Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Штит 2015, антитерористичка вежба, Србија

    Прави борац против тероризма не јурца за терористима

    © Tanjug/ Срђан Илић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 84580

    Борити се против тероризма значи спречити да се терористички акт уопште догоди — а за то је потребно специјалистичко знање, каже у разговору за радио Спутњик професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић.

    Џејсон Борн и Џек Рајан су већини људи познати филмски ликови — они су обавештајци способни да се снагом тела и ума изборе са свим непријатељима своје земље, па  и са терористима.

    У стварности, међутим, ствари су мало другачије. За борбу против тероризма људи у целом свету, па и у Србији, школују се на озбиљним факултетима. На Београдском универзитету студије тероризма су предмет на мастер студијама које води професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић.

    Он у разговору за радио Спутњик наглашава да, приликом припреме за борбу против терориста, највише пажње треба посветити управо добром познавању самог тог феномена.

    Дечија колица на месту терористичког напада у Ници, 15. јул 2016.
    © REUTERS/ Pascal Rossignol
    Дечија колица на месту терористичког напада у Ници, 15. јул 2016.

    „Руковање оружјем које импресионира — као у акционим филмовима — брзо се научи. Сви који су прошли војну обуку знају да се то савлада за неколико дана, остало је питање талента и селекције. Међутим, пошто је тероризам појава која је опасна за читаво друштво, важно је да имате што већи број људи квалификованих да препознају ту појаву. Не можете се успешно борити против нечега што не познајете, јер му самим тим не знате ни слабе тачке. У суштини, најважније је високошколско образовање, јер ништа испод тога заиста неће бити довољно“, каже Симеуновић.

    Ниједна озбиљна држава не припрема своје борце против тероризма на кратким курсевима — државе које се озбиљно носе с тим проблемом користе уско специјализовано високошколско образовање. Тако су, према Симеуновићевим речима, многи од чак 12.000 програма на америчком универзитету Харвард посвећени специјализованим антитерористичким студијама.

    У Београду постоји велики број полазника мастер студија на којима се изучава феномен тероризма — у питању су махом припадници безбедносних служби, војске и полиције.

    „Тим људима такође је потребно непрекидно усавршавање. Наше мастер студије, па и специјалистичке студије, завршавали су људи који већ имају не само магистратуру, већ и докторате. Човек има докторат из домена права, политикологије или економије — али осећа да му је потребно проширење тих знања једним продубљеним радом на овој тематици“, каже Симеуновић.

    То је, каже наш саговорник, уједно и најбољи пут за обуку бораца против терориста. Вештине којима су опремљени филмски јунаци изгледају атрактивно, али филм је, наглашава Симеуновић, пре свега уметност и он гледаоцу пружа превасходно визуелни доживљај.

    „За успешно сузбијање тероризма, све те вештине јесу добродошле, али нису неопходне. Данас је најважније бавити се дигиталном форензиком и њој сродним областима, да бисте спречили да се терористички напад догоди. Када спречите терористички напад — обавили сте свој посао. Није вам задатак да, као у филму, када неко изведе терористички напад, ви њега јурите и казните. То филму даје динамику, то је истина — али животу даје отужну, горку ноту. Поготово ако терориста успе у намери да убије велики број људи на јавном месту“, објашњава Симеуновић.

    На мастер студијама тероризма на Београдском универзитету, каже наш саговорник, предају професори са многих факултета — Политичких наука, Правног, Теолошког, Машинског, Географског, Економског Филолошког и Факултета безбедности. Поред њих, предавања држе и угледни гости из иностранства.

    Жена на месту злочина где је нападач са мачетом напао две полицајке у граду Шарлоа у Белгији.
    © REUTERS/ Francois Lenoir
    Жена на месту злочина где је нападач са мачетом напао две полицајке у граду Шарлоа у Белгији.

    „Борба против тероризма је апсолутно немогућа ако се не заснива на знању. Тероризам је јако интересантан феномен — ви ћете увек направити овакву радио-емисију, у којој ћу, рецимо, ја с вама причати, и коју ће људи са великим занимањем слушати. Међутим, то није довољно за борбу. Бити заинтересован за нешто, то не значи умети победити то за шта сте заинтересовани, а поготово ако је у питању зло. А тероризам је зло, зло које погађа обичне грађане. Зато је неопходно да имамо школоване кадрове. Са задовољством могу да кажем да је Србија друга држава у Европи која је направила овакве студије које се баве тероризмом“, наглашава Симеуновић.

    Прва европска земља која је увела изучавање тероризма на универзитете била је Велика Британија, одмах након 11. септембра. Код нас је то прво урадио Факултет политичких наука у Београду, а касније се пракса пренела и на неке друге факултете.

    Белгијска полиција хапси осумњиченог за тероризам 25. марта 2016, Брисел
    © REUTERS/
    Белгијска полиција хапси осумњиченог за тероризам 25. марта 2016, Брисел

    Место где су снаге научне заједнице Београдског универзитета данас уједињене у борби против терориста и њихових планова је Ректорат БУ — ту се, наиме, изучавају студије о тероризму, каже на крају разговора за Спутњик професор Драган Симеуновић.

    Слично:

    Антитерористичка полиција ЕУ у грчким мигрантским камповима
    Антитерористичка операција у предграђу Париза
    Антитерористичка операција у Риму
    Америци смета велика антитерористичка коалиција
    Антитерористичка вежба свих безбедносних служби „Штит 2015“ (фото)
    Двоје страдало у Харкову, у току антитерористичка операција (видео)
    Тагови:
    борба против тероризма, образовање, тероризам, Београдски универзитет, Драган Симеуновић, Београд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога