Београд+ 23°C
Ниш+ 27°C
Слушајте Sputnik
    Отров у боци

    Пластика: Отров, завера или нешто треће — зашто Србија ћути?

    © Фото : https://pixabay.com/en/poison-bottle-medicine-old-symbol-1481596/
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    0 741

    Иако је интернет преплављен информацијама о опасним хемикалијама које вребају из пластичне амбалаже у којима се продају храна и вода, а бројне студије потврђују да је тај материјал пун штетних састојака, о тој теми у Србији се не говори довољно.

    Док се у земљама ЕУ из употребе повлаче производи на бази бисфенола, то једињење и даље се налази у великом броју производа које свакодневно употребљавамо.

    У међувремену, Француска је мером, која је део „зелене иницијативе“, забранила употребу пластичних флаша, пластичног прибора за јело, као и пластичних чаша у аутоматима за воду. Тако је започела агресивна кампања против климатских промена, јер та мера, која на снагу ступа 2020. године, треба да смањи потрошњу енергије и количину отпада које повећавају ниво загађења.

    Пошто је Париз прошле године био домаћин конференције о глобалном загревању, Француска која је, попут неколико других земаља, забранила употребу пластичних кеса, сада је постала прва земља у којој су забрањене пластичне посуде.

    У Француској се годишње баци 4,73 милиона пластичних чаша, а само један проценат буде рециклиран. Осим што није добра за планету, пластика шкоди и здрављу људи, јер у комбинацији са врућим напицима ослобађа супстанце које ремете лучење хормона.

    И поред више покушаја да о штетном утицају пластике разговарамо са специјалистима медицине, наишли смо на зид ћутања.

    Говорећи о новоусвојеној иницијативи, председник странке Зелени Србије Иван Карић за Спутњик истиче да, иако је доказано да се квалитет намирница и воде у пластичним амбалажама временом мења, за Србију је у овом тренутку примена сличних мера далека будућност.

    „Нисмо прошли ниједан корак да бисмо стигли до забране употребе пластике. Код нас у ланцу рециклаже и сакупљања отпада недостаје тако много да не можемо ни да размишљамо о једном таквом чину“, каже Карић.

    Карић истиче да производња пластике утиче на повећање ефекта стаклене баште због производње штетних гасова, али и да садржи материје које су веома опасне по здравље.

    „Познато је да је пластика веома канцерогена, зато треба избегавати њено спаљивање на отвореним просторима. Нажалост, у нашој земљи о многим стварима које су у масовној употреби, а опасне су по здравље, наши грађани немају готово никаква сазнања“, сматра Карић.

    Пластика изазива опасна обољења

    После бројних истраживања и Светска здравствена организација, после двогодишње студије, потврдила је да пластичне флаше, кесе и играчке садрже опасне хемикалије, изазиваче смртоносних обољења.

    Пластични производи које свакодневно употребљавамо могу да нам наруше здравље, па чак и да изазову рак, доказала је једна од највећих студија Светске здравствене организације (СЗО) по имену „Научна сазнања о хемикалијама које изазивају ендокрине поремећаје“.

    Према њој, неке супстанце које служе за савитљивост и чврстину пластике, попут фталата, бисфенола А и ретарданата, а које улазе у састав чинија, флаша, кеса, играчака, техничких уређаја, козметичких препарата, могу да изазову бројне болести, смањену плодност, неправилан рад жлезда и урођене мане код деце.

    Пластика коју треба избегавати:

    #3 ПВЦ: Често се користи у супермаркетима као фолија за паковање меса. ПВЦ садржи омекшиваче фталате који утичу на хормонску равнотежу, а њиховом производњом и уништавањем се стварају диоксини, који су канцерогени и ремете ендокрини систем.

    #6 ПС: Чаше од полистиренске пене и провидне пластичне амбалаже могу да отпуштају стирен у храну, а стирен се сматра потенцијално канцерогеним за људски род.

    #7 ПЦ: Једина врста пластике која се прави са бисфенолом А, поликарбонат је пластична маса од које се праве флашице за бебе, флаше за апарате за филтрирану воду и епоксидни заштитни слој лименки и конзерви. Бисфенол А се везује за широку палету проблема међу којима су хормонски дисбаланси, па чак и гојазност и кардиоваскуларне болести.

    Да бисте избегли штетна дејства пластике примењујте следећа правила:

    • Избегавајте складиштење масних намирница, као што су месо и сир, у пластичним кутијама или фолијама од пластичне масе.
    • Перите ручно пластичне кутије са неабразивним детерџентом и сунђером. Машинско прање и абразивни детерџенти могу да изгребу пластику, чиме се праве поре које су одлично место за развој бактерија.
    • Обележја на пластичним кутијама да су безбедне за употребу у микроталасним рернама значе да се пластични материјал неће отопити, сломити или распасти током загревања у микроталасној пећници. Међутим, ознака није гаранција да пластични материјал не отпушта хемијске материје у храну која се загрева. У микроталасним рернама користите стаклене или керамичке посуде уместо пластичних.
    Тагови:
    пластика, хемикалија, отров
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога