Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 260
    Пратите нас

    Ситуација у Скопљу није нимало наивна, нити се очекује да ће нови избори који су планирани за јесен много променити. Последица кризе већ се одражава на привреду, јер ЕУ већ неко време „заврће славину“.

    Политичка криза у Македонији нашла се у ћорсокаку, а по свему судећи међународна заједница на челу са Америком и Немачком решила је да ствари узме у своје руке. После скоро две године кризе која траје у тој држави, ствари се нису помакле са мртве тачке. Споразум из Пржина четири кључне македонске странке, о одржавању избора су практично пропали, а избори су на захтев опозиције одложени већ — два пута. Влада Николе Груевског је распуштена и формирана је прелазна влада са опозицијом. Онда је и та прелазна влада распуштена, па опозвана, јер је опозиција одбила да изађе на изборе. Демонстрације опозиције за смену председника Македоније Ђорђа Иванова постале су свакодневница, а после свега није јасно ко заправо има власт у  Македонији.

    Покушаји амбасадора ЕУ да реше проблеме и Македонију „врате у демократске воде“ очигледно нису успели, па  је сада јасно да је кључ за решења македонске кризе предат у руке великих западних држава — Немачке  и Америке.

    Ситуација, дакле, није нимало наивна, јер судећи по писању што скопске што западне штампе, ако се у Македонији овако настави, политичким актерима прете или санкције или нека врста међународне управе.

    Саговорници Спутњика различито анализирају не само нову улогу Америке и Немачке у Македонској кризи, већ и саму  кризу.     

    Бранко Ђођевски, политички аналитичар из Скопља, верује да је разрешење политичке кризе на путу, јер је, како је навео, дошло до тачке раскршћа — или ће се постићи договор, или ће се криза заоштрити.

    „То подразумева казнене мере Брисела. Сигнали за пооштравање кризе већ су у неку руку послати. Стопирана су средства из ИПАП фондова, а на Самиту за Западни Балкан Македонија није ушла у  групу земаља које ће користити новац из 150 милиона евра из фонда планираних за земље у овом региону. Македонско руководство схвата шта се спрема држави од стране међународне заједнице и због тога сам оптимистичан да ће договор постићи“, каже Ђорђевски.

    Он уједно сматра да би међународна заједница могла да изврши притисак и на опозицију, па у том контексту и види могућност да се криза оконча. Могућност да до тога не дође, што би према некима могло да доведе до наметања неке врсте међународне управе над Македонијом, Ђорђевски види као „тотални пораз македонске демократије“.

    „Ја се надам да до таквог сценарија неће доћи, пре свега јер верујем да ће међународна заједница пресећи и рећи опозицији — доста је, хајде да се сада нађе излаз“, каже он.

    Миленко Неделковски далеко је од помисли да би Македонија могла да се нађе под неком врстом међународног протектората, као што је то Косово или Босна и Херцеговина.

    „Оно са чим сам ја упознат јесте да је позван руски амбасадор из Скопља у Москву на консултације и да је добио назнаке да би руска дипломатија морала да се активира у  Македонији“, тврди наш саговорник.

    Неделковски сматра да ће до разрешење кризе у Скопљу брзо доћи, иако очекује да ће нови избори бити расписани за новембар.

    „За две године нису успели да сруше легално изабрану власт, јер је главни актер народ који је и даље на страни македонске државе“, закључује он.

    Што се тиче посета из Берлина и Вашингтона, Неделковски је уверен да амерички изасланик долази из администрације која је на измаку, те да у том смислу и нема неки значај. С друге стране, што се тиче Немачке, наш саговорник је убеђен да је његово интересовање за Македонију искључиво због могућности отварања нове мигрантске руте која би могла да нашкоди пре свих немачкој канцеларки Ангели Меркел.

    „С обзиром да тога још нема, онда им је лакше да се баве притисцима на нашу легално избрану власт“, закључује Неделковски.

    У Скопљу се тренутно налази немачки изасланик Јоханес Хајндл, а за неколико дана најављен је долазак америчке представнице Викторије Нуланд, што се у делу скопских медија тумачи као нови повећани притисак на владајућу ВМРО–ДПМНЕ Николе Груевског и СДСМ-а Зорана Заева за излазак из политичке кризе.

    Скопски медији надмећу се у анализама да ли ће Европљани и Американци, ако не буду видели напредак међу македонским странкама, прибећи ограниченој изолацији и суспензији финансијске помоћи, као главном средству за притисак на политичке актере и Владу да се придржавају, пре свега, Пржинског уговора.

    Подсећања ради, Македонија је у политичкој кризи од фебруара 2015. од избијања скандала са прислушкивањем, када је опозиција оптужила владајуће странке да су прислушкивале 20.000 људи, укључујући полицајце, судије, новинаре и дипломате. То је бивши премијер Никола Груевски негирао, а у етар су пуштени наводно аутентични аудио-записи као доказ да су ванредни претходни парламентрни избори покрадени. Криза је продубљена када је македонски премијер Ђорђе Иванов почетком ове године одлучио да помилује оптужене за прислушкивање, чиме је обустављен кривични поступак против више десетина политичара, укључујући Груевског, али и лидера опозиције Зорана Заева, за кога је владајућа странка приказала снимак на коме се наводно види да уговара мито за неки посао. Ово председничко помиловање изазвало је оштре реакције главних странака, ЕУ и уличне протесте у Скопљу и другим градовима. ЕУ је тражила хитно поништавање одлуке о помиловању. Иначе, четири водеће политичке странке у Македонији, од којих су две албанске, у јулу су у Пржину потписале договор о расписивању ванредних парламентарних избора, и условима под којима би они требало да буду одржани. Последња замерка опозиције био је неажуриран бирачки списак. 

     

    Тагови:
    ситуација, Македонија, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога