Београд+ 18°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    Зоран Милановић, СДП

    Милановић губитник, Пленковић победник, Мост и мањине одлучују!

    © REUTERS/ SRDJAN ZIVULOVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Богдан Пантић
    Српско-хрватски односи на испиту (7)
    4127990

    Анкете уочи избора у Хрватској предвиђале су победу Народне коалиције предвођене Социјалдемократском партијом, неке чак и уз разлику од десет одсто, али су избори ипак показали другачије расположење хрватских бирача.

    Уколико не буде било велике коалиције две највеће странке, СДП и Хрватске демократске заједнице, о избору нове Владе одлучиваће представници Моста и националних мањина.

    Гледајући резултате избора и места у којима „шака јада“ (читајте: Срби који живе у Хрватској) и после свих „Олуја“ и „Бљесака“ чини већину у Хрватској, изгледа да је она или остала код куће или је изашла на изборе и није гласала за Народну коалицију, предвођену СДП Зорана Милановића, што је имала обичај свих ових претходних година.

    Није то велико бирачко тело, али у ситуацији када неколико мандата одлучује ко ће формирати власт, тај бојкот Срба или гласање за неку другу опцију (у Трпињи и Борову Селу, општинама на истоку Хрватске са преко 95 одсто већински српским становништвом, ХДЗ је освојио 450 гласова) могу СДП да коштају формирања нове Владе. Коначно и Срби нешто паметно да ураде, да покажу достојанство и не гласају за оног ко их је вређао и који ништа у свом мандату као премијер Хрватске није урадио за њихов положај, мада се поставља питање који то потез Србима може донети било какву корист у Хрватској.

    Председник СДП-а Зоран Милановић игра свој последњи плес. Чак и ако СДП успе да формира Владу Хрватске, што је мало вероватно, или да буде део ње, што је вероватније ако буде направљена велика коалиција, његово време дефинитивно пролази.

    Једино што је у кампањи понудио је мржња према Србима и Србији, и то на састанку са хрватским бранитељима, покушавајући да се додвори њима и десном бирачком телу, али није понудио ниједно конкретно решење за бројне проблеме у Хрватској, који су се само погоршали за време једногодишњег мандата неспособне Владе ХДЗ и Моста предвођене Тихомиром Орешковићем, политичким анонимусом и човеком који је то време користио највише да прича о економији, не и нешто конкретно да уради у тој области, и да побољша своје знање хрватског језика.

    За разлику од Милановића, време Андреја Пленковића, председника ХДЗ, тек долази. Одиграо је маестрално када се ослободио крајње десничарске Хрватске странке права др Анте Старчевић, који Домољубној коалицији на претходним изборима није донео много гласова, али јој је зато односио оне гласаче којима усташка реторика није прихватљива. Та, како се показало на овим изборима, минорна странка је на претходним изборима коштала ХДЗ три мандата који се сада враћају најјачој хрватској странци.

    Екстремно десно бирачко тело Пленковић је задовољио високом позицијом контроверзног техничког министра културе Златка Хасанбеговића у странци, кампањи и на изборној листи, чиме је тако оријентисане бираче везао за наизглед умерени ХДЗ, не препуштајући их десничарским коалицијама разних правашких странка.

    Више је него јасно да је победник ових избора ХДЗ, не само по броју освојених мандата (61 наспрам 54 Народне коалиције), већ и по томе што је он на ове изборе ишао самостално (ХСЛС и ХДС на листама ХДЗ учествовали преко појединаца, а не као равноправне странке и чланице коалиције), док су Народну коалицију, предвођену СДП, чиниле четири странке: СДП, ХНС, ХСС и ХСУ, као и по томе што је показао да су анкете пре избора биле нетачне.

    Мост Боже Петрова, изненађење претходних избора, забележио је пад на овим изборима, освојивши 13 посланика, 6 мање у односу на 19 посланика на прошлим изборима. То сведочи да су појединци који су напустили Мост били јаки играчи који су тој политичкој групацији доносили значајан број гласова (Стипе Петрина, Драго Пргомет), али пре свега да се делу бирача није допала коалиција са ХДЗ (као што се делу гласача не би допала коалиција са СДП да је тако било). Ипак, Мост и даље може да буде одлучујући фактор у формирању нове Владе, уколико, наравно, не буде велике коалиције ХДЗ и СДП.

    Живи зид је освојио 8 заступничких места, чиме је свој резултат у односу на претходне изборе поправио за чак седам мандата (део гласача Моста је овог пута гласао управо за Живи зид, и то они разочарани коалицијом са ХДЗ). Не може се рећи да је резултат Живог зида изненађење избора, јер су прошле већ две године откад се Иван Вилибор Синчић појавио ниоткуда и са алтернативном кампањом, базираном на борби за права радника и социјално угрожених грађана, на председничким изборима освојио треће место (15 одсто гласова) у првом кругу гласања, иза тадашњег председника Иве Јосиповића и садашње председнице Колинде Грабар Китаровић. Сада је тај резултат и капитализован освајањем мандата у Сабору.

    Заједно са Мостом, Живи зид је показатељ да део грађана Хрватске жели промене у унутрашњој политици, али су резултати ХДЗ и СДП доказ да тих промена засад неће бити. Свесни да време ради за њих и да се њиховим бирачима сигурно не би допала коалиција ни са једном од две највеће хрватске странке (имају Мост за пример), из Живог зида су најавили да неће ићи ни са ким у коалицију. Знајући да је прошло само годину дана након претходних избора, паметно ће чекати следеће изборе, а они могу бити врло брзо узимајући у обзир нестабилну политичку ситуацију, и на њима са још оштријом кампањом могу и да удвоструче број својих мандата у Сабору.

    Милан Бандић 365 и ХДССБ Бранимира Главаша су локалне политичке групације, које нису успеле да остваре битнији резултат, али ипак укупно три мандата тих листи може да буде искоришћено од стране великих станака, пре ХДЗ него СДП, као цемент за не баш тако велику подршку у Сабору (за изгласавање Владе потребно је 76 мандата). Истарски демократски савез, још једна регионална странка, освојио је три мандата, на која пре може да рачуна СДП него ХДЗ.

    ХСП др Анте Старчевић са својом Домовинском коалицијом, као и коалиција ХСП и ХЧСП (две мање правашке проусташке странке) нису прешле цензус, што значи да у Сабору неће бити најригиднијих следбеника поглавника Анте Павелића и НДХ, али наћи ће се неко са листа и ХДЗ и СДП да „достојно“ преузме ту улогу. Већ поменути Златко Хасанбеговић је одличан кандидат за то место.

    Ако не буде велике коалиције, значајну улогу у избору нове Владе имаће и осам заступника националних мањина, где су и тројица српских представника из редова Самосталне демократске српске странке Војислава Станимировића и Милорада Пуповца. Паметном политиком они овога пута могу да уђу и у Владу Хрватске, након што их пет година ту није било, још од времена Владе Јадранке Косор и власти ХДЗ.

    Као део Владе представници Срба ће свакако моћи да ураде много више на спровођењу законом загарантованих права Срба у Хрватској, попут постављања ћириличних табли у Вуковару, регистровања српских школа на истоку Хрватске 19 година након мирне реинтеграције, поштовања квота у запошљавању у државним службама, обнови цркава и културно-историјских споменика, као и на стварању бољих услова живота у српским срединама. То у претходним годинама, што због свог слабијег рада и залагања, што због непогоднијег односа снага у Сабору, што због неспремности званичних власти у Загребу, нису били успели да ураде.

    Тема:
    Српско-хрватски односи на испиту (7)
    Тагови:
    Пленковић, Мост, Милановић, резултати, избори, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога