Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Председник Француске Франсоа Оланд

    А да Француској суде за ратни злочин у Либији?

    © REUTERS/ Philippe Wojazer
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    31130

    Некада уважена светска сила, Француска је сведена на земљу која се утркује за америчку наклоност. Једино се на тај начин могу објаснити последњи потези француског председника да затегне односе са Русијом.

    Француски председник Франсоа Оланд одлучио је да лупи шаком о сто, пресавије табак и тужи Русију Међународном кривичном суду због наводних ратних злочина у Алепу.

    Оланд је у интервјуу у којем је најавио такву могућност пренебрегнуо, међутим, да говори о француској одговорности, не само за ситуацију у Сирији, већ на целом Блиском истоку.

    Француска је, да подсетимо, била предводник војне операције која је пресудно утицала на рушење власти Муамера Гадафија у Либији током „арапског пролећа“ 2011. године. Пренебрегавање ратних злочина карактеристично је за Француску. Та држава никада није признала да је вршила злочине у 20. веку. А било их је.

    Од метода које је француска војска користила педесетих година у Вијетнаму диже се коса на глави. Нешто касније у Алжиру покушала је да изврши геноцид над становништвом које је тражило независност. За злочине које су француски војници чинили по алжирским градовима и селима никада нико није одговарао, иако је међу жртвама најмање било бораца за независност, а много више стараца, жена и деце.

    Сада се на француском тапету због Алепа налази Русија. Злонамерник би рекао да је понашање Француске изазвано увређеношћу јер је Русија ставила вето на француску резолуцију о Сирији у СБ УН. Ситуација је, међутим, мало сложенија.

    Према речима Јована Ковачића, директора тинк–тенк организације „Ист вест бриџ“, нови начини размишљања о демократији прете да свету дођу главе. Француску намеру да Русију оптужи за ратне злочине у Сирији Ковачић тумачи приближавањем избора у Француској.

    „Оланд хоће да се покаже као чврст и јак момак, а има преча посла, да среди ситуацију у Француској, него да размишља о нечему што није његов терен. Бојим се да је то, са једне стране, додатно затезање односа, за шта не знам колико и самој Француској одговара. Са друге стране, то је даља девалвација већ увелико девалвираног Међународног кривичног суда. Мислим да о томе није ни вредно размишљати, а ако бисмо размишљали, Француску сваки Либијац, чије су садашњост и будућност уништене, може да тужи за бомбардовање и девастирање Либије“, објашњава Ковачић.

    И аналитичар Цвијетин Миливојевић подсећа да је Француска директно одговорна за ратне злочине у Либији.

    „То је једна потпуно трагикомична ситуација. Шта би било када би Русија узвратила да се Француској суди за ратни злочин у Либији, за грозоморно убиство, линчовање и силовање легалног и легитимног либијског председника. Ово само показује колико свет иде у нешто што се зове тотални апсурд“, каже Миливојевић.

    Од почетка грађанског рата у Сирији Алеп је био његова најкрвавија епизода. Милиони становника највећег сиријског града нашли су се као таоци и живи штит терориста. Њихови злочини нису били у центру пажње западне јавности, иако борбе у Алепу трају већ скоро четири године.

    У центар пажње западне јавности Алеп улази у тренутку када су сиријске владине снаге, помогнуте Русијом, на прагу да ослободе град од терориста. Треба подсетити да је Русија та која надгледа безбедно достављање хуманитарне помоћи и да сваки заинтересовани грађанин, преко сателита, захваљујући Русији, може у реалном времену да прати ситуацију у Алепу.

    „Проблем са Алепом је настао када је Русија почела да се меша у причу у Сирији и када су владине снаге почеле да напредују. Екстремисти који су у Алепу убијали људе, и то на врло имагинативне начине, никоме нису сметали“, каже Ковачић.

    Како објаснити последње француске потезе? Прво су предложили резолуцију за коју је било јасно да је за Русију неприхватљива и пре него што ће стићи на разматрање у Савет безбедности, затим је Франсоа Оланд отворено саботирао посету Владимира Путина Француској.

    Објашњење можда лежи у одговору који је у интервјуу Спутњику дао прослављени француски историчар Жан Пол Блед. На питање како објашњава узроке захлађивања односа између Француске и Русије, држава које су кроз историју биле савезнице и у рату и у миру, Блед је одговорио да се Француска неколико година уназад удаљила од смерница и упутстава које јој је оставио генерал Де Гол.

    Де Голово политичко наслеђе, чија је основа било дистанцирање од САД, потпуно је затрто за време Жака Ширака, Николе Саркозија и Франсоа Оланда. Ширакова одлука да се придружи НАТО агресији против СРЈ била је увод у оно што ће Саркози урадити — вратити Француску у војно крило НАТО-а.

    Оланд је отишао још даље од својих претходника и Француска, некадашња велика сила, земља која је културом, политичком традицијом и историјом пленила машту милиона, данас је сведена на земљу која се са Великом Британијом утркује у задобијање америчке наклоности. Једино се тиме могу објаснити последњи потези француског председника.

     

    Слично:

    Москва: Француска резолуција о Сирији неприхватљива
    Француска дала предлоге за јачање споразума Русије и САД о Сирији
    Француска: План Де Мистуре само ако престане бомбардовање Алепа
    Тагови:
    Међународни кривични суд, Алеп, суд, вето, бомбардовање, ратни злочини, Међународни кривични суд, УН, Јован Ковачић, Шарл Де Гол, Цвијетин Миливојевић, Франсоа Оланд, Владимир Путин, Алеп, Сирија, Француска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога