Слушајте Sputnik
    Спасиоци из Русије који бораве у Руско - српском хуманитарном центру

    Спутњик открива: Ко су руски специјалци који раде у Србији (фото)

    Руско - српски хуманитарни центар
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    31222
    Пратите нас

    Видели смо их током извлачења тела и делова срушеног Ту -154 из Црног мора, на Синају, у гашењу пожара у Израелу, у Јапану после цунамија, свуда где су потребни најобученији спасиоци. Реч је о припадницима специјалне јединице Министарства за ванредне ситуације Русије, чувеног МЧС-а.

    На свака три месеца у базу Руско-српског хуманитарног центра у Ниш долазе по три човека из ове елитне јединице, како би знање пренели нашим ватрогасцима и полицајцима. После четири године рада центра Спутњик открива ко су људи из Русије који у њему бораве.

    Припремање хуманитарне помоћи за Алеп на аеродрому у Нишу.
    © Sputnik / Радоје Пантовић

    Први међу једнакима

    На челу тима који је недавно стигао у Србију је Иван Сулајев, заменик начелника спасилачке јединице „Центроспас“. Јединици се придружио одмах после војске кад још није било формирано министарство, био је то државни комитет за ванредне ситуације. Већ у првој интервенцији схватио сам да је то опасан и одговоран посао, али то ме није поколебало, каже Иван.

    „Дошао сам у јединицу ’Центроспас‘ ради договора. Тада су примили позив, ја сам такорећи грешком ушао у тај аутобус и одвели су ме на место догађаја. Био је октобар 1993. године, октобарски покушај преврата током уставне кризе у Русији, тенкови су били на улицама. Три дана сам радио нон-стоп, евакуисали смо повређене из центра града. Кад смо се трећег дана вратили у базу, рекао сам: ’Дајте да потпишем папире да радим у вашој јединици‘. Сви су били шокирани“, присећа се уз осмех Иван.

    Иван Сулајев, заменик начелника спасилачке јединице „Центроспас“ има 43 године, а већ 23 ради у МСЧ-у. Ретке су међународне акције спасавања  у којима није учествовао. Супруга и ћерка с нестрпљењем га очекују код куће.
    © Фото : Руско - српски хуманитарни центар
    Иван Сулајев, заменик начелника спасилачке јединице „Центроспас“ има 43 године, а већ 23 ради у МСЧ-у. Ретке су међународне акције спасавања у којима није учествовао. Супруга и ћерка с нестрпљењем га очекују код куће.

    Последња велика међународна операција у којој је учествовао била је потрага за телима и деловима руског авиона који је пао у Египту. Иван каже да је сусрет са телима страдалих за њега посао, као лекарима или патолозима и да га је најбоље само тако и схватити, те да су у њему пресудни јак карактер и концентрација. Као посебно тешке акције присећа се потраге за шесторо руских туриста на југу Кине.

    „Они су се спуштали чамцем низ реку којом се нико раније није спустио, била је то прва група људи која је прошла тим речним путем. После првог удеса двоје од шесторо је погинуло, донели су одлуку да иду даље. Затим су имали још једну хаварију, на крају смо нашли двоје преживелих, једног после 21, а другог после 23 дана потраге. Нису имали храну, али су имали воду и преживели. Нашли смо и три тела, један се још увек води као нестао. Била је то јако тешка потрага, користили смо и хеликоптере“, каже Иван.

    Примопредајa ватрогасне опреме, поклона Руске Федерације Србији, 21. 5. 2015.
    © Sputnik / Бранкица Ристић

    Други пут међу Србима

    У војсци, коју је служио пуне две године, постао је ронилац не својом вољом, а у бригади „Центроспас“ ронилаштво је његов избор. Павел Терехов сматра да човек мора да буде јако озбиљан када је реч о његовом избору. Павел је са братом близанцем, који је до недавно боравио у Србији, учествовао у евакуацији становника из Обреновца.

    „У Обреновцу смо радили и ронилачке операције, али највећа компликације је била кад је требало да покупимо људе са горњих спратова и кровова и спустимо их у чамац. Било је болесних, чак и пацијената са церебралном парализом који нису могли да ходају. Али све је то за нас рутински посао. Узели смо чамце, отишли тамо, покупили људе и вратили се. И тако из сата у сат, из дана у дан“, присећа се наш саговорник.

    Ронилац Павел Терехов прикључио се спасиоцима пре 19 година. За њим је у службу дошао и брат. Андреј је старији 20 минута, али ето, понекад и млађи утичу на старије, каже у шали.
    Руско - српски хуманитарни центар
    Ронилац Павел Терехов прикључио се спасиоцима пре 19 година. За њим је у службу дошао и брат. Андреј је старији 20 минута, али ето, понекад и млађи утичу на старије, каже у шали.

    Павел додаје да је то била лака операција у поређењу са извлачењем људи из потонулог брода у Русији, у Казању. Он и његове храбре колеге извукли су из подивљале Волге 112 људи, међу којима је било више од 40 деце.

    Изненада је дошло до великог невремена, а брод је био преправљен, доњи део брода сређен да и у њему могу да бораве људи. Убацили су кабине, а избацили ствари за обезбеђење брода. Уз то, већина бродских прозора била је отворена, вода је брзо продирала у брод, који је потонуо муњевитом брзином“, прича Павел.

    Понекад је важно имати стомак

    Руски спасиоци сваке године пролазе озбиљне тестове издржљивости, како би Министарство било сигурно да на њих може да рачуна у било којој ситуацији. Углавном су то крупни, снажни момци. Међутим, у Ниш је стигао и Никита Потапов, за кога се на први поглед  не може рећи да изгледа као спасилац са филма.

    Иза његове наизглед крхке грађе крије се врхунски алпиниста, професионалац спреман да одговори највећем изазову, да спаси људски живот.

    „Специфичност наше професије је у томе да свако може да буде у различитој форми. Већи стомак понекад и помаже, у ситуацијама када је потребна стварна мушка снага. На пример, у условима земљотреса када треба да извучемо људе заглављене испод рушевина. Моје колеге су разрадиле тактику да када бушимо бетонске зидове, не бушимо квадрат већ троугао, то скраћује време интервенције. Ја сам мали и могу да прођем кроз ту мању рупу и скратим време које људи проведу под рушевинама“, објашњава алпиниста.

    Алпиниста Никита Потапов, његови родитељи су поносни што је у времену када омладина јури за новцем изабрао баш овај позив.
    Руско - српски хуманитарни центар
    Алпиниста Никита Потапов, његови родитељи су поносни што је у времену када омладина јури за новцем изабрао баш овај позив.

    У фебруару ће бити седам година откако је у јединици, а тек му је 27. Учествовао је у много операцијама у Русији, али и једној међународној, на Синају.

    „За потребе истраге морали смо да окренемо труп авиона на други бок. Тамо није било специјалних машина. Окренули смо га користећи ужад и посебну технику. То је посебан захват који има и своје име, само на знам да ли га је могуће превести на српски“, каже Никита.

    На крају разговора за Спутњик питали смо га и како су његови родитељи реаговали када их је обавестио да му алпинизам неће бити само хоби.

    „Добро су то прихватили. Они су поносни, зато што је многим људима који су мојих година главни циљ — новац, а ја сам изабрао нешто друго. Наравно, битне су и финансије, али зна се шта је најважније“, закључује Никита.

    Током 23 године постојања јединице „Центроспас“ погинуло је девет спасилаца. Наши саговорници кажу да је било много ситуација у којима им је живот био у опасности, али да ли неко „тамо горе“ чува.

    Надају се да ће током новогодишњих празника имати времена да коначно виде Ниш и увере се у љубазност Срба о којој су говорили њихови претходници из јединице.

    • МЧС у акцији спасавања
      МЧС у акцији спасавања
      © Sputnik / Igor Ageyenko
    • Спасилачке екипе претражују место несреће руског Ил-76
      Спасилачке екипе претражују место несреће руског Ил-76
      © Фото : Ministerio de Emergencias de Rusia
    • Руско Министарство за ванредне ситуације има посебан авион посвећен транспорту заражених еболом
      Руско Министарство за ванредне ситуације има посебан авион посвећен транспорту заражених еболом
      © Sputnik / Aleksandr Khrebtov
    • Јединице Министарства за ванредне ситуације Русије (МЧС)
      Јединице Министарства за ванредне ситуације Русије (МЧС)
      © Sputnik / Василий Батанов
    • Припадници Ватрогасно - спасилачке једннице МУП-а Србије у Нишу на практичној обуци курса Индрустријски алпинизам
      Припадници Ватрогасно - спасилачке једннице МУП-а Србије у Нишу на практичној обуци курса "Индрустријски алпинизам"
      © Фото : РСХЦ
    • Спасавање на рекама, вежан део обуке спасилаца у Руско - српском хуманитарном центру у Нишу примењен је током поплава у Обреновцу, али и на подручју Босне и Херцеговине
      Спасавање на рекама, вежан део обуке спасилаца у Руско - српском хуманитарном центру у Нишу примењен је током поплава у Обреновцу, али и на подручју Босне и Херцеговине
      © Фото : СРХЦ
    • Oбукa у Русију пружа могћност тренинга у климатским условима неспецифичним за Србију, па тако и прилику за учешће у интеранационалним операцијама спасавања свуда у свету
      Oбукa у Русију пружа могћност тренинга у климатским условима неспецифичним за Србију, па тако и прилику за учешће у интеранационалним операцијама спасавања свуда у свету
      © Фото : РСХЦ
    1 / 7
    © Sputnik / Igor Ageyenko
    МЧС у акцији спасавања
    Тагови:
    Српско-руски хуманитарни центар, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога