Слушајте Sputnik
    Хрватски Сабор

    Срби у новој власти — декор демокрације

    © Tanjug / Foto FAH/ Dario Grzelj
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 90
    Пратите нас

    После конституисања Сабора Хрватске, који је добио председника у прве две године мандата, Божу Петрова из Моста, премијер Андреј Пленковић најавио је реорганизацију министарстава, а од понедељка и нова кадровска решења. Међутим, још није познато да ли ће и у којој мери представници српске мањине имати своје место у институцијама власти.

    Потпредседник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац каже да је то извесно, али се поставља питање да ли ће Срби партиципирањем у власти успети да обезбеде поштовање било којих права, а пре свега коначну обнову њихових домова, 20 година након рата, јер то, и ранијим учешћем у власти — нису успели.

    Политички аналитичар Жарко Пуховски сматра да су представници Срба изгубили позицију из које нешто могу да промене. Срби су сигурно добрим делом и сами одговорни за то, каже Пуховски.

    „У неколико наврата су били у позицији, у време Јадранке Косор и Иве Санадера, што сада нису, да од њих све зависи. Могли су да постављају веома конкретне захтеве, то су понекад и чинили, али када су их постављали, све су релативно брзо били спремни да забораве. Заправо су дали до знања да би они желели да се играју неке врсте хрватског политичког фактора, а не онога што је смисао мањинских странака, да се не баве политиком, већ елементарним правима мањина, увођењем воде, струје или путева, па и симболичких ствари као што је ћирилица“, каже Пуховски.

    Две деценије од рата у селима у којима живе Срби повратници нема струје, у некима ни воде. Живот достојан човека остао је у предратном, односно времену предизборне кампање у којој им је још једном обећан. Да су приче о „повратку на вековна огњишта“ бајке, јасно је и из односа Хрватске са Србијом, јер сваки избори у тој земљи доводе до новог рата, на срећу, само вербалног.

    Нови шеф националистичке ХДЗ, односно нови премијер стао је на лопту. Међутим, Пуховски каже да то што је Пленковић отворен, не значи да је и искрен. Мале су шансе да нови премијер укључи Србе у доношење било каквих одлука, каже Пуховски.

    „То заправо и није посебан интерес српске мањине. Њен интерес су оне ствари о којима је господин Пуповац са правом говорио, да се тамо где заиста није било могуће, интереси локалних заједница реализују. Верујем да ће то кад се ствари смире и прашина слегне, доћи на дневни ред, али не верујем да Срби у влади могу очекивати неку важнију функцију“, оцењује Пуховски.

    Новинар Борис Рашета такође сматра да улазак Срба у високе структуре власти ни овога пута не може да донесе ништа конкретно, али пре свега зато што је Хрватска земља у којој је још увек на делу нека врста договорене социјалистичке економије. Страшно је важно имати партијску књижицу, свеједно да ли је то књижица ХДЗ-а, ИДС-а или СДСС-а, важно је само ко је где на власти, јер он запошљава, каже Рашета.

    „Хрватска је земља у којој се 60 одсто бруто друштвеног производа генерише из државе, држава је највећи послодавац и зато је јако важно бити у власти, јер је то једини начин да се добију радна места. То је неприродно, нефункционално, болесно за друштво, али је за сада тако. У том смислу, када говоримо о српској популацији, мање је важно да ли они партиципирају у Влади и Сабору, важно је да ли повратници могу да добију радна места у јавним предузећима која су главна изворишта посла. А то зависи од општине до општине. Тамо где држе локалну власт, Срби се лакше запошљавају, али то сигурно није уско везано са питањем Сабора и Владе“, објашњава Рашета.

    Он је ипак умерени оптимиста по питању остваривања права мањина, јер сматра да је Андреј Пленковић аналгетик за Хрватску, неко ко има смирујуће терапеутско дејство, јер је већ сада увелико нормализовао јавну сцену. Има јаку опозицију на десници, унутар своје странке и у Мосту, „али мислим да бољег човека у овом тренутку Хрватска сасвим сигурно није могла изабрати“, каже Рашета.

    „Пленковић заговара инклузивност и давање права свима. Међутим, Хрватска је у тешкој економској ситуацији, јако је задужена, има демографске проблеме, у току је велики талас исељавања становништва на Запад. Било какво велико обећање, укључујући он најбоља, мање-више је увек једна врста предизборне реторике. Прва сучељавања са реалним животом ће довести до отрежњења. Али Хрватска са Андрејем Пленковићем изгледа неупоредиво боље него Хрватска са Томиславом Карамарком“, закључује Рашета.

    Један од првих корака новог премијера је најава оснивања министарства које би се бавило поменутим проблемом одласка из Хрватске трбухом за крухом и демократијом — Министарства за демографију, обитељ, младе и социјалну политику.

    Арсен Баук, посланик опозиционог СДП-а, имао је примедбу на назив тог министарства, приметивши да има занимљиву скраћеницу — Министарство за ДОМ СП — и да би требало размислити о другачијем распореду речи. Међутим, ускоро ће локални избори, а зна се којом се реториком у Хрватској бори за власт, лево, десно или у центар, па ћемо поново имати утисак да рат никада није ни престао.

     

    Тагови:
    Пуховски, Пленковић, Сабор, декорација, влада, Срби, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога