © Sputnik / Максим Блинов
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1620
    Пратите нас

    Блискост ставова руског патријарха Кирила и папе Фрање о угрожености хришћана на Блиском Истоку и Африци и папина осуда паљења православних храмова на истоку Украјине учинили су састанак два верска поглавара могућим. Украјина, међутим остаје камен спотицања.

    Све очи хришћанског света уперене су на Кубу. После неколико неуспелих покушаја (1997. и 2012), тамо ће се састати руски патријарх Кирил и папа Фрања, што је први такав сусрет после скоро хиљаду година. Према речима бившег српског и југословенског амбасадора у Ватикану, Куба је изабрана као средокраћа путева оба поглавара. Папа иде у посету Мексику, а патријарх у посету Бразилу, Венецуели и Боливији.

    За разлику од својих претходника, Јована Павла Другог и Бенедикта Четрнаестог, папа Фрања задобио је симпатије у Русији из два разлога: због својих ставова о потреби заштите хришћана које прогоне екстремни исламисти и због осуде паљења православних храмова на истоку Украјине.

    Украјина је већ вековима камен спотицања у односима две верске заједнице, због агресивне мисионарске политике католичке цркве на том простору.

    „Она наноси велику штету не само односима Рима и Москве у црквеном смислу, него и у политичком смислу Русије и Украјине“, каже Јанковић.

    Агресивна католичка политика или прозелитизам према Русији је већ вековно хроничан, а у последње време је акутан, каже Јанковић, тако да су догматска питања постала мање важна.

    Угроженост хришћана на Блиском истоку и у Африци и питања секуларизације света додирне су тачке двојице верских поглавара, сматра Јуриј Табак, верски аналитичар из Москве. Према његовим речима, за милионе верника широм света много ће значити уколико патријарх и папа буду изнели заједнички став и позвали на мир, иако цркве немају политичке и дипломатске инструменте за спречавање трагедије.

    Са друге стране, Табак је сигуран да ће њих двојица покренути питање секуларизације света.

    „Наравно да су односи између две цркве компликовани, али треба радити на њиховом побољшавању, јер у модерним околностима цркве морају заједно да раде на јачању духовних основа. По мом мишљењу, то ће бити основна порука са састанка патријарха и папе“, сматра Табак.

    Папе су до сада водиле међуверски дијалог само са цариградским (васељенским) патријарсима. Овај састанак, према Јанковићевом мишљењу, донеће велике промене.

    „Васељенски патријарх, сем своје канонске предности у односу на остале православне поглаваре, нема вернике и његова је моћ ограничена, док је руски патријарх верски поглавар две трећине православних хришћана. Разлика је огромна и природно је што руски патријарх носи много већу тежину у тим разговорима“, закључује он.

    Црквени раскол или „велика шизма“, како га зову у католичком свету, поделио је хришћански свет још 1054. године. Анатеме коју су тада један на другог бацили римски папа и цариградски патријарх, скинуте су тек 1965. Од тада траје екуменски дијалог о помирењу и уједињењу две највеће хришћанске заједнице.

    Незахвално је процењивати да ли ће сусрет двојице верских вођа приближити два дела хришћанског света, располућеног вековима, али сигурно је да ће, према речима патријарха Кирила, то бити потврда хришћанских вредности пред лицем савременог света.

    Тагови:
    Хришћанство, сусрет, хришћани, Патријарх Кирил, Папа Фрања, Блиски исток, Куба, Ватикан, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога