Слушајте Sputnik
    Интерпол

    Зашто Интерполове потернице важе само за Србе?

    © AFP 2018 / ROSLAN RAHMAN
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 037

    Потернице које је издао Интерпол по захтеву тужиоца и полиције Србије немају једнаку снагу, посебно када су у питању људи са Косова или из БиХ. Ми смо у апсурдној позицији јер они хвале нашу полицију и тужилаштво, сарађују и поступају по нашим потерницама, осим ако им неко није посебно драг, каже за Спутњик адвокат Божо Прелевић.

    Међународна полицијска организација Интерпол сторнирала је међународну потерницу Србије за председником самопроглашеног Косова Хашимом Тачијем, како би он протеклог викенда могао у Сарајеву да присуствује Самиту „Брдо-Бриони“.

    Иако је Министарство правде Србије доставило Интерполу потерницу за Тачијем, та међународна организација у одређеним околностима може да стопира налог за хапшење, рекао је „Вечерњим новостима“ Милан Петровић, вршилац дужности српског тужиоца за ратне злочине. То се, каже Петровић, у Тачијевом случају и догодило јер је Косово, које многе чланице Интерпола признају као државу, изразило протест.

    Божо Прелевић, адвокат и некадашњи министар полиције у прелазној Влади Србије за Спутњик каже да Тачијев случај није једини, и подсећа да смо исту ситуацију имали и са Агимом Чекуом, Рамушом Харадинајем и Ејупом Ганићем.

    „Потернице које је издао Интерпол по захтеву тужиоца и полиције Србије немају једнаку снагу, посебно када су у питању људи са Косова или из БиХ. Они су углавном задржани дан, два, али никада нису лишени слободе и испоручени Србији. У неким другим предметима по основу Интерполових потерница се људи ухапсе и испоруче, па се стога јасно може закључити да је разлог за ту врсту дискриминације искључиво политички“, објашњава Прелевић.

    Према његовом мишљењу, када је реч о политичким актерима са Косова или из БиХ, Србија није једнака чланица Интерпола као што су то друге државе.

    „Јасно је да су ти политичари на Интерполовим потерницама, који су на неки начин заштићени, у врло јаким спонзорским односима са ’посебно једнаким‘ чланицама УН и Интерпола. Ту посебно мислим на америчку администрацију. То не иде у прилог владавини права, али то није ни прва нити последња ствар која говори у прилог томе да је међународно право заправо право договора најјачих сила. Коначно, тако се доносе и одлуке у Савету безбедности УН“, сматра Прелевић.

    Прелевић каже да нема утисак да такво поступање Интерпола претерано смета српским политичарима и додаје да наша земља нема нити моћи нити снаге да се избори за другачији статус, јер се то, како каже, дешава већ 15 година, а поступци и епилог су идентични. 

    „Наравно да је то лицемеран став, који је можда последица поставке неких земаља да је Србија узрочник свих ратова на Балкану, те да српско тужилаштво и оптужнице не вреде ништа. Међутим, Серж Брамерц врло јасно каже да су они задовољни радом Тужилаштва за ратне злочине“, истиче Прелевић.

    Он подсећа да Србија има највише процесуираних оптуженика и највише осуђених сопствених грађана.

    „На крају крајева, када је реч о ’Добровољачкој улици‘ донета је ослобађајућа пресуда. Дакле, како нема разлога за сумњу у поступање српских државних органа, мислим да се ради о политичким моментима који су изнад права и изнад закона“, објашњава Прелевић.

    Он додаје да, уколико би се доказало да је оптужница против Тачија подигнута на основу неутемељених и нетачних доказа, тада би се поставило питање квалитета владавине права у Србији.

    „Како се то није десило, ми смо се нашли у апсурдној позицији јер они хвале нашу полицију и тужилаштво, сарађују и поступају по нашим потерницама, осим ако им неко није посебно драг. Тог тренутка то право више не важи за све“, напомиње Прелевић. 

    На питање да ли би Интерпол сторнирао потерницу за неким српским политичаром уколико би Србија то затражила, Прелевић каже да му није познато да је неки српски политичар оптужен, а да може слободно да путује по свету.

    „Док таквог не нађемо, можемо рећи да се по оптужницама Србије не поступа уколико се ради о политичарима из суседних земаља“, закључује Прелевић.

    Тагови:
    интерпол, злочинац, Брамерц, суд, Хашим Тачи, Хаг, оптужница, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога