Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Загађење-илустрација

    Кад загадиш — да платиш, тако је у ЕУ

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 152

    Од најава да би Србија ове јесени могла да добије министарство екологије и да би Поглавље 27 у преговорима са ЕУ које се тиме бави могло да буде отворено почетком наредне године нема ништа. Изузетно је захтевно, а тражи око 10 милијарди евра улагања.

    Спекулације да би већ у септембру у скупштинску процедуру ушао предлог измене Закона о министарствима, а Србија тако добила и посебно министарство екологије, нису се обистиниле. У најновијем пакету предлога закона који је пре два дана стигао у Скупштину тога нема, а по речима председника Зелених Србије Ивана Карића, не треба очекивати ни отварање Поглавља 27, које се тиче екологије, бар за годину дана.

    То ће рећи да су пале у воду процене да би до отварања Поглавља 27 могло доћи до краја ове године, како је у мају изнела тадашња државна секретарка Министарства пољопривреде и заштите животне средине и шефица преговарачке групе за то поглавље Стана Божовић.

    Лидер Зелених и посланик у Одбору за животну средину у новом сазиву Скупштине Србије Карић за Спутњик каже да би за улагања у заштиту животне средине, према ономе што ЕУ тражи од нас у овој области, требало између 10,6 и 11,4 милијраде евра до 2041. Он, међутим, сматра да је од те позамашне суме и формирања министарства посвећеног само екологији важније када ћемо почети да уређујемо систем заштите животне средине и природних ресурса, односно да држава стане иза тог концепта.

    Од најава да би Поглавље 27 могло бити отворено крајем ове или почетком идуће године, по оцени Карића, не може бити речи. Према садашњој ситуацији, то се сигурно неће десити у наредних годину дана, у најбољем случају у другој половини 2017. То време, сматра он, треба да искористимо да се добро припремимо да трансформишемо (не)постојећи систем заштите животне средине.

    Неопходно је, прецизира он, јасно, транспарентно финансирање, односно постојање ефикасног Фонда за заштиту животне средине одакле би се управљало средствима за то намењеним. Треба, каже он, да почнемо да поштујемо европски принцип да загађивач плаћа.

    „Нонсенс је да ви данас имате накнаде и наменска средства која се убирају ван доприноса, ван свих такси које различити привредни субјекти и правна лица плаћају. Она одлазе у буџет и користе се за разне намене, све друге само не за заштиту животне средине. То је неодрживо. У преговорима са ЕУ неће нам дозволити да тако трошимо наменска средства која се убирају од накнада које плаћају загађивачи“, објаснио је Карић.

    Само 0,4 одсто БДП-а је катастрофа

    Он сматра катастрофалним податком то што Србија издваја свега 0,4 одсто бруто домаћег производа за заштиту средине. Све испод 1,5 одсто је недовољно за инвестирање у унапређење квалитета животне средине, али и у зелену економију, на чему би много више требало да се ради. Наглашава да управо наступа период зелене економије и отварања нових радних места из тих циркуларних економија. Концепт линеарне економије који је до сада важио или још важи у сиромашним земљама каква је Србија није одржив, истиче Карић.

    „Ми више немамо право на ту врсту економског комодитета да ђубре не рециклирамо, да јаловишта, пепео из термоелектрана поново не искористимо у разним индустријама, да не користимо животињски отпад, него њиме загађујемо средину и здравље људи“, истиче он.

    „Највећи део средстава доћи ће из ЕУ, између 60 и 70 одсто. Али за коришћење таквих фондова морате да имате припремљене пројекте и процену ефеката које ћете од њих имати. Имамо само део законодавства који покушавамо већ две-три године да усагласимо са европском. Имамо оквирну листу приоритета и држава је препознала два велика питања, управљање отпадним водама, односно заштиту од отпадних вода, и управљање комуналним отпадом. Та два проблема су веома тешка, и највећа средства, близу шест милијарди евра, отићи ће у управљање комуналним отпадом, отпадом и отпадним водама. Реке мање од Саве и Дунава су нам колектори отпадних вода и оне не могу саме да се рехабилитују“, изричит је председник партије Зелених.

    Сто педесет хиљада „зелених радних места

    Улагање у нове технологије доноси и нова средства и смањује трошкове. Ми данас, тврди он, субвенционишемо струју из фосилних горива, а да тога нисмо свесни.

    „Држава директно из буџета додаје средства за производњу електричне енергије, а причамо о томе како је проблем да субвенционишемо производњу струје из обновљивих извора енергије — ветра, сунца, биомасе… Који уз то стварају нова радна места, нову количину кисеоника, а смањују емисију угљендиоксида. То је политичка и економска мимикрија, пре свега зато што су наши комунистички економисти заслепљени неолиберализмом заборавили шта је брига о појединцу и економском просперитету земље“, наглашава посланик Зелених у Скупштини Србије.

    Осврћући се на питање министарства екологије, он напомиње да област пољопривреде и заштите животне средине који су сада у једном министарству чини 65 или 70 одсто свих послова које Србија мора да обави да би ушла у ЕУ. То је, сматра он, тешко, и зато Зелени већ 3-4 године указују на то да је неопходно посебно министарство за заштиту животне средине и природних ресурса које би бринуло да то буде финансијски одржив концепт који ће за неколико година да доноси и приходе и нова радна места.

    „Ми процењујемо да у наредних пет година кроз различите гране зелене економије можемо уз мала улагања да отворимо 150.000 радних места, без превеликих субвенција, какве су стране компаније навикле да добијају у Србији“, процењује Карић.

    Он, ипак, наглашава да формирање министарства екологије само по себи не треба да буде приоритет већ то да ли ће влада бригу о животној средини ставити у приоритете. Ако држава прихвати такав концепт, оснивање министарства може да буде пролонгирано и да се пред отварање Поглавља 27 припремимо за ново министарство које ће бити способно кадровски да управља тим изазовним послом, каже лидер Зелених за Спутњик.

    Слично:

    Отварање поглавља 19. јула у Бриселу, Меркелова честитала Вучићу
    И Хрватска се сагласила за отварање поглавља са Србијом
    Николић: Поглавља нису отворена због Косова
    ЕУ условила Србију
    Тагови:
    Зелени Србије, животна средина, министарство, екологија, Иван Карић, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога