Слушајте Sputnik
    Ђаци у учионици-илустрација

    ПИСА тестови — још чекамо наследнике Косте Вујића

    © AFP 2019 / MARTIN BUREAU
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    151

    „Не знају све, али знају да мисле“, чувена реченица још чувенијег професора Косте Вујића за најчувенију генерацију матураната Прве београдске гимназије из 1885. године ни данас није мање актуелна. То су показали најновији, с изузетком Словеније, скромни резултати ПИСА тестова ђака са Балкана. Србија није учествовала, али и то довољно говори.

    Према резултатима ПИСА тестирања, које је обухватило 540.000 ђака из 72 земље, најбољи образовни систем у свету има Сингапур. Следе Јапан и Естонија, а међу десет најбољих још су и ђаци из Финске, Канаде, Вијетнама, Хонгконга, Кине, као и њених области Тајвана и Макaоа.

    Проверу способности ђака да примене научено градиво, и да ли су образовни системи делотворни и примењиви на тржишту рада, сваке треће године организује ОЕЦД. Најновије је спроведено прошле године, а према резултатима објављеним ових дана, ђаци са Балкана, са изузетком Словеније која је на високом 11. месту, испод су просечних.

    Од држава на простору бивше Југославије, по укупним резултатима из три области — математике, читања и науке —Словенија је 11, Хрватска 36, Црна Гора 56, док је Македонија при дну листе, на 70. месту. ОЕЦД је посебно тестирао и ђаке са Косова, и они су 71.

    Петнаестогодишњаци из Србије због кашњења у спровођењу процедура нису били обухваћени новим ПИСА тестирањем ученика. Уговор са ОЕЦД је морао да буде потписан до 31. августа 2012. и да буду измирене све финансијске обавезе, са чиме се каснило. Већ и сама та чињеница говори о приступу образовању које се изгледа још не доживљава као основ будућег и економског и сваког другог развоја друштва. А како се на овим просторима гледа на ту област показало је образложење државног секретара у хрватском Министарству науке и образовања Матка Глунчића за слабе резултате хрватских ђака. Тужно је звучало његово правдање да су кривац националне мањине и деца са посебним потребама. Пoд притиском јавности и критика за шовинизам, повукао је изјаву уз још тужније објашњење да је проверио и утврдио да те две групације нису биле тестиране. Другим речима, да јесу, можда би и даље били „на стубу срама“. Са таквим чиновницима у образовању тешко да ће и резултати на тестовима бити бољи.

    А да ни Србији баш не цветају руже показали су ранији резултати ПИСА тестирања. Србија је до сада учествовала у четири истраживачка циклуса, последњи пут 2012, и тада смо у све три области били испод просека ОЕЦД. Готово 40 одсто ученика било нам је испод нивоа математичке функционалне писмености, трећина није задовољавала језичке минимуме функционалног знања, док је око 35 процената било научно функционално писмено. На скали од 65 држава били смо 43. за четири места бољи него на претходном из 2009, али и даље далеко иза ОЕЦД просека.

    Извесно је да ће српски ђаци бити обухваћени наредним ПИСА тестирањем 2018. године, јер су, како су најавили и бивши и садашњи министар просвете, услови испуњени. Каквом се пак резултату можемо надати? С обзиром на досадашње и то да великих померања у тој области није било, тешко да ће бити неког већег напретка.

    Зашто су ђаци из азијских држава растуће привреде најбољи на тестирањима?

    Андреас Шлајхер из ОЕЦД је својевремено објаснио да они спроводе систематски, дугорочни план унапређења образовања, као начин трансформисања своје економије. Од министра па до учитеља, како је рекао, можете да видите да је то њихова будућност.

    Истраживање из 2013. године је показало да учитељи имају виши статус у Кини него било где у свету и да не презају да тај утицај и искористе у сталној комуникацији са родитељима у циљу што бољег образовања ученика. Њихов образовни систем карактерише управо то што се од предавача захтева континуирано стручно усавршавање.

    Још један фактор који утиче на супериорне резултате тестирања јесте очекивање и уверење ученика да ће успети, каже Шлајхер, додавши да на пример у шангајском образовном систему чији су ђаци прошли пут били најбољи, влада изузетно јак такмичарски дух. То значи да 80 одсто ученика има приватну наставу. Конкуренција не изостаје ни међу предавачима, који имају више степеница професионалног статуса.

    Све је то у функцији раста једне земље. У суштини, ПИСА тестирање прикупља податке о индивидуалним школским и системским показатељима који доприносе успеху ученика и они, између осталог, објашњавају везу између успеха ученика и демографских, социјалних, економских и образовних кретања. ПИСА се због тога показала корисним за предвиђање привредног раста и економског развоја неке земље.

    „Низ развијених земаља користило је резултате тих тестова као аларм за покретање реформи. Не само да код нас то никога озбиљно не занима или посебно брине, него су појединци из образовне политике у стању да се приклоне мишљењу о нерелевантности и непримењивости главног образовног истраживања у свету на Хрватску“, констатовала је национална координаторка ПИСА истраживања у Хрватској Михела Браш Рот.

    Резултати ПИСА тестова су мање важни као поглед на лествицу пласмана земаља, а важнији као скуп индикатора којим оне могу да унапреде свој образовни систем, сматра она. Ако су, додаје Ротова, компетенције наших петнаестогодишњака такве да за вршњацима у Кини касне четири и по године образовања, то значи да постоји иста разлика у компетенцијама будуће радне снаге.

    Њена колегиница у Србији, Драгица Павловић Бабић, каже да је доминација азијских земаља очекивана, али додаје да ћемо се у наредном периоду вероватно угледати на добар резултат естонских ученика.

    Тестирање је, између осталог, указало на различите парадоксе, од оних да поједине земље у којима су деца суочена са много већим бројем домаћих задатака постижу слабије резултате него у супротним случајевима, до тога да деца која имају више часова наставе математике, на пример, на тестирању из те области такође имају слабије резултате.

    Показало се, такође, да у државама чији ученици постижу натпросечне резултате на ПИСА тестовима, највећи број њих има помоћ наставника у писању домаћих задатака.

    У Сингапуру 94 одсто 15-годишњака има могућност да након наставе остане у школи и пише домаћи, у чему им у 86 одсто случајева помажу наставници. У Словенији је 85 одсто њих који имају место за рад у школи након наставе, а 49 одсто их има и помоћ наставника. По ОЕЦД просеку, 60 одсто ученика пише домаћи задатак у школи уз помоћ наставника. У осталим земљама на простору бивше Југославије тај проценат је знатно мањи. У Хрватској тај луксуз има само њих 15 одсто.

    Наравно да је битан и податак ко колико издваја за осмогодишње основно школовање по детету. Показало се да је граница 50.000 долара. Државе које улажу по ученику мање од тог износа имају резултате испод просека на ПИСА тестовима. Највише улажу Сингапур, око 130.000 долара, Норвешка — скоро 135.000, Швајцарска 173.000 и Луксембург — око 190.000 долара по ученику.

    Последица свега тога је што, на пример, овдашњи ђаци на тестирању не знају да пронађу тражену информацију у тексту или донесу логичан закључак на основу прочитаног. Нису оспособљени да пронађу информацију у графичком приказу или да прочитају географску карту, не знају да израчунају промену девизног курса или прочитају возни ред. И, како кажу, кривицу не би требало сваљивати на наставнике јер се и они сами врло често жале на преоптерећеност наставног програма бројним чињеницама које би ученик требало да репродукује. Ученици на крају нису у стању да се критички одмакну од пуке информације.

    Како би то рекао професор Коста Вујић, доприносећи стварању непоновљиве генерације будућих научника, уметника, академика, политичара, али и људи, од Јована Цвијића, Михаила Петровића Аласа, Јакова Продановића, „не знају све, али знају да мисле“.

    Слично:

    Шта теже пада првацима — школа или родитељи?
    Часовима од 30 минута незадовољни и ђаци и наставници
    Наука у служби привреде
    Вучић: Наука нема алтернативу
    Дуално образовање у Србији већ постоји
    Тагови:
    ОЕЦД, ПИСА тестови, ђаци, наставници, образовање, Коста Вујић, Драгица Павловић Бабић, Михела Браш Рот, Андреас Шлајхер, Матко Глунчић, Сингапур, Западни Балкан, свет, Словенија, Хрватска, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога