Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Премијер Србије Александар и председник Кине Си Ђинпинг

    Србија европски центар Кине за инфраструктуру

    © Фото : Влада Републике Србије
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    1432

    Прва посета једног кинеског председника Србији после тридесет година поставиће нови политички оквир за међусобне односе двеју земаља, рекао је у емисији Свет са Спутњиком Јован Чавошки, истраживач-сарадник са Института за новију српску историју.

    Кинески председник Си Ђинпинг у петак долази у Србију. Посета је већ у више наврата оцењена као историјска, а у овонедељном издању емисије Свет са Спутњиком бавили смо се сарадњом Србије и Кине. Да ли некоме смета стратешко партнерство две земље, и може ли Србија да буде „мост“ између Кине и Европске уније?

    Јован Чавошки, истраживач-сарадник са Института за новију српску историју, сматра да ће посетом кинеског председника Србији бити постављен нови политички оквир међусобних односа двеју земаља.

    „Србија је у овом делу света препозната као кинески центар за инфраструктуру. Модалитет 16+1 уједно ствара и нови модалитет односа Кине са земљама Европе, без обзира на то да ли су чланице Уније или не, а Србија ту игра важну улогу. Обични кинески грађани имају изражен пријатељски однос према Србији, а на политичком нивоу ти односи констрантно напредују“, каже Чавошки.

    Како каже наш саговорник, Србија у очима Кине фигурира као пријатељска земља јер никада није заузела контроверзну позицију према Пекингу. Иако ће најстабилнији коридор новог кинеског „Пута свиле“ бити онај кроз Русију, прва фаза кинеских инвестиција у овом делу света је, сматра Чавошки, изградња инфраструктуре. То ће за Србију бити јако значајно, и остаће јој као трајно наслеђе добрих односа са Кином.

    Никола Јанковић из Привредне коморе Србије каже за Спутњик да држава, у складу са својим могућностима, ради на привлачењу кинеских инвестиција. Према његовим речима, тешко је поредити Србију и Кину, али има пуно могућности за унапређење односа.

    „Србији су јако битне кинеске инвестиције у производне делатности. Ta земља осваја западноевропско тржиште својим производима, а све је више присутна и на источноевропском тржишту. Србија је на кинеском ’Путу свиле‘ свакако једна степеница ка Европи“, напомиње Јанковић.

    Он додаје да је Привредној комори Србије потребно озбиљно представништво у Кини, јер је тешко пробити се на тржишту на којем су већ присутне највеће светске компаније. Наше фирме, иако скромно, извозе на кинеско тржише, а освајање извоза прехрамбених производа у Кину за Србију би био велики плус.

    И новинар Борислав Коркоделовић сматра да је Србија „једна од капија кинеског уласка у Европу“, али напомиње да је трговинска размена Кине са Србијом занемарљива у односу на размену коју та земља има са Европом. Он додаје да је у сарадњи Србије и Кине „само машта граница“, јер Кинези, како каже, имају много идеја.

    „Не би ме чудило да Европској унији засмета добра сарадња Београда и Пекинга. Мислим да ће нови кинески ’Пут свиле‘ бити велико искушење, јер Кинези многе тачке на том путу не контролишу — и тога су свесни. С друге стране, Американци се не осећају лагодно док гледају како се Кина уздиже невероватном брзином. Нови ’Пут свиле‘ не може да прође без Америке, али је питање у којој ће се мери она укључити“, напомиње Кркоделовић.

    Како каже наш саговорник, Хладни рат је престао на Истоку, али не и на Западу — јер се тамо Русија и Кина и даље доживљавају као „црвене“ земље. Москви и Пекингу је заправо заједничко то што су обе угрожене политиком Сједињених Америчких Држава.

    Тагови:
    Си Ђинпинг, Кина, Русија, русија, Кина, трговина, размена, посета, сарадња, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога