Београд+ 25°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Криза Европске уније

    После Југославије Дежела би да „поцепа“ и ЕУ

    © Фото: Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    22199545

    Према предлогу Димитрија Рупела, Хрватска, Бугарска и Румунија чиниле би источну мегарегију, у коју би ушле и Србија, Македонија, Црна Гора, Косово, Турска и Украјина, што отвара врата за нове сукобе.

    Када из Словеније стигне предлог о прегруписавању чланица ЕУ у регионе, или према морима или великим рекама на која земље-чланице излазе, једна од првих асоцијација је да је баш званична Љубљана осамдесетих прошлог века на сличан начин предлагала и реформу бивше Југославије, од које се прва и отцепила.

    Паралела је симболички адекватна нарочито када предлог концепта регионализације ЕУ сада разрађује Димитриј Рупел, бивши (и први) словеначки министар спољних послова, који је и испословао словеначку независност.

    Концепт регионализације ЕУ предложио је словеначки председник Борут Пахор, а у љубљанском дневнику „Дело“ продубио га је Рупел. Према предлогу, груписање земаља-чланица ЕУ у мегарегије, како их је Рупел назвао, било би извршено према интересима, геостратешким трендовима, сродности или би могла бити подељена на регионе према морима и великим рекама којима гравитирају.

    Тако би, према једној варијанти, ЕУ била подељена на северну, јужну, источну, западну и централну мегарегију. Према другој — на атлантску, балтичко-северноморску, подунавско-црноморску и средоземну групу.

    Оно што је у Пахоровом и Рупеловом предлогу интересантно је прегруписавање постјугословенског простора. Према једној варијанти, Словенија је у групи са централноевропским државама Вишеградске групе и Аустријом, према другој, Словенија је у групи са Хрватском, са којом има спор око територијалних вода у Пиранском заливу.

    Према писању Димитрија Рупела, Хрватска, Бугарска и Румунија чиниле би источну мегарегију у коју би, како се буду придруживале ЕУ, ушле и Србија, Македонија, Црна Гора, Косово, Турска и Украјина.

    План о преформатирању ЕУ и прављењу неколико целина у њеним оквирима наговештаван је пре више од месец дана, а Словенија је лутка која говори уместо свог трбухозборца, сматра аналитичар београдског Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић. Трбухозборац у овом случају би могле да буду Аустрија или Немачка, каже Јанковић.

    Димитриј Рупел
    © AP Photo/ Yves Logghe
    Димитриј Рупел

    Оно што је према његовим речима забрињавајуће је сврставање земаља бивше Југославије у једну мегарегију, заједно са Бугарском и Румунијом.

    На тај начин би се, каже Јанковић, правила нека врста нове Југославије, што је већ видљиво у спорту, културним иницијативама, а сада и на политичком плану. Знамо да су се претходне две Југославије завршиле у крви и мало је вероватно да таква будућност не чека и трећу, оличену у словенском предлогу о мегарегијама, каже Јанковић.

    „Са друге стране, ово је вероватно и покушај еврократа да спасу што се спасти може, јер ЕУ је у великој кризи. Подсећам да је ЕУ у економској кризи више од десет година. Дакле, још пре светске економске кризе, ЕУ је била у кризи економске стагнације. Осим тога, имамо мигрантску кризу, кризу поводом ’брегзита‘, имамо политичке промене у самој ЕУ, тако да се поставља питање будућности европског пројекта“, закључује Јанковић.

    Према мишљењу директорке Центра за спољну политику Александре Јоксимовић, даља консолидација ЕУ, чији су темељи уздрмани одлуком Велике Британије да из ње изађе, зависиће од исхода избора који ове године очекују и Словенију и неке друге, кључне чланице Уније, попут Немачке и Француске.

    „Словенија, коју ове године очекују председнички избори, као млађа и мања чланица ЕУ покушава да се постави као конструктивна чланица, која има одређене идеје у вези са будућношћу ЕУ. Чињеница да је Пахор изашао са оваквом идејом, чини се као део његове предизборне кампање“, каже Јоксимовићева.

    И додаје:

    „Консолидација ЕУ зависиће од дебате великих, што не значи да идеје великих неће бити у јавности тестиране кроз уста мањих чланица. ЕУ и данас функционише кроз одређену врсту концентричних кругова о којима се говори као о потенцијалној будућности ЕУ. Дакле, у ЕУ већ постоје одређене поделе. Рецимо, Пахор је споменуо Вишеградску групу као један од облика груписања ЕУ. Вишеградска група настала је као лобистичка група за што бржи улазак у чланство у ЕУ, али ова група је и унутар Уније задржала заједничку сарадњу зарад постизања партикуларних циљева.“

    Борут Пахор
    © Tanjug/ Dragan Kujundžić
    Борут Пахор

    У овој години чућемо још много предлога који говоре у прилог начину разрешења унутрашње политичке кризе унутар ЕУ, сматра Јоксимовићева, али, према њеном мишљењу, ни један од предлога неће ући у озбиљнију дебату пре завршетка избора у Француској и Немачкој, кључним земљама које, према њеним речима, одржавају европске вредности, континуитет њеног трајања и од којих зависи будућност ЕУ.

    „У сваком случају, мораћемо још много да сачекамо да бисмо видели каква ће бити реална будућност ЕУ. У овом тренутку још је неизвесно на који начин ће се Велика Британија раздружити од ЕУ. Још не постоји јасна стратегија ни у вези са овим, а чини се да ћемо на период консолидације морати да сачекамо бар до краја ове године“, каже Јоксимовићева.

    Према Пахоровом и Рупеловом концепту, на северу би се у мегарегију удружиле балтичке и скандинавске државе, на југу медитеранске, а Словенија би се налазила у централној мегарегији, Вишеградској групи проширеној Аустријом и Словенијом.

    Политички и привредно најјачу мегарегију чинила би централна група земаља — Белгија, Холандија, Луксембург, Ирска и Немачка.

    Ипак, треба сачекати да се велики — у случају ЕУ то значи Немачка, Француска и Италија — договоре о томе куда ће ићи ЕУ брод. За почетак треба видети како ће се одвијати преговори о иступању Велике Британије, а тек онда размишљати о томе значи ли словеначки предлог јачање или разградњу ЕУ.

     

    Слично:

    Словенија нуди помоћ Србији у преговорима са ЕУ
    Словенија крши санкције због Путина
    Словенија изгубила милионе евра због руских контрасанкција
    Словенија: Потпуни повратак „Шенгена“
    Тагови:
    криза ЕУ, мегарегије, прегруписавање, криза, Словенија, ЕУ, Александра Јоксимовић, Димитриј Рупел, Слободан Јанковић, Борут Пахор, ЕУ, Словенија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога