Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1848
    Пратите нас

    С једне стране, Обама је са Путином постигао договор у једном од најзначајних светских питања, а то је примирје у Сирији. Са друге стране, поручује да САД настављају сукоб са Москвом.

    Упркос томе што је Москва одиграла кључну улогу у борби са међународним тероризмом, у решавању сиријског питања, регулисању украјинске кризе и бројним другим међународним проблемима, амерички председник Барак Обама продужио је санкције Русији на још годину дана.

    Тај сценарио је, оцењују експерти, био очекиван, а мотив је јасан — САД покушавају да изолују и ослабе Русију, која им је директна сметња на њиховом путу ка светској хегемонији.

    „Обама је још једном потврдио да је циљ спољне политике САД — светска хегемонија, и због тога смо ми опасни. Ми им не дозвољавамо да раде оно што су они сматрали потребним у Сирији, где су играли на карту свргавања Асада. Ми им сметамо да прошире границе НАТО-а путем прикључивања Украјине и Грузије. Зато Обама приказује Русију као земљу која је претња тим циљевима. Али ти циљеви су погрешни, зато што Сједињеним Државама нико није дао право на светску хегемонију“, оценио је шеф Комитета за међународна питања руске Државне думе Алексеј Пушков.

    Он је истовремено истакао да Русија није никаква претња националној безбедности САД, као што то Вашингтон тврди, и да у ствари никакве претње од стране Русије и нема.

    „Обама смишља митолошку претњу како би ослабио Русију. То је прави његов задатак, а не јачање националне безбедности САД“, додао је Пушков.

    Он је истакао да Вашингтон покушава да ослаби Русију како би „наставио да од САД прави светског хегемона“.

    Након што је потписао указ о продужењу санкција, Обама је у образложењу које је предао Конгресу навео да Русија „и даље представља директну и екстремну претњу за националну безбедност и спољну политику САД“.

    На овакав потез Вашингтона у Кремљу гледају „са жаљењем“. Истовремено, у Русији сматрају да такав корак може негативно да утиче на односе двеју земаља, а такође и да створи проблеме Вашингтону.

    „Одлазећи председник САД оставља свом наследнику тешко наслеђе, које се тиче односа са нашом земљом. Продужавање санкција на још годину дана указује да се тај тренд у америчкој политици наставља, а новом газди Беле куће биће тешко да било шта промени“, сматра потпредседник Државне думе Николај Левичев.

    Амерички председник Барак Обама
    © Sputnik / Сергей Гунеев

    Према његовом мишљењу, у Обаминим поступцима одређену улогу игра и „политичка љубомора“, јер су захваљујући Русији, а насупрот ставовима америчке администрације, пронађена решења за низ најоштријих међународних проблема. Он, узгред, подсећа да су многи данашњи међународни проблем управо резултат политике САД.

    Левичев сматра да је продужење санкција само реакција увређених на чињеницу да Русија потврђује „водећу позицију на светској политичкој сцени, на (руску) назависну политику, која је у супротности са покушајима САД да остваре своју хегемонију, да кроје политичку карту света руководећи се сопственим интересима, да делују заобилазећи УН и нарушавајући међународно право и да се бахато мешају у послове других држава“.

    Према речима Левичева, Русија живи под санкцијама које су јој наметнуле САД и ЕУ већ две године и без обзира на све проблеме демонстрира политичку, економску и социјалну самосталност.

    „Зато нам је данас најважнији развој наше економије, унутрашњег тржишта, друштвених институција, узајамно корисна сарадња са нашим партнерима из БРИКС-а, у Пацифичком обручу, Јужној Америци и другим регионима, којима америчке санкције нису указ“, истакао је Левичев. 

    Председник комитета Савета федерације за међународне послове Константин Косачев продужење санкција Русији назвао је „опоменом из Вашингтона“.

    „Очигледно је да је то још један сигнал Европљанима“, написао је Косачев на својој страници на Фејсбуку, подсећајући на раније писање „Волстрит џурнала“, који је указао на то да је број земаља ЕУ које се залажу за укидање антируских санкција порастао.

    Стручњаци истичу да у последње две године политички фактори доминирају над економским, а да је самим тим продужење антируских санкција политички мотивисано. Они такође сматрају да ће се наставити политика „увртања руку“ оним земљама које не следе слепо директиве Вашингтона.

    „Продужетак санкција ће зависити од следећег председника САД. У овом случају, Обама је показао да не жели да се уплиће у нови конфликт унутар америчке политичке елите, за које је питање антируских санкција веома осетљиво. Обама је научио да седи на две столице. Са једне стране, пре недељу дана он је са Путином постигао договор у једном од најзначајних светских питања, а то је примирје у Сирији. Са друге стране, Обама и даље поручује да САД настављају конфронтацију са Москвом. То је на неки начин јединствена ситуација, када политичар истовремено показује спремност за заједничко решавање конкретних питања и изражава несагласност“, каже за Спутњик руски политички аналитичар Александар Коњков.

    Стручњак сматра да је Украјина само „формални разлог“, тј. изговор САД за продужавање санкција.

    „За већи део јавности ситуација у Украјини је другоразредно питање. Осим тога, сукобљене стране у Украјини сада покушавају да нађу политичко решење, ратна дејства су обустављена. Треба рећи да руско-америчка сарадња никада и није била на високом нивоу, за разлику од Европе коју су управо САД натерале да уведе санкције. Због антируских санкција и Европа и ми сносимо губитке. Осим тога, ЕУ сада нема приступ руском тржишту, које има  кључну улогу када је реч о економском расту у Европи“, закључио је експерт.

    Сједињене Државе су у марту 2014. године увеле санкције Русији, због кризе на југоистоку Украјине и присаједињења Крима Русији.

    Амерички званичници више пута су поновили да ће санкције остати на снази све док Москва не испуни све тачке Минског споразума, „заборављајући“ на чињеницу да Русија није страна у украјинском конфликту.

    Одлуку о евентуалном продужењу санкција председник САД следећи пут донеће у марту идуће године. Ипак, о томе тада неће одлучивати Барак Обама, пошто му у међувремену истиче мандат. 

    Тагови:
    љубомора, Америка, односи, Барак Обама, Владимир Путин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога