Београд+ 20°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Москва

    Окрећу ли се Бугарска и Молдавија Русији

    © Sputnik/ Наталья Селиверстова
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 2486500

    На председничким изборима у Молдавији и Бугарској победили су кандидати који се залажу за зближавање са Русијом. На чело Молдавије долази лидер социјалиста Игор Додон, а нови председник Бугарске је генерал авијације у резерви Румен Радев.

    Додон је у другом кругу избора потукао проевропску ривалку Мају Санду са више од 52 одсто освојених гласова, док је Радев у другом кругу победио кандидаткињу владајуће странке Цацку Цачеву са више од 59 одсто гласова.

    Додон је обећао тешње везе са Русијом и стратешко партнерство. Он се залаже за идеју о решавању проблема Придњестровља федерализацијом Молдавије и за останак руских миротвораца у тој непризнатој молдавској републици, све док се ситуација у том региону политички не регулише.

    Он је такође више пута изјављивао и да је Крим део руске територије, због чега је био на удару критика кијевских власти.

    Осим тога, Додон, некадашњи министар привреде у влади комуниста, намерава и да врати молдавску робу на руско тржиште и нормализује сарадњу са Москвом у области енергетике.

    Он је обећао и поништавање економског пакета из споразума о придруживању ЕУ.

    Међутим, руски аналитичари не очекују „радикални заокрет“ Молдавије ка Русији.

    „Додон је условно речено проруски кандидат, са акцентом на ’условно‘. Истина је да је критиковао Споразум о стабилизацији и придруживању, да се залагао за побољшање односа са Москвом и да је спреман  да уради много тога, али било би изузетно тешко преусмерити молдавску економију ка Русији. Спољнотрговинска робна размена са ЕУ чини око 50 одсто од укупне размене Молдавије, док је са  Русијом само 18 одсто, па укидање санкција не би довело до значајних промена. Осим тога, у ЕУ ради велики број молдавских грађана који шаљу новац кућама. За многе становнике Молдавије то је једини извор прихода и наравно да Кишињев неће одустати од споразума са ЕУ. Верујем да ће Додон направити одређене кораке у сусрет Русији, али не очекујем да ће доћи до радикалног преокрета“, каже за Спутњик Павел Кандељ са Института за европске студије Руске академије наука.

    Председнички избори у Бугарској
    © Sputnik/ Алексей Витвицкий

    Новоизабрани бугарски председник Румен Радев, с друге стране, сматра да би та земља требало да остане активан члан Европске уније и НАТО-а, али се такође залаже и за ближу сарадњу са Москвом и укидање санкција Русији.

    Бивши командант бугарских ваздухопловних снага, којег медији називају и „пријатељем Москве“, током недавне дебате признао је да је Крим фактички постао руски, а да „народ има право на самоопредељење“.

    Аналитичари, међутим, подсећају да председник у Бугарској углавном има церемонијалну функцију и нема извршна овлашћења, а све важније политичке одлуке мора одобрити Парламент.

    „За разлику од Молдавије, за Бугарску је ротација владајућих странака уобичајена појава, тако да то није никаква ’револуција‘, већ прегруписавање у владајућим структурама. Осим тога,  кључну улогу у бугарском политичком систему не игра председник, већ  премијер. Бугарска сноси велике губитке због антируских санкција, јер је Москва увек била и остаје за Софију важан партнер када је реч о економији и одређеним регионалним питањима. Премијер Бојко Борисов, који је поднео оставку, није могао да укине санкције из идеолошких разлога, као ни због притиска западних партнера. Али требало би имати у виду да је Борисов мудар политичар и да је свестан штете од антируских санкција“, каже за Спутњик Александар Сафонов са Института за славистику Руске академије наука.

    Сафанов предвиђа да ће се Борисов вратити на власт, као што је то већ једном учинио.

    „Претпостављам да он рачуна да ће се вратити на власт после одређеног периода, као што се вратио прошлог пута.  Не искључујем да ће у Бугарској ускоро бити расписани ванредни парламентарни избори и формирана техничка влада на челу са премијером-левичаром, која ће евентуално укинути антируске санкције и, можда, преиспитати спољну политику узимајући у обзир Трампову победу, а након тога би Борисов могао да се поново врати на власт. У сваком случају, Радев је спреман за тешње односе са Русијом него што је његова противкандидаткиња, али све ће зависити од оног што Москва понуди Софији. “

    Овакве резултате избора у две земље западни медији виде као „јачање утицаја Русије у Источној Европи“. Губитничка страна, како се додаје, у том случају биће ЕУ.

    Западни медији такође коментаришу и да резултати избора у Молдавији и Бугарској значе да ће Русија добити „нове савезнике“.

    „Мислим да ’Вол стрит џурнал‘ претерује када наводи да је Русија добила нове савезнике. Румен Радев  се сматра проруским, али од њега још нисмо чули, на пример, да ће Бугарска признати Крим или да ће учинити нешто што се може сматрати ’проруским‘ чином. То се тиче и новог молдавског председника. Они ће покушати да нормализују односе са Москвом, али искључиво из прагматичних разлога. Рецимо, Бугарска би желела да се врати на руско тржиште пољопривредних производа. Не искључујем да ће нови председници  пре свега ’продавати‘ проруску реторику, али да неће предузимати конкретне кораке. Сматрам да Софија ни на који начин неће учествовати у интеграционим процесима у оквиру Евроазијске економске уније или других савеза у којима Русија игра кључну улогу. Исто тако, Молдавија неће одустати од споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Све у свему, нормализација односа је могућа, али не и ’савезнички односи‘“, закључује руски политиколог Богдан Беспаљко у изјави за Спутњик.

     

    Тагови:
    додон, радев, русија, европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога