Београд+ 16°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Пацијент у болничком кревету

    Шта кочи Србију да постане Мека здравственог туризма

    © Fotolia/ Zarya Maxim
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    268052

    Иако се воде бројне полемике о нашем здравственом систему, све је више странаца који долазе у Србију како би за далеко мање пара поправили зубе или пак решили питање вишка килограма. Дакле, здравствени туризам у Србији је све актуелнији, иако постоје бројне препреке. Шта то кочи Србију да постане Мека здравственог туризма?

    Један од највећих проблема у промоцији Србије као дестинације за здравствени туризам је недостатак организације, самим тим не постоје ни доласци организованих група пацијената који би се лечили у Србији, објашњава за Спутњик Љубиша Живадиновић, оснивач портала за промоцију здравственог туризма у Србији „Афеја“.

    Управо из тога разлога не постоји ни прецизан показатељ оних који долазе ради лечења, будући да су у питању појединци који у Србију дођу због разноразних сајмова, конгреса и других службених посета, те искористе прилику да уједно добију здравствену услугу. Међутим, свакако највећи број људи из иностранства који се лече у Србији чине управо наши грађани из дијаспоре, тврди он.

    Ипак, треба нагласити да се по питању квалитета услуга и опреме Србија налази на самом врху, истиче Живадиновић, док су цене за те услуге и више него конкурентне, а у појединим случајевима чак повољније и од Тајланда и Филипина, који важе за најјефтиније земље по питању здравства у свету.

    „Генерално гледано, Србија је јефтинија по свим ставкама, а највеће разлике су у стоматологији, пластичној реконструктивној хирургији, хемодијализи и лабораторијској дијагностици. А поред тога што је најјефтинија, Србија по квалитету услуга одскаче чак и од појединих земљама Запада, будући да наши институти имају уговоре са страним институтима који врше испитивања и шаљу резултате назад“, прича Живадиновић.

    Иначе, додаје он, Србија у својој понуди има око 50.000 здравствених услуга из свих области, по свим специјалностима, како из медицине, тако и стоматологије и фармације и лабораторијске дијагностике, што чини изузетно широк спектар услуга.

    Највећи проблем — правни аспект

    Највећу кочницу како би се у Србију доводиле организоване групе пацијената представља правни аспект, јер у случају да се појединцу који се лечио у нашој земљи догоди компликација по повратку у матичну земљу, поставља се питање ко ће да плати наставак лечења и како то правно регулисати.

    Да ли ће се пацијент одлучити да се врати у Србију и ко ће потом сносити трошкове пута? Ако не то, онда ко ће сносити трошкове наставка лечења у тим земљама одакле долази пацијент? 

    Одговори на та питања леже у изменама законске регулативе, поготову када је реч о Закону о здравственој заштити и правилника који га прати, објашњава Живадиновић. Поред тога, потребно је модернизовати и Закон о осигурању, где би се поред осигуравања лекара од професионалне грешке, осигуравали и пацијенти од крађа и повреда током њиховог боравка у Србији.

    То би, додаје он, свакако утицало на то да се страни пацијенти у Србији осећају сигурније, с обзиром да долазе на непознат терен.

    Тренутно се то решава путем попуњавања формулара и потписивања такозваног информисаног пристанка пацијента, што представља његову својеврсну сагласност да је упознат са услугом која му се пружа и шта она са собом носи.

    „Ми закључујемо уговоре појединачно са пацијентима или са страним осигуравајућим кућама у случају да их они шаљу. Затим кад пацијент дође, добија формуларе да потпише, између осталог потписује се такозвани информисани пристанак пацијента, односно сагласност на ону услугу која му се пружа. Пацијенту се потом ради анамнеза, саопштава му се план лечења, објашњавају потенцијални ризици, а затим утврђује коме ће се пацијент јавити у случају да након интервенције дође до компликације“, објашњава Живковић.

    Дакле, није тако лако бавити се здравственим туризмом, јер надокнаде штета могу износити и по неколико стотина хиљада евра, а када би настао такав проблем, медицинска грешка могла би финансијски да девастира једну болницу.

    Држава као испомоћ 

    Држава још увек није много учинила по питању подстицаја, који би веома добро дошли у виду промотивних активности и наступа на сајмовима по целом свету, жали се саговорник Спутњика. Он тврди да су постојали одређени позиви за добијање средстава за промотивне активности, али да су услови били веома рестриктивни, самим тим мања удружења нису могли да испуне таква очекивања.

    Када је реч о такозваном денталном туризму, из Стоматолошке коморе Србије кажу да се тренутно формира радна група која ће радити на томе да се регулише питање такве врсте туризма у Србији по узору на друге земље света. Реч је о увођењу реда у здравству, путем поштовања прописа рекламирања, регистрације ординација, поседовања лиценца и других критеријума.

    Поред тога, и државне здравствене установе би требало да се организују како би уврстиле своју понуду у званичну понуду Србије, будући да у њима ради изузетно велики број квалификованих доктора и специјалиста.

    Тагови:
    промоција, странци, здравство, туризам, Љубиша Живадиновић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога