Београд+ 14°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Патријаршија Српске православне цркве у Београду

    Држава ће вратити имовину, а црква ће плаћати порез

    © Flickr/ Jorge Láscar
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    523791111

    Агенција за реституцију ће до краја године завршити свој део посла по питању враћања имовине која је одузета Српској православној цркви и осталим црквама и верским заједницама, изјавио је за Спутњик директор Агенције Страхиња Секулић. Потом ће на ред доћи и питање пореза.

    Изјава патријарха српског Иринеја да ће црква плаћати порез онда када јој држава врати целокупну имовину као да је у засенак ставила све друго што је поручио и урадио током Божићних празника.

    „Ја сам то рекао и на томе ћу остати — док се целокупна имовина не врати цркви ми нећемо плаћати порез јер је гро те имовине држава уживала и ужива. Кад нам буде вратила све и црква ће плаћати порезе“, рекао је патријарх у интервјуу за ТВ Храм, додајући да се са институцијама разговара о заменској реституцији и да се у том правцу тражи решење.

    Зашто је толико пажње изазвала изјава која није донела ништа ново по том питању. Уосталом, патријарх је само поновио оно што је и став државе.

    Како је још пре две године рекао директор Управе за сарадњу са црквама Милета Радојевић, став државе је да порез на имовину СПЦ и друге верске заједнице не плаћају све док им се не врати сва имовина одузета у послератном периоду.

    У Министарству финансија не споре да су верске заједнице законом ослобођене плаћања пореских дажбина. Законом о ПДВ-у прописано је пореско ослобођење за промет услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница. Поред тога што не плаћају ПДВ, цркве су ослобођене и плаћања пореза на имовину.

    После Другог светског рата, од 1945. године, црквама и верским заједницама имовина је одузимана без икакве накнаде применом прописа о аграрној реформи, национализацији, експропријацији, секвестрацији. Највише штете нането је Српској православној цркви, којој је одузето 2.827 црквених и манастирских поседа укупне површине од 172.000 хектара. Законом о национализацији СПЦ је остала и без акција у Беочинској цементари, које је стекла дајући у закуп земљиште беочинског манастира. Без својих банковних улога, осигурања и кредита остале су све црквене општине у Србији, као и акција у банкама и осигуравајућим друштвима. Српској православној цркви национализоване су и најамне стамбене и пословне зграде, а грађевинско земљиште постало је друштвена својина.

    Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама донет је 2006. године, а Агенција за реституцију обрадила је све захтеве за повраћај црквене имовине, а од 2011. године земљу враћа црквеним заједницама.

    Према речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, Српска православна црква поднела је, у складу са Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама, укупно 1.602 захтева, што чини 52,54 одсто укупно поднетих захтева свих цркава и верских заједница.

    „До данас је СПЦ враћено право својине у натуралном облику или заменском реституцијом на укупно 52.871 хектар земљишта, што је 72,78 одсто укупно траженог земљишта од стране СПЦ“, рекао је Секулић за Спутњик.

    Враћено је и 47.433 метара квадратних објеката, што је четвртина од онога што СПЦ потражује, међутим, у Агенцији напомињу да је практично реч о 45 одсто повраћаја одузетих површина објеката, јер су у једном броју захтева као површине објеката навођене само парцеле на којима су се ти објекти налазили. Највише црквене имовине и пољопривредног земљишта за враћање налази се на подручју Београда и Војводине, где је и забележен највећи отпор реституцији. Најгласнији у томе су корисници земљишта и закупци пољопривредног земљишта, што не чуди имајући у виду чињеницу да се земља даје јефтино у закуп, али и издаје у подзакуп, што је незаконито, па враћањем пољопривредног земљишта црквама досадашњи закупци остају без значајних прихода.

    „Отуда је било доста одуговлачења поступка реституције, одлагањем достављања документације или упорним подношењем тужбе Управном суду против решења којима се враћа имовина“, каже Секулић.

    Он сматра да имовина која ће бити враћене црквама није превелика. Како је илустровао, целокупна имовина која ће им бити враћена је, отприлике, једнака имовини два или три најјача велепоседника земље у Војводини.

    Посао враћања црквене имовине, започет 2006. године, приводи се крају, што ће рећи да ће на дневни ред брзо доћи и питање пореза. А искуства у свету су по том питању различита. У ЕУ је углавном обавезно плаћање пореза на некретнине и профит.

    У Италији се од пре три године плаћа порез на некретнине које имају некомерцијалну сврху, дакле и на богомоље, у Хрватској је уведено плаћање пореза за све нецрквене приходе, као што су приходи од изнајмљивања простора, трговинске или ходочасничке делатности. Сједињене Америчке Државе сматрају цркве за непрофитне организације и за њих не постоји институција пореза. У Немачкој црква плаћа порез држави, али истовремено црква узима обавезан порез од верника.

    Тако су у 2015. две највеће цркве у Немачкој, Католичка и Протестантска, оствариле рекордне приходе од верског пореза, „зарадивши“ чак 11,5 милијарди евра, односно 6,4 одсто више него 2014. године. Висина црквеног пореза износи, зависно од савезне покрајине, осам до десет одсто пореза на доходак.

    Нешто томе слично, у Србији за сада све епархије измирују „црквени порез“. У патријаршијску касу дужни су да проследе четири одсто епархијских прихода.

     

    Слично:

    Патријарх Иринеј стиже у Москву
    Патријарх Иринеј служио литургију у Хиландару
    Патријарх Иринеј: Република Српска је српско национално биће
    Тагови:
    црквена имовина, плаћање пореза, СПЦ, реституција, Милета Радојевић, Страхиња Секулић, Патријарх Иринеј, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога