Слушајте Sputnik
    Демонстрант држи  америчку заставу испред  Врховног суда у Вашингтону

    Убитачна дипломатија на амерички начин

    © REUTERS / Kevin Lamarque
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1420

    „Затворено“ писмо запослених у Стејт департменту о потреби напада на сиријску војску по „југословенском сценарију“, које је, гле чуда, процурило у јавност, само је пробни балон. Јер Сирија данас ипак није оно што је 1999. била СР Југославија — сирак тужни без игде икога.

    Када лопов Американцу упадне на посед (trespassing) може само да моли бога да власник није код куће, иначе ризикује да буде скраћен за главу. Посед је за Американце светиња и власник има право да га штити и ватреним оружјем. Али то је само у Америци.

    Када, међутим, терористи који себе називају припадницима ДАЕШ-а, заузму део територије Сирије, Американци би да бомбардују војску сиријске државе која покушава да одбрани своју земљу.

    И ништа то не би било чудно. Ни прва, ни последња недоследност америчке администрације, која увек и свуда само брани свој интерес. Умотан, наравно, у обланду борбе за демократију, људска права и чега све не из арсенала њиховог душебрижништва за бољи и праведнији свет.

    Вређање интелигенције

    Свима је одавно све јасно, као уосталом и то да сила бога не моли. Али макар би САД требало да се уздрже од вређања интелигенције остатка света.

    „Њујорк тајмс“ је имао увид у писмо педест запослених у Стејт департменту, који су руководству САД предложили да нападне трупе сиријских власти по „југословенском сценарију“. Кажу они да је то једини начин борбе против ДАЕШ-а и постизања мира у Сирији.

    „Видимо смисао у активнијој војној улози САД у Сирији на основу разумне употребе даљинског оружја и оружја из ваздуха, што би могло да допринесе и помогне усмеренији и агресивнији дипломатски процес под руководством САД“, цитира лист писмо.

    Шта рећи о „разумној употреби оружја из ваздуха“, или у преводу „паметних“ крстарећих ракета, с безбедне дистанце, чија су „паметна“ достигнућа још видљива на рушевинама у центру Београда.  

    А кад легална сиријска  власт буде тако „паметно“ сатерана у ћошак, мораће да одигра по нотама из Вашингтона. Речником запослених у Стејт департменту речено то ће допринети „усмеренијем и агресивнијем дипломатском процесу под руководством САД“.

    Међу десет разлога зашто треба ударити сиријску војску је и онај да би то могло „да заустави нападе сиријских трупа на снаге опозиције, која ће онда моћи да се усмери на борбу против ДАЕШ-а“.

    Ако је истински циљ САД савладати  ДАЕШ зашто онда њене  „паметне“ ракете директно не гађају ДАЕШ, питање је које се с правом намеће. Зашто, као киша око Крагујевца,  гађати сиријску војску да би то наводно оставило простора за јачање сиријске  опозиције и њену борбу против ДАЕШ-а.

    Писмо као пробни балон

    Било би смешно да није трагично. Писмо управо недвосмислено ставља до знања да је превасходни циљ САД у Сирији сменити легално изабрану власт Башара ел Асада. Она има једну, али довољно велику ману — по вољи је Русије и узда се у Русију.

    Москва је пружајући ваздушну подршку сиријској војсци у борби против такозване Исламске државе,  несумњиво, учврстила свој утицај у том делу света. И то је оно на шта Вашингтон никако није рачунао.

    Управо отуда и ово „затворено“ писмо које је, гле чуда, процурило у јавност. Као пробни балон. Јер Сирија данас ипак није оно што је 1999. била СР Југославија, „… сирак тужни без игде икога“, због чега је бомбардовање НАТО-а, на челу са САД,  довело до „политичког дијалога“, односно до самопроглашене независности Косова.

    САД су врло свесне улоге и Русије и Ирана у рату у Сирији, како то увиђа и новинар „Њујорк тајмса“ Макс Фишер. Отуда за сад само уздржана реакција америчког званичника Џона Кирбија — потврда постојања петиције коју „руководство разматра“.

     

    Тагови:
    сирија, америка, дипломатија, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога