Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Вук Јеремић

    Јеремићев избор искључиво зависи од његовог односа са Западом

    © AP Photo / Seth Wenig
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 422
    Пратите нас

    Вук Јеремић може да буде сасвим задовољан бројем добијених гласова на првом тајном гласању у Савету безбедности УН о новом генералном секретару светске организације, али његов евентуални избор зависиће од тога како на то гледају САД.

    Прва тријажа кандидата за генералног секретара УН завршена је, а највише гласова је, како саопштавају медији, однео бивши португалски премијер Антонио Гутереш. За њим следи бивши словеначки председник Данило Тирк, а треће место деле бивши српски шеф дипломатије Вук Јеремић, генерална секретарка Унеска Бугарка Ирина Бокова и бивши министар иностраних послова Македоније Срђан Керим.

    Према речима Зорана Миливојевића, бившег дипломате и предавача на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Србије, кандидатима сада остаје да наставе да лобирају за други круг гласања.

    „Они који су добро прошли у првом кругу и који, према информацијама, сматрају да су добро прошли, треба да поправе резултат, како би ушли у завршну фазу за дефинитивну кандидатуру. Када говоримо о лобирању, то се односи на сталне чланице СБ, јер, као што је познато, од њиховог консензуса зависи крајњи долазак на листу фаворита за будућег генералног секретара УН“, каже Миливојевић.

    Постоји ли могућност да се кандидати који нису добили довољан број гласова повуку из трке? 

    — Како да не. Поготово они који су најгоре прошли, уколико процене да нема смисла даље да учествују у трци и да не деградирају свој положај и политички кредибилитет, постоји могућност да се повуку на фини начин и да тиме спасу и своје матичне државе од политичког фијаска.

    Колику тежину имају гласови несталних чланица СБ и како гласање утиче на опредељење најутицајнијих земаља у СБ?

    — Гласови несталних чланица утичу у ситуацији ако постоји мртва трка између сталних чланица Савета, које дефинитивно одлучују и чији је консензус неопходан. У првом реду, то су САД, Русија и Кина. Уколико постоји мртва трка и уколико је убедљива већина несталних чланица за једног кандидата, то може да буде одлучујући моменат за коначну одлуку о избору кандидата.

    Шта би значило ако би се бивши аустралијски премијер Кевин Рад сада укључио у трку, како је најављено? Колико би то утицало на даљи ток избора?

    — Његово укључење представљао би маневарски простор, по мом мишљењу, западних земаља уколико сматрају да треба да се поремети однос снага оних кандидата који су већ у игри, јер аустралијски кандидат може бити само кандидат западних земаља.

    Не треба рачунати да би он могао да буде кандидат Русије или Кине или да добије њихову наклоност. Мислим да је Новозеланђанка Хелен Кларк, ако се ради о том простору, озбиљнији кандидат у односу на аустралијског кандидата.

    Када већ говоримо о кандидатима, интересантно је да се у вестима о исходу првог круга гласања не помиње резултат министра спољних послова Словачке Мирослава Лајчака, који је озбиљан кандидат и који сада председава ЕУ и који добро стоји и на Истоку и на Западу.

    Остају, наравно и женски кандидати, имајући у виду да је овога пута заузет принципијелан став да би за генералног секретара овог пута могла да буде изабрана жена. У том смислу, не чуди ме висок рејтинг Ирине Бокове ни висок рејтинг госпође Кларк. Ако би се заиста држали принципа да овога пута генерални секретар буде жена, онда би између њих две требало тражити могућег победника.

    Зашто се све мање говори о Источноевропској групи, којој, по правилу, припада место генералног секретара. Због чега се кандидат не бира само из те групе, него учествују и представници других региона? 

    — Ради се о великосилским интересима и надметањима. У овом случају, када је у питању Источна Европа, то је настојање западних центара моћи, пре свега САД, да се одступањем од принципа, тај принцип доведе у питање истицањем кандидата који одговарају западним интересима. Међу њих свакако спада и господин Гутереш, бивши португалски премијер.

    Полази се од тога и сматра се да би он могао да буде прихватљив и за Русију и за Кину, пошто се ради о личности која није политички компромитована. Али треба имати у виду да се ради о Португалцу који долази из земље-чланице НАТО-а и ЕУ, који би био у функцији западних интереса.

    Може ли српски кандидат за генералног секретара Вук Јеремић да буде задовољан како је прошао на гласању?

    — Према ономе што смо чули из медија, да је добио девет гласова, свакако да може бити задовољан. То сасвим солидан број гласова, имајући у виду да је међу тих девет гласова свакако и глас некога од сталних чланица СБ.

    Међутим, његов могући избор искључиво зависи од западне групације, имајући у виду да му нису опростили ситуацију када је изабран за председавајућег Генералном скупштином УН, када је, на основу процедуре и на основу непосредног избора, спречио избор кандидата западне групе, представника Литваније.

    То му, колико ми је познато, није до краја опроштено, тако да он има резерве када су у питању западне земље и то се сигурно рефлектује и на став САД, Француске и Велике Британије. Мислим да има подршку Кине и Русије и да његов могући успех треба гледати искључиво у зависности од става западних земаља на челу са САД.

     

    Слично:

    Јеремић: Имамо шансе у трци за наследника Бан Ки Муна
    Јеремић: Вратити поверење човечанства у УН
    ЕКСКЛУЗИВНО Јеремић: Верујем у победу
    Потврђено Спутњику: Јеремић кандидат Србије за генералног секретара УН
    Јеремић: Потребна реформа УН на више поља
    Тагови:
    генерални секретар УН, избори за УН, УН, Савет безбедности, избори за генералног секретара УН, Уједињене нације, Зоран Миливојевић, Вук Јеремић, Кина, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога