Београд+ 28°C
Ниш+ 26°C
Слушајте Sputnik
    Нафтна платформа на води

    Обама хоће да спречи америчко „златно доба“

    © Flickr/ Bureau of Safety and Environmental Enforcement
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1155198

    Одлазећи председник САД Барак Обама намерава да забрани производњу нафте на Арктику и Атлантику. Овај потез се, између осталог, тумачи као Обамин покушај да пред одлазак из Беле куће „забибери" новоизабраном председнику Доналду Трампу, који је америчкој нафтној индустрији обећао „златно доба".

    Трамп може да поништи Обамину одлуку, али за то ће му бити потребне године судског парничења.

    Америчка агенција „Блумберг“, позивајући се на неименоване изворе, пише да Обама намерава да блокира даљу продају права на бушење нафте и гаса на деловима епиконтиненталног појаса на Арктику и у Атлантику, које су у власништву САД. Ако у Вашингтону ово буде било усвојено, сличне кораке могле би да предузму и канадске власти.

    Како се наводи, Обама ће применити одредбе закона из 1953. године, који ће му дати широка овлашћења за ограничавање даљих издавања дозвола за експлоатацију нафте и гаса на том епиконтиненталном појасу. До сада се тај закон ретко примењивао, али ће свако његово оспоравање, како пише америчка агенција, изазвати „вишегодишњи судски спор“.

    Западни медији такође подсећају да је блокирање продаје права у супротности са Трамповим обећањем да ће „уклонити све Обамине баријере“ у вези са овом темом и да ће повећати бушење.

    „Делимично је тачно да је Обама тиме ’забиберио‘ Трампу, јер је Трамп давао наду америчком тржишту да ће се стање у домаћој нафтној индустрији побољшати и обећавао је повећање извоза америчке нафте. Међутим, за светско тржиште то би било лоше, јер би се тиме понуда повећала, а то би негативно утицало на цене нафте. Не би требало заборавити да повећање понуде стимулише развој технологија, а тиме производња нафте постаје јефтинија, па самим тим пада и цена црном злату“, каже за Спутњик Андреј Гордејев са Научно-истраживачког финансијског института.

    Обамина блокада се сада тумачи као победа оних који се боре за очување околине и који су се годинама борили против бушења у тој еколошки крхкој регији. Верује се да је Обама доношењем ове одлуке управо реаговао на позиве заштитника животне средине, који су захтевали и да се предузму одређене „мере заштите“, пре него што Трамп преузме власт.

    Међутим, представници нафтне индустрије су и раније овакве Обамине намере осуђивали, сматрајући да њихов председник „није слушао глас свих страна“.

    Према Обамином плану, забрана ће се односити само на нова нафтна и гасна поља у Атлантском океану, Чукотском мору и Бофоровом мору, северно од Аљаске, али неће прекинути експлоатацију која је у току.

    Руски експерти су уверени да су на Обамину одлуку утицали борци за заштиту животне средине, али истовремено истичу да обими експлоатисане нафте и гаса у тим регионима нису толико велики да би озбиљно утицали на тржиште. Осим тога, профитабилност је при актуелној цени нафте ниска, а чак се послује и у минусу. На пример, руским нафташима експлоатација нафте у том делу света је профитабилна само у случају ако цена црног злата износи најмање 100 долара за барел. Међутим, због неисплативости, многе светске компаније већ сада одустају од тих пројеката на Арктику.

    „Када је реч о бушењу нафте на Арктику, у току је пре свега сукоб с једне стране државе и произвођача нафте и с друге стране еколога који су створили јединствен фронт. Такође, требало би имати у виду да бушење нафте на Арктику тренутно није исплативо. Рецимо, ’Шел‘ је одустао од својих пројеката на Арктику због актуелних цена нафте. Ниска цена нафте просто не погодује експлоатацији црног злата у тој регији. Што се тиче Русије, производња је у тим деловима света профитабилна уколико цена нафте износи од 100-150 долара по барелу, што тренутно није случај“, објашњава Гордејев.

    Подсећања ради, једна од највећих компанија у свету „Ројал Дач шел“ је пројекте на арктичком епиконтиненталном појасу назвала „бесперспективним“ у тренутним условима. Не ради се само о ценама, већ и о томе што је производња нафте у том подручју скупа, јер су потребне најсавременије технологије, с обзиром на конфигурацију терена и сурове климатске услове — то подручје је оковано ледом и густим маглама, а одликују га и јаки ветрови, изненадне дивље олује са десетометарским таласима.

    Прошле године „Шел“ је на Арктику доживео потпуни фијаско — компанија је започела пробно бушење у приобалним водама америчког Арктика, али је касније објавила да се повлачи из пројекта због „превисоких трошкова операционих улагања и прениске исплативости…“.

    Овај промашај коштао је компанију најмање 7 милијарда долара, колико су износили само трошкови изградње софистициране платформе за експлоатацију.

    Упркос томе, у „Шелу“ и даље сматрају да тај регион има велики потенцијал и да је стратешки важан за САД, али су „разочарани резултатима бушења“.

    С друге стране, Гордејев сматра да се Обамина забрана, уколико заживи, неће одразити на Русију, која има велике амбиције у том региону.

    „У овом тренутку не видим како би ова Обамина одлука могла да утиче на руско тржиште. За нас је од великог значаја увоз технологија за производњу нафте. То је оно што је нама потребно. Тренутно су на снази санкције којима се забрањује увоз тих технологија. Руски нафташи су делимично надокнадили недостатак тих технологија тако што преко страних ћерки-фирми, регистрованих у Азији, увозе неопходну опрему која је Русији потребна да би радила на свом епиконтиненталном појасу. У сваком случају, Русија неће одустати од развоја нових налазишта на Арктику, зато што се залихе у Западном Сибиру смањују“, каже Гордејев.

    Експерт закључује да ће Трамп након што седне у председничку фотељу „предузети одређене мере“ и да ће покушати да Обамину одлуку оспори.

    „Тешко је прогнозирати какве ће потезе повлачити. Међутим, он је послован човек и мислим да ће предузимати одређене мере, али је сасвим сигурно да неће моћи да за кратко време промени постојећи систем. Њему ће бити тешко да се супротстави том систему и чврстој позицији ’зелених‘. Због тога ће та борба бити дуготрајна“, сматра Гордејев.

    Не би требало заборавити ни да Трамп намерава да на место државног секретара именује Рекса Тилерсона, који је тренутно директор највеће нафтне компаније на свету „Ексон мобил“.

    Нови амерички дипломата број један је пословно јако везан за Русију, а њега је руски председник Владимир Путин још 2013. наградио и орденом за пријатељство, две године након што је постигао договор са руском страном о истраживању нафте на Арктику. Тај договор је стопиран када је Обама увео санкције као одговор на кризу у Украјини. Овај податак би могао да иде у прилог тврдњама да ће се Трамп заиста залагати за повећање експлоатације нафте.

    Тагови:
    нафта, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога