Слушајте Sputnik
    Ракетни систем Рафаел

    Како ће Путин одговорити на амерички противракетни штит

    © AP Photo / Joseph Nair
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    121440

    Активирање америчког антиракетног штита у Румунији и Пољској додатно је заоштрило односе Москве и Вашингтона.

    Русија је јасно дала до знања да неће седети скрштених руку и немо посматрати необуздано ширење ракетне одбране НАТО-а у Источној Европи, већ ће предузети све неопходне мере да заштити своје границе и осигура безбедност.

    Нови противракетни систем НАТО-а који је у четвртак пуштен у рад у румунском месту Девеселу, 180 километара југозападно од Букурешта, и размештање америчког ПРО у Пољској, на само око 250 километара од руског града Калињинграда, сматра се директном претњом Москви.

    Западна војна алијанса тврди да противракетни штит није усмерен против Русије и да нема сврху нуклеарног застрашивања, али у то мало ко верује.

    Москва се категорички противи размештању ПРО САД у Европи, јер се на тај начин урушава стратешка безбедност.

    Руски председник Владимир Путин је више пута постављао питање против кога је тај штит усмерен.

    Пентагон уверава да је задатак система „заштита од претњи које се налазе ван подручја евроатлантске зоне деловања“, и да „није предвиђен за пресретање руских интерконтиненталних балистичких ракета“.

    Пентагон тврди да је главни циљ размештања ПРО супротстављање претњи која долази из Ирана, али у Москви истичу да су тврдње да ракетни програм Ирана представља претњу за чланице НАТО-а у Европи — неосноване.

    Експерти се слажу са Москвом и сматрају да Техеран није заинтересован за ракете које могу да погоде много даље циљеве од оних на Блиском Истоку, а да је амерички систем уперен директно против Русије.

    „Очигледно је да размештање система ПРО у Румунији и Пољској има другачији циљ него што га дефинишу представници САД. Циљ је заштита од Русије, ако не и офанзива против ње, зато што се систем ПРО може користити и за ракетне нападе. Да је тај систем стварно био уперен против Ирана и неких других земаља, НАТО би био спреман да сарађује са Русијом у смислу стварања заједничке ваздушне одбране по секторалном принципу. Али као што видимо, Иран је само изговор“, каже за Спутњик Кирил Коктиш, доцент на Катедри за политичку теорију Московског државног института за међународне односе.

    Подсећања ради, Русија је чак била спремна да створи заједничку ваздушну одбрану са НАТО-ом, али је Алијанса то одбила.

    Руски председник је раније упозорио да ће Русија на развој ПРО САД одговорити узвратним, парирајућим мерама. Према његовим речима, биће то мере које ће додатно ојачати потенцијал стратешких нуклеарних снага Русије и развијање ударних система који су у стању да пробију сваки систем противракетне одбране.

    „Русија предузима мере. Балистичке ракете на чврсто гориво попут ’јарс РС-24‘ и ’јарс РС-30‘ се опремају модерним комплексом за превазилажење перспективног система америчке ПРО. Ради се о маневришућим и надзвучним нуклеарним главама, затим о системима за ометање радара и о неким другим системима. Осим тога, Русија разрађује интерконтиненталну балистичку ракету ’сармат РС-28‘ и железничке ракетне системе. Све то ће појачати могућности руских нуклеарних снага“, каже за Спутњик Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“.

    Раније се говорило и о томе да ће Русија на Криму стационирати ескадрилу тешких бомбардера, а гласно се размишља и о наоружавању Калињинграда, као и о инсталирању система за рано упозоравање и одбрану на Арктику.

    Руски војни експерти сматрају да би на јачање НАТО контингента на границама Русије и размештање противракетног система САД у Пољској и Румунији Москва требало оперативно да реагује и одговори размештањем оперативно-тактичких ракетних комплекса „Искандер М“ у граничним подручјима.

    „Искандер“ је, према мишљењу стручњака, „идеални убица“ баш таквих система које САД покушавају да разместе на новој позорници војних дејстава.

    „Русија би могла да одговори размештањем ракетних система ’Искандер‘ у Калињинградској области и на Криму, и на тај начин би Пољска и Румунија биле на нишану руских ракета. Не мислим да би становништво тих земаља било пресрећно због те чињенице и зато НАТО треба да нађе начин како да објасни обичним људима зашто је све то потребно…“, наводи Коктиш.

    Као још једна варијанта руског одговора на америчку претњу спомиње се слање руских подморница до обала САД, а такође и опремање бродова и подморница у Балтичком и Црном мору крстарећим ракетама морског базирања „калибар“, које имају домет од 2.600 километара, а какве је већ користила Каспијска флота када је у Сирији извела ракетни удар на базе ДАЕШ-а. То значи да те ракете из било које тачке Црног мора могу да погоде сваки циљ на територији Пољске и Румуније.

    Неки војни експерти сматрају да би још један корак Русије могао да буде јачање војне сарадње са Белорусијом…

    Руски министар одбране Сергеј Шојгу је раније изјавио да ће као одговор на повећање потенцијала НАТО-а у близини граница Русије до краја ове године бити створене и две нове дивизије у Западном војном округу и једна у Јужном.

    Москва не искључује могућност да Русија иступи из Споразума о смањењу и ограничењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ) као одговор на размештање ПРО у Источној Европи.

    „То је без сумње крајња мера, и надам се да до ње неће доћи, али није случајно Државна дума Русије, ратификујући нови СТАРТ, оставила напомену да распоређивање елемената ПРО може бити један од разлога иступања Русије из Споразума“, рекао је председник Одбора за сигурност у Савету Федерације Русије Виктор Озеров.

    Министарство одбране Русије је више пута истицало да та земља размештање система за лансирање ракета у Румунији сматра кршењем споразума САД и Русије о елиминацији ракета средњег и дугог домета, потписаног 1987. године. Ти системи могу да лансирају и ракете пресретаче и крстареће ракете „томахавк“.

    Тагови:
    одговор, Америка, ракетни штит, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога