Слушајте Sputnik
    Руска обавештајна база Лурд на Куби

    Руске базе на Куби и у Вијетнаму можда — али не по совјетском моделу

    © AFP 2019 / ADALBERTO ROQUE
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1970
    Пратите нас

    Русија разматра могућност да поново активира војно присуство у земљама у којима је Москва у време Совјетског Савеза имала војне базе. Велике су шансе да ће Руси обновити велику обавештајну базу Лурд на Куби и морнаричку базу Кам Ран у Вијетнаму.

    Иако је Министарство одбране Русије саопштило да „тренутно ради на томе“, руски експерти о томе говоре као о давно решеном питању.

    У Кремљу размештање база на Куби и у Вијетнаму нису желели да коментаришу. Портпарол руског председника Дмитриј Песков „проследио“ је то питање Министарству.

    „Конкретно, што се тиче тих војних база, боље је да питате Министарство одбране“, казао је Песков новинарима.

    Он је такође рекао и да су због недавних промена међународне ситуације државе принуђене да у складу са својим националним интересима предузму потребне мере.

    Многи сматрају да је отварање руских база у иностранству „прст у око Америци“, али већина руских експерата је убеђено да је повратак руских трупа на Кубу и у Вијетнам логичан наставак спољне политике Русије и одговор на дејства САД и земаља НАТО-а, као и на тешку војно-политичку ситуацију у свету.

    „Мислим да је питање о размештању руских база у иностранству потпуно легитимно у датим околностима, али не би требало да то радимо по совјетском моделу, када смо у складу са логиком ’супротстављања две светске велесиле‘ градили базе широм света. Морамо да водимо рачуна о трошковима и стратешким циљевима, да не стварамо рупе у сопственом систему одбране и безбедности. Русији није потребан толики број база колико имају САД (према неким подацима, Америка има више од 600 војних база и објеката у 38 земаља света). Један руски политичар је рекао да је неопходно стварати базе на кризним подручјима, али лично мислим да би требало да подижемо базе у мирним регионима, ако је то важно у стратешком смислу. У том смислу, Куба би била добар избор, а што се тиче Вијетнама, та база би отворила бројна питања у односима са Пекингом и зато сматрам да би требало узети у обзир мишљење Кине“, каже за Спутњик Алексеј Зудин, члан савета Института за социјално-економска и политичка истраживања.

    Главни уредник „Националне одбране“ Игор Коротченко сматра да би Русија, у случају да Москва са Хаваном и Ханојем постигне конкретне договоре, могла да добије право да своје базе размести на минимум 30 година.

    Експерт истиче да би осим обнављања радио-електронског обавештајног центра у Лурду недалеко од Хаване и морнаричке базе у Вијетнаму, руска Војно-поморска флота могла бити заинтересована и за коришћење базе у Сјенфуегосу на Куби за упловљавање нуклеарних подморница, одмор посаде и снабдевање храном.

    О повратку руских база на Кубу причало се и раније — то питање је било нагло интензивирано почетком 2014. године у сенци погоршања односа између Русије и Запада због ситуације у Украјини. Тада је и министар одбране Сергеј Шојгу потврдио да се воде преговори са Вијетнамом и Кубом.

    Неколико месеци касније, руски председник Владимир Путин је посетио Кубу и тада је објављено да је Москва отписала Хавани 90 одсто дуга, који је у том тренутку износио 32 милијарде долара. Путин је, међутим, по повратку у Москву негирао писања штампе о томе да је током његове посете разматрано питање повратка руских база на Кубу.

    „Не, то није тачно“, рекао је тада Путин.

    „Ми смо у стању да решавамо задатке у области одбрамбене способности без те компоненте (Лурда), ту нема ништа необично, по договору са нашим пријатељима рад тог центра смо прекинули, немамо планове за обнављање његовог рада“, казао је тада руски председник.

    Радио-електронски обавештајни центар у кубанском Лурду налази се на само 250 километара од америчке обале. Та обавештајна база је била главни пункт из којег су током Хладног рата шпијуниране Сједињене Државе.

    База је отворена 1967. године и „радила“ је све до 2002, када је затворена по Путиновом наређењу, у циљу уштеде и у светлу приближавања Москве и Вашингтона након терористичког напада у Њујорку, 11. септембра 2001. године.

    Ту је било смештено око 3.000 совјетских војника, док је деведесетих тај број преполовљен. Из те базе су прислушкивани радио-сигнали, укључујући и оне са подморница и бродова, као и сателитска комуникација.

    Још средином деведесетих тадашњи министар одбране Кубе Раул Кастро је рекао да је СССР кроз центар у Лурду добијао око 75 одсто својих обавештајних података о САД.

    Према незваничним подацима, у последњих неколико година рада базе Лурда, Руси су Куби за њено коришћење плаћали 200 милиона долара годишње.

    Експерти кажу да је руско присуство на Куби геостратешки веома важно и подсећају да се ситуација у свету драстично променила од тренутка када је Русија повукла своје трупе са Кубе. Војни аналитичари истичу да би повратак те базе био адекватан одговор на то што се НАТО приближио руским границама.

    Неки стручњаци наводе и да би Москва, осим одређене технике за прислушкивање, на Кубу могла да врати и руске ракете.

    У Вашингтону нису желели да коментаришу најаве Москве, али су рекли да ће позиција САД о руским базама у иностранству зависти од њихове намене.

    „Још је рано да знамо да ли треба да будемо узнемирени или забринути, с обзиром на то да су се те информације тек појавила у медијима и да их је мало. Наша реакција ће зависити од сврхе тих база“, изјавио је званични представник Стејт департмента Џон Кирби, док су у Пентагону казали да не коментаришу „хипотетичке ситуације“.

    „Мислим да у тренутним околностима реакција америчких партнера не занима Москву. О повратку на Кубу се одавно говори, не мислим да ће то бити војна база Лурд 2, али се војно присуство Русије на том острву у неком облику одавно разматра. Што се тиче Вијетнама, мислим да то неће бити морнаричка база, већ нешто попут пункта за материјално-техничко снабдевање, то јест за упловљавање и сервисирање руских бродова, али и за одмор посаде. Претпостављам да Кина неће бити одушевљена таквим потезима, али мислим да у Пекингу постоји разумевање да Русија и Кина осим заједничких интереса, имају и сопствене, зато Кина неће јавно протестовати против такве одлуке“, каже за Спутњик генерал у пензији Јевгениј Бужински, председник савета „Пир центра“.

    Совјетски Савез добио је базу Кам Ран у Вијетнаму 1979. године, неколико месеци након завршетка кинеско-вијетнамског рата, током којег је Москва подржавала Ханој.

    За 25 година коришћења, Совјети су тамо изградили огромну војну базу, која заузима површину од преко 100 квадратних километара. Кам Ран је тако постао највећа поморска руска база ван Европе. Тамо су се налазили руски ратни бродови, подморнице и авиони. Та база је имала кључну улогу за сузбијање америчких снага у Азији и Пацифику у време Хладног рата.

    Упркос геополитичке важности те базе за Москву, руско присуство је буквално нестало након распада Совјетског Савеза. Рок бесплатног коришћења базе истекао је 2000. године, после чега је Вијетнам тражио Русији да плаћа за њено коришћење 300 милиона долара годишње, а Русија није имала пара, па је база затворена 2002. године.

    Међутим, погоршање односа са САД приморало је Москву да размисли о повратку на своје старе позиције. Тако су 2013. године Русија и Вијетнам потписали споразум о заједничком одржавању и коришћењу базе Кам Ран, а осим тога руским војним авионима је овде дозвољено да допуњују гориво, што је лани посебно узнемирило Пентагон.

    Вашингтон је прошле године чак послао писмо у Ханој, захтевајући од вијетнамских власти да не помажу руским бомбардерима у Азији и Пацифику, али су остали ускраћени за одговор.

    Пошто представља капију ка Индијском и Тихом океану, Вијетнам је од кључне важности за Русију. Стационирање бродова и авиона у Вијетнаму у великој мери олакшава Русима приступ Пацифику.

    Ипак, експерти сматрају да потпуно обнављање базе у Кам Рану није од прворазредног значаја, јер база у одређеној мери већ ради, а нема никаквих препрека са вијетнамске стране — још у мају ове године амбасадор те земље у Русији је рекао да се његова земља не противи да се Русија врати у базу у Кам Рану.

    Руски експерти су такође уверени да би Кубанци, упркос очигледном отопљењу односа између Кубе и САД, радо видели повратак руских трупа на своје острво, јер би за њих то значило финансијску подршку и додатну заштиту земље.

     

    Тагови:
    базе, војска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога