Слушајте Sputnik
    Поглед на зграду Уједињених нација (УН) у Женеви.

    УН 71 годину касније — све чешће примедбе и захтеви за реформу

    © AFP 2018 / FABRICE COFFRINI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    227

    Ратови и разарања — када доспеју у вести, привлаче пажњу због људи који у њима пате, због хумане димензије неког догађаја, па се често превиђа огроман посао који Уједињене нације обављају у другим, виталним секторима, каже за Спутњик Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије при Светској организацији.

    Уједињене нације, удружење светских влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости, обележиле су 24. октобра свој 71. рођендан. 

    Последњих година, међутим, све чешће су примедбе на рачун УН, као и захтеви за њихову реформу. Критичари сматрају да се свет мења брже од Ист ривера, и да се Светска организација све теже носи са савременим кризама.

    Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије при УН, каже за Спутњик да Светска организација не може бити много другачија од њених чланица — нарочито оних најутицајнијих — и додаје да данас према њој постоје резерве због низа регионалних сукоба који су политички доста замршени. Притом се, додаје Јевремовић, заборавља да Светска организација нема механизме за успостављање мира, већ само за његово очување. 

    „Изазови који прете миру и безбедности данас су комплекснији него икад. С друге стране, ратови и разарања су вести — хумана димензија тих догађаја привлачи велику пажњу, па се често превиђа огроман посао које УН обављају у другим виталним секторима. Примера ради, Светска здравствена организација представља један светски поредак у унапређењу здравља, који је незамењив. Под окриљем УН постигнуте су огромне ствари и у областима пољопривреде, уређења економских односа, као и у домену климатских промена. Дакле, резултати деловања Светске организације постоје, и очигледни су“, каже Јевремовић.

    Георгиј Бовт, руски политиколог и некадашњи главни уредник часописа „Профил“, за Спутњик, међутим, каже да УН имају све мање полуга утицаја — а посебно у сфери безбедности, у којој су тренутно далеко мање ефикасне него ’50-их или ’60-их година прошлог века.

    „Међутим, ова организација се и даље релативно добро сналази када је реч о хуманитарним акцијама. Притом, на примеру избегличке кризе у Европи показало се да су УН много ефикасније у регионима у којима не угрожавају интересе великих сила, сталних чланица Савета безбедности. Зато, рецимо, имају добре резултате у Африци, али не и на Блиском истоку, или у Европи“, напомиње Бовт.

    Иако заговорници реформе Уједињених нација, између осталог, инсистирају на повећању броја сталних чланица Савета безбедности, Бовт сматра да би промене у Савету безбедности створиле опасан преседан.

    „Боље је да се ништа не дира. Свако наводно ’побољшање‘ довело би до погоршања. Сада афричке земље кажу да би тај континент требало да има сталну чланицу у СБ УН, али поставља се питање — ако може Африка, зашто не може Латинска Америка? А ако може Латинска Америка, зашто онда не може Индија? На крају ћемо имати ситуацију у којој ће све земље постати сталне чланице — а то би значило хаос“, истиче Бовт.

    Павле Јевремовић каже да јесте ненормално да Африка или Латинска Америка немају јачи глас у Савету безбедности, али најаву председника Зимбабвеа Роберта Мугабеа — да ће афричке земље иступити из УН и створити паралелну организацију уколико се Савет безбедности не реформише — ипак види као политичку изјаву, а не реалну претњу да би се Уједињене нације могле распасти.

    Антонио Гутереш
    © AFP 2018 / DIMITAR DILKOFF

    Иако верује да је садашњи механизам — са сталним чланицама и правом вета — у великој мери превазиђен, Јевремовић упозорава да Уједињене нације ипак немају алтернативу.

    „То је једина универзална светска организација, која обухвата и регулише врло широк дијапазон међународних проблема. Чињеница је да је реформа Уједињених нација потребна, али је до реформе јако дуг пут, који тражи успостављање далеко већег степена поверења — не само међу великим играчима, већ у читавој међународној заједници, као и већи степен поштовања међународног права и људских права. То није лако. Да бисте спровели тако радикалну реформу као што је реструктурирање Савета безбедности, потребна је пре свега сагласност сталних чланица, које имају право вета“, напомиње Јевремовић. 

    Предлог Француске — да се сталним чланицама Савета одузме право вета када је реч о ратним злочинима — руски политиколог Георгиј Бовт види као покушај да се то право омаловажи, и то, како каже, из политичких разлога.

    „Јуче је то било усмерено против Сједињених Држава, данас је против Русије… Ко зна против кога ће бити усмерено сутра? То је веома опасно, јер је право вета можда једина ствар која приморава земље чланице Савета безбедности да се договарају. Било како било, Уједињене нације тренутно немају алтернативу, барем на глобалном нивоу. Одређене регионалне проблеме могу да решавају организације које су усвојиле концепт ’слободне трговине‘, али чак ни оне неће на том нивоу у потпуности заменити УН у догледној будућности“, категоричан је Бовт.

     

    Тагови:
    ун, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога