Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протест Демократске странке

    Како реформисати Демократску странку

    © Sputnik / Nenad Zorić
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    827

    Демократска странка налази се на прекретници — или ће опстати, или ће нестати. У овом тренутку, пред њеним члановима је избор између четири кандидата. Ево како они виде начин да се та, некада најбројнија партија реформише.

    Месец дана остало је од првих директних избора за председника једне странке у страначкој историји Србије. У трку за председника Демократске странке укључило се четири кандидата — актуелни председник странке Бојан Пајтић, бивши српски амбасадор у Црној Гори Зоран Лутовац, бивши министар одбране и високи страначки функционер Драган Шутановац и једно скоро сасвим ново лице — бивши министар енергетике у прелазној Влади Србије Србољуб Антић.

    Од опозиције до власти, од власти (скоро) до пропасти

    Демократска странка је, откако је њен рад обновљен, прешла дуг пут — од странке интелектуалаца и богатијег слоја становника до масовне партије која је била покретач демократских промена 2000. године. Иако никада није била најјача опозициона странка током деведесетих година, ДС је успела да постане језгро савеза који је оборио са власти Слободана Милошевића.

    Демократска странка је, не рачунајући кратак период, све време била на власти после 5. октобра 2000. Ако није имала парламентарну већину, њен лидер био је председник Србије, а у њеним рукама биле су полуге најважније локалне власти у земљи — власт у Београду. До последњих избора, ДС је држала власт и у Војводини.

    Иако се и раније налазила у кризи (најтежа је била она када је између 1997. и 2000. године, због одлуке о бојкоту избора, била ванпарламентарна странка), иако се и раније цепала (најтежи ударац био је када се група окупљена око Војислава Коштунице издвојила оснивајући ДСС, када је гро чланства напустио странку), ДС се никада није нашла у ситуацији у каквој се нашла после прошлих избора, када је једва прешла цензус.

    Од избора за председника странке, заказаних за 24. септембар, зависи много тога. Сви кандидати за председника свесни су озбиљности ситуације и сви би желели да реформишу странку. Питање је како. Зато смо и разговарали са кандидатима. Нажалост Бојан Пајтић, актуелни лидер ДС, остао је недоступан за редакцију Спутњика.

    Како странку извући из кризе

    Зоран Лутовац је бивши (и први) српски амбасадор у Црној Гори. Члан је странке од њеног оснивања. Његову кандидатуру за председника подржавају истакнути интелектуалци и бивше дипломате. На последњем окупљању које названо „Дружење без цензуре“ били су присутни, како некадашњи високи страначки и државни функционери попут Горице Мојовић, Гордане Матковић и Ивана Вујачића, тако и независни интелектуалци и новинари, попут професорке ЕТФ Србијанке Турајлић, бившег судије Уставног суда Србије Зорана Ивошевића и економисте Бориса Беговића.

    ДС треба да предводи промене на боље у Србији, треба да буде узор, како онима који су јој блиски, тако и онима чија су програмски и идеолошки погледи различити, објашњава Лутовац своју програмску платформу.

    Да би ДС изашла из кризе у којој се налази потребна је кадровска обнова странке, наставља он, што подразумева људе који су, упркос свему, остали у странци, онима који су из различитих разлога скрајнути из странке и пружање шансе младима.

    „Вратити интелектуалце у ДС. Њих је најтеже придобити и тешко их је очувати, јер они постављају незгодна питања, склони су самокритици. Многи од њих напустили су странку сматрајући да она није испунила све што се од ње очекивало. ДС је учинила кључне ствари за препород Србије, али од ње се очекује много више. Очекује се управо оно што је пропустила, а то је да направи такав политички систем, где су институције стабилне и где ништа не зависи од једног човека“, каже Лутовац.

    Зоран Лутовац
    Зоран Лутовац

    Уз Бојана Пајтића, бивши српски министар одбране Драган Шутановац слови за најискуснијег страначког вука. Он је, за сада, и једини који је званично поднео кандидатуру, прикупивши довољан број потписа чланова. Своју бирачку базу очигледно има међу широким слојевима страначких чланова. 

    Према његовим речима, два услова су потребна како би се ДС вратила на ниво пре него што је упала у кризу. Реформа странке која предвиђа да се политика спусти до нивоа локалних одбора, а не да се води само у централним органима, јесте један од њих. Са друге стране, требало би јасније да се профилише страначки програм, који на последњим изборима није презентован на најбољи начин, сматра он.

    „Он се тиче горућих проблема у којима живе грађани Србије, од реформе пореског система, здравства, правосуђа, образовања… То су ствари које ДС има у свом програму, а које, нажалост, нису на адекватан начин понуђене. То све треба да буде кристално јасно грађанима Србије како би наша странка добила поверење“, објашњава Шутановац.

    Србољуб Антић је скоро потпуно ново лице на политичкој сцени Србије. Иако је члан ДС, као и Драган Шутановац, постао 1996. године, Антић, осим у периоду функционисања прелазне владе у Србији, након догађаја од 5. октобра до избора у зиму 2001. године, није учествовао у политичком животу. Деценију је провео радећи у ММФ-у.

    Антић је подршку задобио међу старим члановима странке окупљеним око „Клуба изворне демократије“ и од бившег потпредседника Слободана Гавриловића.

    То што дуго није учествовао у политичком животу му и помаже и одмаже. Помаже му зато што су, како каже, људи жељни нових лица, међутим, одмаже му зато што не познаје довољно добро структуру странке и чланство. Међутим, то је за њега изазов.

    Његова кампања, каже, заснива се на повратку поверења у ДС и на променама унутар странке. То конкретно значи, наставља Антић, да ДС мора да покаже члановима, симпатизерима и гласачима да је спремна да се мења.

    „Хоћу да променим много тога у странци. Променићу људе у врху. Елита која је већ петнаестак година у врху биће освежена новим лицима. Променићу статут странке, променићу начин финансирања, програм и организацију странке“, каже Антић.

    Како до нових људи

    Иако различитих карактера, циљева и програмских опредељења, кандидати за председника ДС слажу се у једном — странку би требало освежити новим лицима.

    „То не значи да ћемо увести људе који никада нису били у политици. Напротив, они само нису били у прилици да доносе страначке одлуке али имају добру и политичку и професионалну каријеру да могу да се укључе. Ту су и људи који би дошли за реформама у странци, а који су били симпатизери. Не искључујем ни потпуно нове људе“, објашњава Лутовац.

    Србољуб Срба Антић
    Србољуб Срба Антић

    Када помиње нова лица, каже Антић, мисли не само на младе, него и на људе који имају своју професију. Тешка политичка клима у Србији прелива се и у ДС. Када нови лидер дође на власт „почисти“ и старе кадрове.

    „Дакле, потребни су нам људи који мисле, а не људи који ће само да подржавају лидера. Не бојим се ни људи који потпуно другачије мисле од мене. Оно што сам у животу научио, научио сам од људи са којима се нисам слагао. Међутим, странка је постала веома, веома лидерска и мислим да је то лоше“, каже Антић.

    Млади у ДС-у више неће морати да слепо следе лидера, обећава Антић. Ако победи у председничкој трци, Антић обећава да странка неће користити „прелетаче“ и „експерте“ када дође на власт, закључује Антић.

    И Драган Шутановац сагласан је да су ДС-у потребна нова и свежа лица, а у свом тиму већ има такве.

    „Међутим, оно што је интересантно у Србији, у моменту када кажем да се за потпредседника странке кандидује, на пример магистар Игор Селак, који је докторант на Правном факултету у Новом Саду и који у Житишту освојио преко 22 одсто гласова, следеће питање је, а ко је он? Па он је ново, младо лице које треба да донесе бољитак и има енергију. Ту треба да се направи микс у коме ће бити и неки препознатљиви људи, али свакако и нова, млада лица. Моја идеја и јесте да се посветимо младим лицима“, објашњава Шутановац. На његову жалост, на последњим изборима, на првих 30 места на посланичкој листи ДС није се нашао ни један омладинац. То није начин да се млади привуку у ДС, а то је једини начин да странка опстане, сматра он.

    Драган Шутановац
    © Tanjug / TANJA VALIC
    Драган Шутановац

    ДС се налази пред, не баш, пријатним избором. Или ће опстати, или ће нестати. Да би опстала, потребно ју је реформисати и то је јасно свима — и кандидатима за председника странке, и чланству, и симпатизерима, и бирачима. Како ће и ко ће то извести, одлучиће чланство 24. септембра.

    Слично:

    Вучић: За мене би био највећи пораз да се СНС претвори у ДС
    ДС позвала гласаче да заокруже Двери-ДСС, заказан протест
    ДС: Приговори и кривичне пријаве
    Борко Стефановић напустио ДС
    Митинг ДС: променити владавину незнања и хохштаплераја
    Тагови:
    реформа, нова лица, председник ДС, кандидати, избори, избори за председника Демократске странке, Демократска странка, Србољуб Антић, Драган Шутановац, Зоран Лутовац, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога