Београд+ 21°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел, Франсо Оланд и Матео Ренци

    Вајмарским против Бермудског троугла ЕУ институција

    © REUTERS/ Hannibal Hanschke
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 114909

    Оживљавање „Вајмарског троугла“ између Немачке, Пољске и Француске, сарадник Института за европске студије Милан Игрутиновић не види као искорак из постојећих ЕУ институција, оцењујући да њен политички оквир још издржава тест времена. Он, ипак, не спори да тензије постоје, да ће се вероватно појачавати и да ће то бити тест за институције.

    Министри спољних послова Немачке, Пољске и Француске саопштили су да ће те три земље оживети „Вајмарски троугао“ који су формирале пре 25 година, после краја Хладног рата. Разлог њиховог састајања, првог након пет година, јесте тражење одговора на бројне изазове са којима се суочава ЕУ, укључујући одлуку Велике Британије о изласку из Уније.

    Та трилатерална група одиграла је кључну улогу у европској интеграцији и сада би могла да помогне у одговору на озбиљна питања која је покренула одлука о „брегзиту“, сматра немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер.

    У настојању да нађу одговоре на кризу у ЕУ која прети њеном растакању, недавно су се у Италији састали председник Француске, немачка канцеларка и премијер Италије. На шта упућују све чешћи сусрети европских лидера у различитим форматима?

    Компликоване ЕУ институције

    „Теме намећу нове форме договарања, односно оживљавање старих, тако да ја ту не бих видео искорак из постојећих институција. ЕУ има ту традицију неформалних разговора“, каже за Спутњик Игрутиновић, који у томе не види ништа посебно ново, нити то треба да чуди с обзиром на то да се овога лета ЕУ суочава са „брегзитом“, питањем даље економске одрживости еврозоне, мигрантском кризом и најавом формирања европске војске.

    Игрутиновић напомиње да Савет ЕУ и Европски савет нису најпогоднији форуми за тако нешто јер су „релативно строго формални и релативно бирократизовани“.

    Да ли ће се и нечег другог дотаћи чланови „Вајмарске тројке“ на скупу који би, према речима француског шефа дипломатије Жан Марка Ероа, требало да буде одржан у новембру у Француској? Видећемо да ли ће се појавити „блокови“ чије постојање унутар ЕУ није претерана новост, констатује Игрутиновић. На питање да ли то значи постојање земаља ЕУ првог и другог реда, он одговара да, у политичком смислу, оне вероватно постоје.

    „Свакако да многе земље гледају у Немачку и Француску да виде шта ће оне да ураде да би после своје ставове подесиле према њиховим. У суштини постоје, а да ли би то формализовао као земље првог, другог реда, вероватно не“, каже сарадник Института за европске студије.

    То формирање коалиција унутар ЕУ није посебна новост, али у временима кризе то делује упечатљивије и просто више брине и изазива већу пажњу јер се терет одлука неравномерно распоређује, оне се доносе мање транспарентно. То оставља горак укус у устима, поготово када се ради о озбиљним темама за које су сви заинтересовани, приметио је Игрутиновић.

    Да ли управо то говори о некој врсти институционалне кризе ЕУ јер наводи на закључак да је механизам функционисања институција доста компликован? На то питање Игрутиновић одговара да систем јесте сложен, али да сматра да његов политички оквир још издржава тест времена.

    „Он јесте сложен, компликован, вишеслојан и већина политичара и државника у ЕУ је с тим начисто. Неко трвење увек постоји. Видели смо различите реакције на ’брегзит‘, следеће године су избори у Немачкој и Француској, очекују се референдуми, у Мађарској око миграната, у Италији око економских тема, тако да су сви помало нервозни и ’брегзит‘ је отворио сет питања на која у суштини нико нема одговора“, констатовао је саговорник Спутњика.

    Одређене тензије постоје, оне ће се вероватно појачавати и даље и то ће, каже Игрутиновић, бити тест за институције. Он, међутим, напомиње да је та сложеност институционалног поретка тако замишљена, а да ли ће успети да одговори на изазове показаће време.

    Ђаво је у детаљима

    Европска комисија годинама говори како је нужан ремонт економског система. Она више констатује него што пита како може да постоји монетарна унија без фискалне уније, сматрајући да ту треба тражити битну несавршеност целе конструкције.

    „Ја мислим да политички оквир још издржава тест времена, а да ли ће и у будућности, какве ће кризе још да их задесе и да ли ће моћи ЕУ да одговори, то ћемо видети“, закључио је Игрутиновић.

    Заменик директора Института за европске студије Руске академије наука Владислав Белов, на питање да ли ће Унију из „Бермудског троугла“ успети да извуку разни формати разговора њених челника, какав је „Вајмарски троугао“, за Спутњик каже да конкретно тај формат не може да преузме улогу „спасиоца“ Европске Уније, која је остала без Велике Британије.

    Мада су лидери земаља које чине „Вајмарски троугао“ саопштили да су спремни да решавају проблеме заједно, у духу обновљеног узајамног поверења, Белов сматра да је у питању разностранични троугао, јер у њему водећу улогу имају Немачка и Француска. Пољска ипак више тежи ка сарадњи у оквиру „Вишеградске четворке“. Наравно да земље које чине „Вајмарски троугао“ имају заједничке интересе, али „ђаво је у детаљима“, каже Белов.

    Он то илуструје примером да се Варшава не слаже са миграционом политиком за коју се залажу Париз и Берлин. За разлику од одмерених Француске и Немачке, Пољска има изразито антируски став када је реч о украјинској кризи, и зато Варшава није позвана да учествује у преговорима у „нормандијском формату“. Осим тога, Пољска политика је више оријентисана на Вашингтон, констатује он.

    „’Вајмарски троугао‘ ће и даље функционисати и мислим да ће бити ефикасан, али не слажем се да ће тај формат преузети улогу ’спасиоца‘ Европске Уније, која је остала без Велике Британије. Ту улогу ће највероватније имати троугао Француска-Немачка-Италија“, закључује Белов.

     

    Слично:

    Хоће ли Брисел казнити Лондон или га што пре отерати
    Мађарска и Чешка позвале на стварање заједничке војске ЕУ
    Меркелова: ЕУ ће морати напорно да ради да превазиђе шок
    Зашто су у ЕУ једни „једнакији“ од других
    „Брегзит“ би могао да изазове политички цунами у Европи
    „Брегзит“ је пресуда за европску политику
    Клаус: „Брегзит“ спасава Европу од „бриселског монструма“
    Тагови:
    Брегзит, Еу, институције, разговори, Витолд Вишчиковски, Ангела Меркел, Франсоа Оланд, Пољска, Немачка, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога