Београд-3°C
Ниш-5°C
Слушајте Sputnik
    Фонтана у Бањи Ковињачи

    И Кур-салон и лечилиште — платиће ко може

    © Wikipedia/ Rasevic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 94

    Како ствари сада стоје, у бање ће се, као између два рата, ићи после исцрпних припрема. Шиће се нова гардероба према моделима „из журнала“, бираће се имена хотела и ресторана с најбољом услугом, како су бележили тадашњи хроничари. Дилему да ли је бања потреба, или уносан посао, развејаће рачуница са којом социјална држава, извесно је, губи битку.

    Одговор на питање чије су наше бање требало би ускоро да добијемо. Влада се, додуше, о томе ове недеље није изјашњавала, како су то неки најављивали, али је извесно да се то питање неће више „развлачити“ као претходне две године. Овога пута решеност постоји. Премијер Александар Вучић је пре десетак дана потврдио да је намера државе да се нађе инвеститор или купац за бање. Гледаће се да један део њих држава задржи у свом власништву. Стратешки и политички циљ Владе је, каже, да се сви такви потенцијали развијају и да људи остану да живе и раде у својим местима.

    Уосталом, у експозеу пред посланицима уочи формирања нове владе он је најавио да ће један од њених приоритета бити и приватизација бања, како би се од њих брзо направила профитабилна предузећа.

    Уочи недавно одржаног српско-словеначког пословног форума, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је констатовао да су словеначки инвеститори заинтересовани за бање у Србији и да очекује улагања, али и саветодавну помоћ Словенаца чије су терме постале веома популарна дестинација српских туриста. Тако ће словеначки стручњаци за велнес и спа-центре, вратити „дуг“ Србији чији су балнеолози направили све бање у Словенији после Првог светског рата.

    Сваке године око 100.000 становника Србије, здравих и платежно способних, одлази у бање у окружењу — у Мађарску и Словенију. За боравак у српским бањама прошле године је продато 40.000 ваучера.

    Поједини медији су најавили да ће се предлог приватизације десет бања наћи на дневном реду владе Србије ових дана. Тачније, требало би припремити терен како би се уопште могло говорити о приватизацији бања. Фонд Пензионог и инвалидског осигурања (ПИО) још 2006. године је  покренуо 27 судских поступака ради утврђивања права својине на објектима специјалних болница, бањских лечилишта, изграђених пре више од четири деценије средствима из доприноса запослених. Правноснажним пресудама до данас је окончано 15 судских спорова у корист Фонда, а у току је још 12, који су, углавном, доведени до последње правне инстанце.

    Управо ти дуготрајни судски спорови између ПИО фонда као тужиоца и специјалних болница и Републике Србије као тужених, ради утврђивање процента власништва Фонда, годинама коче приватизацију. А на списку за приватизацију су Специјална болница за рехабилитацију Бујановац, Бања Ковиљача, Рибарска Бања —  Крушевац, „Меркур“ — Врњачка Бања, „Гејзер“— Сијаринска Бања, Нишка Бања, Врањска Бања, Специјална болница Златибор, Специјална болница Сокобања, „Термал“ у Врднику.

    Србија има око 50 бања, а према подацима Удружења бања Србија, неискоришћено је нешто више од 5.500 лежајева, што је милион ноћења годишње. То је за привреду велики губитак  прихода, с обзиром на податак да је уз раст од 12 одсто за осам месеци ове године остварено 1,2 милиона ноћења.  

    Тако то види бизнис. За лекаре, специјалисте балнеологије, бањско лечење се не сматра само наставком болничког лечења, него превентивом, па тако и уштедом, а не трошком здавственог система.

    Број оних који су у бањама Србије наставили лечење о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање у првој половини ове године био је за четвртину већи него годину пре. Бањско лечење 25.521 особе Фонд је платио милијарду и 277 милиона динара.

    Да ли ће после приватизације интерес инвеститора бити да бање буду претворене у спа или велнес-центре, односно хоће ли Фонд бити у могућности да плаћа бањско лечење извесно по новим већим ценама, питање је које се наравно намеће. Према ценовнику на сајту бање Горња Трепча, дневно само за смештај у двокреветној соби и храну, без прегледа и иједне терапије, треба дати најмање 3.500 динара.

    Највећи број оних којима је бањско лечење потребно из свог џепа то не може да плати. Како ствари сада стоје, с обзиром на извесну приватизацију, у бање ће се, као између два рата, ићи после исцрпних припрема. Шиће се нова гардероба према моделима „из журнала“, бираће се имена хотела и ресторана с најбољом услугом… како су бележили тадашњи хроничари.

    Заслужан за развој бања у Србији је кнез Милош, који је довео барона Зигмунда Хердера, начелника Саксонских рудокопа, који је 1835. године анализирао и потврдио лековитост брестовачке воде, а касније и других бањских вода.

    И други наши кнежеви и краљеви волели су бање. Драга Машин се у Рибарској бањи лечила од неплодности, где је често боравио и краљ Петар Први Карађорђевић, лечећи костобољу. Ту је 1913. потписао декларацију о присаједињењу Косова и Метохије матици Србији. Данас посетиоце на то подсећа спомен-плоча на почетку степеница — газишта троструко нижег од уобичајеног, специјално направљеног за старог краља. Он је био и иницијатор првог српског закона о бањама. У једној од њих, Врањској, затекао га је Први светски рат. Његов син краљ Александар сазидао је у Бањи Ковиљачи луксузни Кур-салон, здање за забаву богаташа, у којем се налазила и прва коцкарница на Балкану. Александров син, Петар Други, напуштајући Београд након немачког бомбардовања 6. априла 1941, након вечере код градоначелника Зворника, вратио се у Ковиљачу, и у Кур-салону потписао акт о општој мобилизацији.

    У мноштву мање или више познатих бања, најславнија је била Врњачка, српски Баден-Баден, где је свако ко је држао до себе морао бити виђен.

    Они данас виђенији, Миодраг Костић, Петар Матијевић, Филип Цептер су већ показали интерес за приватизацију бања. Откад је 2014. покренут нови талас приватизације, бање слове за највреднију имовину, зато и не чуди интересовање водећих бизнисмена и фирми да уђу у тај посао. Пре него што је све стопирано због судских спорова око власништва Агенцији за приватизацију, стигла су њихова писма о заинтересованости приватизације Чиготе на Златибору и Завода Термал у Врднику, али и више фирми из иностранства.

    Дилему да ли је бања потреба или уносан посао, развејаће рачуница са којом социјална држава, извесно је, губи битку.

     

    Слично:

    Николић и шеик Мактум о улагањима у српску индустрију и туризам
    Српска привреда се гуши у бирократији
    Туризам у свемиру за 10 до 15 година
    Први туристички водич о Србији за Русе
    Тагови:
    бање, приватизација, Марко Чадеж, Александар Вучић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога