Београд+ 17°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Долар

    Ако је сива економија добра нека је уведу Американци

    © Fotolia/ ElenaR
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 853170

    Сива економија представља рак рану српске привреде и финансија. Процењује се да обим сиве економије у нашој земљи износи око 30 одсто БДП-а, што значи да се у сивој зони приближно „врти“ између 10 и 12 милијарди евра.

    О обиму и последицама сиве економије у Србији Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са економистом Драганом Радовићем и Драгољубом Рајићем из „Мреже за пословну подршку“.

    Рајић сматра да званични подаци о обиму сиве економије у Србији нису тачни и да је реч о далеко већем проценту.

    „Проблем је што се понављају подаци из истраживања НАЛЕД-а, а они су посматрали само оне који легално раде. Нико није направио истраживање међу онима који су у сивој зони, нити су обухваћени илегални токови новца. Новац цури на све стране, кроз ланце повезаних фирми у Србији са онима у иностранству, али и међу другим фирмама у региону. Ту је и Косово, јер се и оно користи за прање великих количина новца“, истиче Рајић.

    Сличног ставе је и економиста Драган Радовић, који на питање да ли је сива економија српски специјалитет каже да је она специјалитет само за заштићене бизнисмене, за криминализоване делове бирократије и одређене политичаре. 

    „Највећа сива економија је у грађевинарству, пекарској индустрији, неким гранама саобраћаја, комуналним делатностима. Осамдесет одсто кладионица у Србији послује ван легалних токова. Педесет одсто сиве економије у Србији је огроман ресурс за излазак Србије из тешке економске кризе“, каже Радовић.

    Сиву економију је могуће сузбити, сматра Драгољуб Рајић из „Мреже за пословну подршку“, али напомиње да је предуслов за то измена читавог низа закона који су пуни рупа. 

    „Код нас се може основати фирма са 100 динара, а она може да уђе у губитак од милион евра. Имамо и случајеве да су фирме са нула запослених направиле губитке од 48 милијарди динара за последње три године. Томе се може стати на пут тако што ћемо имати стручњаке који ће да прате токове новца, велике финансијске трансакције и то да ли оне имају покриће у папирима или не, да ли су те услуге фиктивне или не. Прање новца постоји у много развијенијим земљама, али код нас је на веома примитивном нивоу, јер прописи који постоје штите пераче новца“, сматра Рајић.

    Како каже, за борбу против сиве економије неопходна је реформа пореског система и пореске управе, како би она могла адекватно да прати токове робе и токове новца.

    Економиста Драган Радовић подсећа да је срж сиве економије да се новац из локалних средина изнесе ван земље.

    „По мом мишљењу сива економија је перфидна превара Запада, јер се у свим земљама са слабијим правосудним системом врши прање новца. Чак три четвртине светске привреде је ван легалних токова, а једна четвртина је у Америци и Западној Европи. У УН су својевремено изјавили да је сива економија пожељна. Ако је тако, онда је уведите у Америци и Западној Европи, а не у земљама трећег света, јер сав новац који се опере у тим земљама иде у западне банке“, поручује Радовић.

     

    Тагови:
    токови новца, сива економија, Америка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога