Слушајте Sputnik
    Краве и млеко - илустрација

    Јефтино ЕУ млеко потопиће домаће

    © Фото : Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1527

    Укидање прелевмана, односно увозних такси, значиће јефтиније месо и млеко из ЕУ на српском тржишту, што ће додатно угушити домаћу сточарску производњу која ионако бележи пад од два до три одсто годишње.

    Србија је, одлуком Владе, у 2017. годину ушла без прелевмана на увоз меса и млека и млечних производа из ЕУ. То значи да увозници живих свиња више неће плаћати додатних 8,3 динара по килограму, као ни таксу за млеко од 10 до 20 динара по литру, као и за кисело-млечне производе од 10 до 30 динара. А то практично значи јефтиније месо и млеко из ЕУ.

    Прелевмани су уведени јуна 2015. године како би заштитили домаћу производњу, пошто је због руског ембарга на пољопривредне ЕУ производе Европа била преплављена јефтином робом.

    18. Рускa пољопривредна изложба „Златна јесен”
    © Sputnik / Евгения Новоженина

    То што је ситуација на тржишту млека сада много боља, а цена стабилизована, како је приметио министар пољопривреде, по оцени Асоцијације пољопривредника, није био довољан аргумент за укидање прелевмана. То удружење тражило је да увозне таксе на млеко и млечне производе остану све док се не донесе закон о млеку, који је неопходан како би пољопривредници имали предвидивост у планирању производње и били заштићени.

    Европска унија, међутим, на ствари гледала из свог угла. Више пута је позвала Србију да укине те заштитне мере, уз оцену да се косе са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП).

    На ту обавезу Србије из ССП-а указао је и министар пољопривреде Бранислав Недимовић посланицима у Одбору за пољопривреду Скупштине Србије. Другим речима, ЕУ не само што 40 одсто укупног буџета усмерава у аграр, него и штити своју пољопривредну производњу. А с обзиром да смо потписали ССП, од продаје земље странцима, до забране увозних такси на производе ЕУ, сада је то завршена прича.

    За члана Одбора за село Српске академије наука и уметности Бранислава Гулана нема сумње да ће укидање прелевмана довести до тога да вишкови јефтинијег млека и млечних производа заврше на нашем тржишту и да ће неоспорно гушити домаћу производњу.

    Србија има око 330.000 газдинстава који се баве сточарством. Око 436.000 наших крава музара просечно дају по 2.700 литара млека годишње. Поређења ради, Аустрија са само 23.000 газдинстава има исти број крава, при чему једна даје више од 7.000 литара млека годишње, илустровао је ситуацију Гулан.

    Он подсећа да је Србија прошле године и производила и трошила мање млека и млечних производа него претходне. У 2016. години смо произвели 1,4 милијарде литара млека, што је 100 милиона литара мање него пре. Трошили смо 56 литара по становнику у односу на 86 литара колко је износила потрошња три године раније. У Европској унији и земљама којима тежимо то је и три пута више.

    После укидања прелевмана не пише се боље ни тржишту стоке и меса, сматра он, истичући да је сточарство Србије у дубокој кризи. Број стоке се у последње две и по деценије значајно смањивао, па је производња свих врста меса опала са 650.000 из 1990. године на садашњих 440.000 тона годишње. Потрошња меса по становнику смањена је у том времену са 65 килограма годишње на 38 килограма, колико сада износи, каже Гулан за Спутњик.

    Он истиче да је најтеже стање у говедарству на шта указују подаци да већ две деценије имамо дозволе за преференцијални годишњи извоз „бејби бифа“ од 8.875 тона у Европску унију, а користимо га са три одсто. Тако је 2013. године било извезено свега 600 тона, а 2015. године само 315 тона.

    Посматрано дугорочно, посебно у односу на просек од 1988. од 1990. године, број говеда у Србији мањи је за 20,2 одсто, свиња за 22,5 одсто, оваца за 26 одсто и живине за 22,7 одсто, објашњава Гулан. Та неповољна кретања указују да се мора хитно реаговати како би се зауставио даљи пад и девастација сточног фонда, сматра члан Одбора за село САНУ, поготово после укидања увозних такси на месо и млеко.

    На то је недавно указао и председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш. Ако се укину прелевмани, домаће тржиште ће преплавити производи из увоза, што ће додатно урушити домаће произвођаче, јер још нису постали довољно конкурентни. Произвођачи млека су напоменули да је његова цена сада нижа него 2014. године, а да цене готових производа нису смањене.

    Оцењено је да је, и поред донетих мера, штета у млечном говедарству велика и да све више газдинстава одустаје од производње млека, због чега хиљаде крава иде на принудно клање.

    Произвођачи сматрају да Србија има још шансе у млечном говедарству, ако породично пољопривредно газдинство буде подржано као носилац развоја пољопривреде по узору на развијене европске земље. А узор тешко достижан. Али једном и однекуд се мора кренути.

     

    Слично:

    Николић: Село нас храни, треба му помоћи
    Будућност пољопривреде: Трактор без возача на њивама (видео)
    Министар пољопривреде: Окупљање малих произвођача начин за већи извоз у Русију
    Руси заинтересовани за српске прехрамбене производе
    Тагови:
    увозне таксе, прелевмани, газдинства, млеко, сточарство, месо, пољопривреда, Мирослав Киш, Бранислав Недимовић, Бранислав Гулан, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога