Слушајте Sputnik
    Акција Олуја

    У Хрватској и данас покрштавају Србе

    Youtube/BHBanjaLuka Nick
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    5283
    Пратите нас

    „Олуја“ се никада није завршила, она још траје. Доказ за то су последњи догађаји у Хрватској и све већи број Срба који ту земљу напуштају.

    Туга за убијенима и жал за изгубљеним домовима са једне, и победничко славље уз подигнуту шаку и фашистичке симболе са друге стране. Тако се у најкраћем може описати обележавање годишњице „Олује“.

    Увертира у хрватску прославу „Олује“ довољно указује како ће изгледати прослава годишњице хрватске „победе“.

    Антисрпске харанге у Хрватској у континуитету трају од 19. века, каже председник Асоцијације удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Ова политика почела је са Антом Старчевићем, а настављена је са Павелићем и Туђманом, објашњава он.

    Човек може помислити да је појачано антисрпско расположење у Хрватској условљено изборном кампањом, али кампања против Срба је континуирана, каже Будимир. Он наводи да је долазак Социјалдемократске партије на власт и улазак Хрватске у ЕУ пробудио лажну наду да ће се статус Срба у Хрватској променити. ЕУ и даље ћути на шовинистичке и фашистичке испаде у тој земљи.

    „Олуја за нас још увек траје. После 5. августа 1995, хрватски Сабор донео је низ дискриминаторских закона којима је одузета сва наша имовина и нисмо успели, иако је Хрватска потписала више међународних споразума, да повратимо своју имовину“, каже Будимир.

    Срба је у Хрватској све мање, а оно што посебно забрињава је превођење из православља у католичанство.

    „Имали смо у Другом светском рату ту појаву. Постојала је Хрватска православна црква, сада имамо Хрватску православну заједницу. У тренду је и прекрштавање и преверавање, а ових смо дана сведоци и повампиреног усташтва“, каже Будимир.

    Запад се и данас пита како Срби нису нокаутирани

    „’Олуја‘, али и сви догађаји из деведесетих година, оставили су трауматичне ожиљке на телу српског народа“, каже историчар Александар Раковић.

    „То не може а да се не одрази на идентитет народа. Самопоуздање је пољуљано, а присуство Срба на тим просторима, које трајало један миленијум, окончано је уз миг западних евроатлантских структура. То што је западноевропска цивилизација починила такав злочин над православним хришћанима је посебно трагично“, каже Раковић и подсећа да није први пут да се тако нешто догодило.

    Сличан изгон у неколико наврата у 20. веку доживели су Грци. Њихов изгон почео је прогоном из Мале Азије двадесетих година прошлог века, настављен је педесетих година прогоном Грка из Истанбула, а окончан је прогоном са четвртине кипарске територије.

    У ономе што се догодило Србима и Грцима, Раковић види тежњу Запада да грубо разграничи цивилизације. Крајњи резултат тих тежњи су, према његовим речима, догађаји на Блиском истоку.

    „Ми смо прилично уздрмани и били смо у нокдауну, али смо се подигли и они се питају како је могуће да нас нису нокаутирали, а уложили су толико средстава, манипулације, стрељива да би дисциплиновали Србе, али у томе нису успели“ каже Раковић.

    Повратак у старе крајеве готово је немогућ

    Тешко је утврдити тачан број повратника, каже Будимир. Иако хрватске власти тврде да се на огњишта вратило око 130.000 људи, истраживање које је урадио УНХЦР говори да се у Хрватску вратило 30.000 до 40.000 Срба избеглица.

    Повратка нема, каже Будимир, а подаци показују да је већи број оних који се из Хрватске враћају у Србију него у обрнутом смеру. Иако је у Хрватској усвојен Закон о мањинама, он се у пракси не примењује.

    „Готово на прсте једне руке можемо избројити оне који су се запослили, поготово у државним службама. Они који се враћају углавном живе од пензија или од пољопривреде, а врло добро знамо како им је тешко, јер немају пољопривредних машина и тај повратак није одржив. Било је врло скромне обнове, која је завршила тако да, ако људи не могу да се врате, Хрватска их тужи и морају да надокнаде уложена средства са каматама. То прави огромне проблеме. Све је мање људи који се враћају, а после ових дешавања положај Срба биће још тежи”, закључује Будимир.

    Док једни славе, други тугују

    Читава атмосфера последњих месеци у Хрватској као да је припремана да се 21. годишњица „Олује“ обележи још тријумфалније него прошле године. 

    Пријем за ратне команданте на книнској тврђави, миса захвалница и неизбежан концерт усташке музичке звезде Марка Перковића Томпсона, све у организацији неколико хрватских министарстава и уз присуство хрватског државног врха, јесу начин на који ће у Хрватској „Олуја“ бити обележена.

    У Србији и Републици Српској пак туговаће се за изгубљеним животима и домовима. Београдско насеље Бусије насељено је, највећим делом, људима избеглим из Хрватске и БиХ. Оно је одабрано за место централне манифестације, којој ће присуствовати државни врхови Србије и Републике Српске, као и врх Српске православне цркве.

    И у Републици Српској „Олуја“ ће бити обележена на сличан начин као и у Србији. Документационо информативни центар Веритас традиционално организује обележавање „Олује“ у Бањалуци и на целој траси избегличке колоне кроз Републику Српску.

    Од 3, до 6. августа грађани су почели да у организацији Веритаса обележавају страдање цивила из избегличке колоне на сваком месту на коме се догодио злочин хрватских војника.

    У бањалучком Саборном храму Христа Спаситеља већ 3. августа одржан је парастос и упаљено је 7.000 свећа за душу сваког Крајишника погинулог у рату, каже Саво Штрбац, председник Веритаса.

    На дан почетка изгона Срба, 4. августа, представници Веритаса положили су венце на споменик жртвама „Олује“ на бањалучком гробљу, потом је одржан парастос жртвама у Цркви Свете Тројице, а након тога и даћа у организацији Кола српских сестара.

    „На захтев Крајишника који живе у Бањалуци и РС настављамо традицију. Наравно да поздрављамо учествовање државе и црквеног врха на прослави у Бусијама, али ако се народ сећа својих жртава, то, по мени, има много више смисла него само сећање политичког и црквеног врха“, каже Штрбац.

    Народ не заборавља. А од заборава штите и друге акције, ако што је позив патријарха Иринеја да црквена звона 5. августа дуже звоне или да се људи истог дана у подне зауставе и одају пошту жртвама.

    Слично:

    Николић: Хрватска затрпава јаме у које су усташе закопавале Србе
    Додик: Срби никада неће заборавити усташки злочин у Јасеновцу
    Укидање ћирилице уз усташке песмице
    Власт је изазвала усташке испаде у Книну
    Тагови:
    антисрпска, фашизам, шовинизам, повратак, избеглице, Срби, Хрватска, операција Олуја, обележавање годишњице Олује, Александар Раковић, Милојко Будимир, Саво Штрбац, Србија, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога