Слушајте Sputnik
    Операција Олуја

    Може ли истина о злочину бити антихрватска?

    © AP Photo / STATON WINTER
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    2533

    Хрватски бранитељи траже забрану филма „15 минута — масакр у Двору“ који говори о злочину над немоћним штићеницима специјалне болнице и пензионерског дома почињеном током операције „Олује“, а тужилаштво поводом тог случаја ништа не предузима већ пет година.

    Документарни филм „15 минута — масакр у Двору“ аутора Џоржа Ларсена и Каспера Ведсманда из Данске, подигао је целу Хрватску на ноге. Филм је представљен пошле године на фестивалу у Сарајеву, а у августу је приказан и на Радио телевизији Србије. Друго емитовање је одложено због безбедности екипе филма у Хрватској.

    Из Петриње су у школу у Двору на Уни првог дана „Олује“, 4. августа 1995. године, евакуисани људи из пензионерског дома и пацијенти са психијатријског одељења. Филм се бави одговорношћу данског батаљона, који није спречио злочин — сви су побијени за само 15 минута, осморо Срба и једна Хрватица.

    Најављено поновно емитовање филма на РТС–у одложено је због безбедности дела екипе филма у Хрватској. Продуценти из Данске замолили су РТС да не пусти филм. Консултант на том пројекту, Саво Штрбац из Документационо информационог центра Веритас, који је ауторима филма уступио документацију, за Спутњик каже да је реч о једном од најмонструознијих убистава у том рату.

    „Побијени су потпуно немоћни људи, душевни болесници, инвалиди, међу њима је било и кепеца, људи који су се кретали помоћу штака или инвалидских колица. Наша, али и истрага екипе филма говори да су поред те школе били Унпрофорци из данског контингента, они су видели убице, имали су их на нишану, могли су да спрече убиства, међутим, командант им је наредио да се по одлуци УН команде из Загреба, не мешају, јер то није њихов сукоб“, каже Штрбац.

    Главни јунак, у Хрватској спорног филма, управо је командант који није реаговао и његова унутрашња драма, али се у филму појављује и српски генерал Миле Новаковић, што је, уз консултанта Штрбца, било довољно да се филм схвати као антихрватски и да почне хајка на његове ауторе, али и на Хрватски аудио–визуелни центар, који је издвојио 33.000 евра за снимање филма.

    Један од бранитеља затражио је забрану приказивања филма и оптужио ауторе и државу Хрватску. Нико није ништа предузео, док није дошло до промене власти у Хрватској, каже Штрбац.

    „Онда су се осилили поново тај Панџа, људи око њега, те профашистичке, проусташке структуре траже смену Хрибара који води Аудио–визуелни центар и свих који су помогли филм, а на великом удару је и новинар ХРТ–а Саша Косановић који је испред своје фирме био помагач екипи филма“, каже Штрбац.

    У пројекту је учествовао и новинар РТС–а Владимир Банић. Он је заправо први дошао до дневника и приватних видео–снимака данских војника који су снимили убице и открио њихову аутентичност. Банићу је драго да је његова медијска кућа имала разумевања и зауставила ново емитовање филма.

    „Осећам се лоше зато што се у Хрватској и даље не прича о филму, већ о томе да ли је антихрватски или просрпски. Таквом причом жртве се поново гурају у задњи план. Ништа се не догађа у њиховом Тужилаштву за ратне злочине које већ пет година води истрагу заједно са српским. Напретка нема, а није било сарадње ни током снимања филма“, каже Банић за Спутњик.

    Он додаје да је Саво Штрбац само један од стотину људи које су новинари позвали током рада на филму, а да је његов колега и пријатељ Саша Косановић еминентни новинар који је између осталог радио и документарни филм о логорима у Србији у којима су били заробљени хрватски војници.

    У филму „15 минута — масакр у Двору“ ни на једном месту се директно не говори о томе ко је побио цивиле у Двору. Хрвати негирају да су тада били у том месту и злочин приписују Србима. Хрватски медији пренели су наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе — Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне „Црвене беретке“ и њихов командант Милорад Улемек.

    Међутим, на снимцима данских војника и у службеној белешци њиховог команданта пише да су хрватски војници у време масакра били на само 50 метара од места злочина.

    Тагови:
    хрватска, филм, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога