Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пољопривреда

    Храна за Европу, а шта ће јести Србија

    © Flickr/ StateofIsrael
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    5324

    У Вршцу је управо завршен форум „Храна за Европу“, одржан шесту годину заредом, од чега далеко дуже траје клизање наше пољопривреде низбрдо. Ако се овако настави, мораћемо да се позабавимо храном за Србију.

    Српска пољопривреда од 2000. једино није оскудевала у броју министара. Садашњи је тринаести. Готово све остале бројке су на силазној путањи. Од 2002. до 2012. изгубила је свако пето газдинство, а према последњем попису становништва из 2011. од 4.709 села свако четврто нестаје. У 1.034 српска села мање је од по сто житеља.

    Србија је, такође по резултатима пописа, изгубила и милион и по хектара пољопривредног земљишта и оно први пут чини мање од половине укупне територије Републике Србије.

    Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности, Бранислав Гулан, подсећа да су резултати аграрне стратегије, коју је усвојила влада Србије средином 2014. године за период до 2024, већ у првој години уместо великог раста забележили велики пад.

    У 2015. било је предвиђено да Србија има раст пољопривреде од 9,25 одсто, а забележен је пад производње од осам одсто. Вредност аграрне производње била 4,71 милијарди долара, што је пад од 7,34 одсто, што је најмање за последње две деценије, каже за Спутњик Гулан.

    Ако се тако настави, управо завршен вршачки форум „Храна за Европу“, одржан шесту годину заредом, мораће убудуће да се позабави храном за Србију.

    Према подацима Републичког завода за статистику, у осам месеци ове године забележен је раст увоза парадајза и паприке у односу на 2015. Тако смо од почетка године за увезени парадајз потрошили чак 14,4 милиона долара, око три пута више него што смо зарадили извозом домаћег, који је био вредан 3,6 милиона долара. „Бољи“ смо и у куповини паприке него у продаји, а девизе смо давали и за пасуљ, чак и кромпир док домаћа производња не стигне до тезги. А наши производи коштају више од увозних, јер им је у самом старту скупља производња, па су неконкурентни.

    По Гулановом мишљењу, од оцене да је пољопривреда српска шанса, остала је само фраза. Док год произвођачи у Србији, њих око 630.000 не буду не у истом, него макар у приближном положају какав има конкуренција у ЕУ, нема говора о будућности српског аграра, сматра он.

    Тај став је илустровао податком да субвенције које су у ЕУ 358 евра по хектару, у Србији износе највише 60 евра. Аграрни буџет би, према закону који смо усвојили 2006. године, требало да буде најмање пет одсто укупног буџета, а он је сада око 2,5 одсто, наводи Гулан.

    Аграрни буџет у ЕУ износи око 40 одсто укупног буџета.

    И професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић је својевремено констатовао да су све земље у процесу приступања ЕУ повећавале свој аграрни буџет, док га Србија смањује. Са оваквим аграрним буџетом Србија не може да повећава конкурентност сопствене пољопривреде, нити може да учини нешто значајније у домену равномернијег регионалног развоја руралних подручја у Србији.

    „Наши пољопривредници, у односу на европске фармере, имали су субвенције за четири до осам пута мање. У последње две године десило се нешто што је потпуно неуобичајено у земљама у транзицији које су у процесу придруживања ЕУ, укупан буџет се из године у годину повећавао, а аграрни буџет се смањивао. То је потпуно супротна тенденција. Остале су настојале да национални буџет намењен пољопривреди повећају, како би побољшале конкурентност својих у односу на европске пољопривреднике и побољшале регионалну руралну равномерност развоја“, каже Шеварлић.

    Колико смо далеко од Европе Гулан објашњава чињеницом да Холандија, која је величине Војводине — 1,6 милиона хектара аграрне земље, годишње од извоза пољопривредних производа заради око 70 милијарди долара, а Србија само 2,8 милијарди.

    Да смо сиромашна аграрна земља са ниском продуктивношћу потврђује и податак да један српски сељак производи хране за 15 људи, у Немачкој чак за 152 особе, Француској 77, Аустрији 56, Словенији 25, а просек у ЕУ је између 50 и 80 становника.

    И учесници форума „Храна за Европу“ су констатовали да је ситуација у пољопривреди далеко од задовољавајуће.

    Нови министар пољопривреде Бранислав Недимовић је најавио да ће ресорно министарство настојати да сва расположива средства буду усмерена на повећавање конкурентности нашег аграра, која је сада слаба, при чему ће посебно место имати прерађивачки сектор. Додао је и да ће Србија наредне године моћи да конкурише за средства из ИПАРД програма ЕУ. Србији је из тих фондова за период од 2014—2020. намењено 175 милиона евра.

    Проблем је, међутим, што су та средства тешко доступна мањим произвођачима због начина на који могу бити повучена, јер морају сами да финансирају пројекат ако желе да аплицирају за та средства. Тек када је читав пројекат готов, бесповратно се из ИПАРД фондова добије 75 посто уложених средстава.

    Због свега тога Гулан сматра да је неопходно да се конципира нова аграрна политика, стратегија за спас пољопривреде, али на реалним показатељима, на основу наших специфичности, али и уважавајући принципе аграрне политике Европске уније.

    Шеварлић је мишљења да мала породична газдинства, без удруживања у кооперативе и формирања двадесетак или више задружних центара у Србији, неће моћи да опстану на тржишту ЕУ.

    „Земљорадници морају да се удружују, јер ако се не удружују између себе како мисле да се удруже са пола милијарде становника ЕУ“, поручио је он.

    Наравно, предуслов је да имамо село и земљораднике и одговарајућу инфраструктуру како би оно што је остало у селима уопште имало шансу да ради и од тога живи.

     

    Слично:

    Будућност пољопривреде: Трактор без возача на њивама (видео)
    Николић: Село нас храни, треба му помоћи
    Мед који је „оживео“ село (видео, фото)
    Француски пољопривредници извиждали Оланда због руског ембарга (видео)
    Тагови:
    Пољопривредни факултет, аграр, САНУ, село, ЕУ, земљиште, пољопривреда, Бранислав Недимовић, Бранислав Гулан, Миладин Шеварлић, Холандија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога