Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Жена припадница Јединица за заштиту курдских народа са пушком у руци

    За напад у Анкари криви Курди или...

    © AFP 2019 / DELIL SOULEIMAN DELIL SOULEIMAN
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1271
    Пратите нас

    Брзина којом су турски званичници за напад у Анкари окривили Курде указује на политизацију очитог терористичког акта. Ердоган засад не успева да убеди своје савезнике, превасходно САД, да су Курди непријатељи, а ако успе у том науму, биће корак ближе копненој интервенцији.

    Бомбашки напад у Анкари не само да је ошамутио Турску, него је њене лидере још дубље гурнуо у кризу, наглашавајући турску рањивост на ситуацију у Сирији и обновљени конфликт са Курдима. Овај напад учинио је да изјаве турских лидера буду само још борбеније.

    „Наша одлучност да одговоримо унутар и ван граница земље јача са оваквим радњама. Мора се знати да Турска неће зазирати од коришћења права на самоодбрану у било које време, на сваком месту и у свакој прилици“, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

    Када каже да ће одговорити на нападе, турски председник, наравно, мисли на Курде, који су одмах оптужени за напад у Анкари.

    Наиме, упозорења историчара на могућност распада Турске и стварања курдске државе постаје реалност, сматра стручњак за Блиски исток Станислав Тарасов. Према његовим речима, турска влада прави све више пропуста у спољној и унутрашњој политици, а доказ за то су све учесталији терористички напади. До пре годину и по дана, турска влада водила је дијалог са Курдима, међутим, изневерила је њихова очекивања и непријатељства су обновљена, каже Тарасов.

    „Зли дух је пуштен из боце и чак ни Американци не могу да га врате у њу. Турска бомбардује Курде, и одмах се намеће закључак да се ради о њиховој освети; али не би требало заборавити да Турци имају и ’други фронт‘. Иако Турска није у директном рату са ДАЕШ-ом, ова организација врши терористичке нападе на њеној територији. Постоји и још једна верзија — има више индиција које указују на то да се у Турској припрема државни удар, тако да би иза напада у Анкари могле да стоје снаге за које досад нисмо знали“, закључује Тарасов.

    Алексеј Мартинов, директор Међународног института за модерне земље, мишљења је да је терористички напад у Анкари провокација. Турски председник Ердоган покушава да започне копнену интервенцију своје земље у Сирији и на тај начин продужи век ДАЕШ-у, сматра он.

    „Изгледа да је турски председник прешао црту и да је спреман да жртвује мирне грађане како би нашао изговор за инвазију. Када се дешава напад попут овог у Анкари, увек се поставља питање коме то иде у корист? Ердогану и његовој странци рата — или Радничкој партији Курдистана, коју због оног што се десило јуче очекују још веће репресије“, пита се Мартинов.

    Да Курдима не иду у прилог терористички напади, тврди и доцент београдског Факултета за међународну политику и безбедност Слободан Анђелковић. Након хапшења бившег вође ПКК Абдулаха Оџалана, Курди се не баве тероризмом, већ су се определили за другачије видове борбе.

    Сама чињеница да је Турска о нападу одмах обавестила сталне чланице СБ УН указује на одређене намере те земље.

    „Уколико Турска покрене копнену инвазију против Курда у Сирији у тренутку када руска авијација дејствује са снагама председника Асада, где Запад помаже сиријску опозицију, а сви они се декларативно боре против ДАЕШ-а, ту ће настати хаос“, каже Анђелковић.

    Брзина којом су турски званичници за напад у Анкари окривили Курде указује на политизацију очитог терористичког акта, сматра новинар „Политике“ Мирослав Лазански. Досад је, каже он, влада Турске за терористичке нападе оптуживала припаднике Радничке партије Курдистана (ПКК), политичку организацију Курда који живе у Турској, а сада су пожурили да оптуже сиријске Курде.

    „Оптужба против сиријских Курда је у функцији оправдавања директног турског мешања у рат на просторима Сирије. Проблем је са челним људима турске државе који су очито преценили свој и значај саме Турске, који са својом антируском хистеријом компликују ситуацију у том подручју“, каже Лазански.

    Он подсећа да Турска све време држи отворену границу за снабдевање ДАЕШ-а и Нусра фронта људством, новцем и оружјем, као и за шверц нафте, на чему, према његовим речима, поједини чланови турског естаблишмента јако добро зарађују.

    Турска не само да игнорише резолуцију Савета безбедности УН о забрани трговине шверцованом нафтом из Сирије и Ирака, већ игнорише његове позиве да престане да бомбардује сиријску територију.

    „Турска се на то не обазире, постала је веома проблематичан члан НАТО-а. Сада је само питање да ли она то ради уз прећутну сагласност САД или не слушају више чак ни Вашингтон“, каже Лазански.

    Турске оружане снаге већ гађају из артиљерије положаје сиријских Курда, а председник Ердоган и његови сарадници одавно понављају да је копнена интервенција једини начин да се заустави рат. Ово Ердоганово мишљење не деле, међутим, његови савезници из НАТО-а, што је и изазвало његов бес.

    Ердоган засад не успева да убеди своје савезнике, превасходно САД, да су Курди непријатељи, а ако успе у том науму, биће корак ближе копненој интервенцији.

    Тагови:
    Анкара, стручњаци, напад, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога