Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп

    Српски „клинтонисти“ у паници због Трампа

    © AP Photo / Evan Vucci
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    121815

    Подршку одлазећој администрацији у Србији пружају две групе — они који са њом деле идеологију и они који су на „дил“ са њима пристали из нужде. Промене ће долазити постепено, а први ће их осетити они који су директно везани за Стејт департмент.

    Један од покушаја дискредитације новог америчког председника представља и акцијa феминистичких организација широм света да организују демонстрације против њега. „Женском маршу против фашизма“, како се догађај зове, придружиле су се и српске феминисткиње, па ће у Београду 21. јануара бити одржане истоимене демонстрације.

    „Ми, жене, активисткиње, феминисткиње из Србије, солидарно са сестрама из САД, излазимо на улице јер не желимо да будемо неме сведокиње времена у коме се нови председник водеће светске силе припрема да примени насилно сексистичку, женомрзачку, хомофобну, ксенофобну, расистичку идеологију, коју је заступао током читаве кампање. Суочене са овим сигналима послатим свим женама и мушкарцима прогресивних ставова широм света, организујемо Женски марш против фашизма у Београду!“, наводи се у позиву.

    Феминисткиње не могу да ћуте док се „мушке државе и цркве у целом свету договарају око права на женско тело“, пише у позиву. Додаје се да је абортус основно женско право и зато ће марш предводити поруке отпора десној политици која свуда у свету најпре напада женска, а потом и права свих других група са мање моћи. Феминисткиње позивају све обесправљене људе да им се придруже у маршу.

    Подсетимо, у београдском хотелу „Краун плаза“ у америчкој изборној ноћи, америчка амбасада у Србији организовала је праћење избора, а гости су имали прилику и да сами гласају. На том гласању српске НВО елите, која је већином била присутна, убедљиво је победила Хилари Клинтон.

    Овакав став српске НВО елите не треба да зачуђује — они су „ишли низ длаку“ политици САД према Србији од почетка деведесетих наовамо. Међутим, притисак на Трампа не престаје ни пошто је изабран.

    Политички аналитичар Бранко Радун дели „клинтонисте“, како назива подржаваоце Хилари Клинтон у Србији, на две групе — оне који су пристали уз породицу Клинтон због идеолошког слагања и оне који су у том корпусу нашли из нужде.

    „Клинтонистичку елиту поделио бих на два дела. Један је корпус странака, невладиних организација, медија и појединаца који су идеолошки блиски америчким либералима, демократама и везани су за њих различитим, па и идеолошким везама. Други део су партије, организације и појединци који су се после 5. октобра прилагођавали ситуацији да у Србији имамо ’клинтонистичку‘ елиту. Они су, да би опстали на политичкој сцени, правили компромисе и ’дилове‘ и са домаћим ’клинтонистима‘ и са глобалном елитом коју представљају пре свега америчке демократе, тај неки либерални, сорошевски врх глобалистичке елите“, објашњава Радун.

    Аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да су у материјалном смислу српски миљеници досадашњих америчких администрација били корисници фондова организација попут Ј- Ес-Ејда и корисници две фондације америчких партија — НДИ, фондације демократске странке и ИРИ, фондације Републиканске странке. Укратко, према Станковићевим речима, против Трампа у Србији су сви они који су имали материјалне користи од промоције америчке идеологије.

    „То је једна интересна мрежа појединаца, невладиног сектора, неких опозиционих партија, не бих искључио да се ту налази неко и из данашњих владајућих структура. Али у принципу, делови петооктобарске политичке елите и њихови медијски и НВО рестлови, њихови отворени или прикривени савезници у одорама цивилног друштва или независних друштава новинара, правника и тако даље“, каже Станковић.

    Дејан Вук Станковић
    Дејан Вук Станковић

    Радун не очекује да ће доћи до битних промена у начину размишљања корпуса који назива ’клинтонистичким‘ непосредно по Трамповом полагању заклетве, међутим, наглашава како се неке промене ипак осећају. Оне су, према његовим речима, изазване губитком веза српске ’клинтонистичке‘ елите са одлазећом америчком администрацијом.

    „Те промене ће бити фазне. Прво ће, наравно, бити промењена структура у Стејт департменту, па ће они којима су линкови тамо, одмах осетити те промене. Док други, који можда имају везе у неким другим структурама, промене ће осетити касније. Мислим да та промена сада не делује видљиво и драматично“, каже Радун.

    Промене у односу нове америчке администрације према онима који су подржавали политику досадашњих америчких администрација у Србији зависиће, према речима Дејана Вука Станковића, од тога колико ће Трамп сматрати наш регион за приоритет. Сигурно је да ће за време Трамповог мандата бити теже добити новац, каже он, зато што ће Трамп америчкој спољној политици поставити друге приоритете. Трамп ће бити мање дарежљив као донатор и биће, према Станковићевом мишљењу, више фокусиран на САД. Спољну политику Трамп неће схватати као што су је схватале досадашње администрације, као промоцију америчког начина живота, каже Станковић.

    „Мислим да Трампов избор није добра вест за НВО кориснике америчких грантова. То не значи да тога неће бити, биће га, али у много мањем обиму. Сумњам да ће се Трамп посебно бавити оним чиме су се бавиле демократе док су водиле администрацију. То је тај политички рад који је имао различите облике субверзије — од припреме за рушење неких политичких номенклатура кроз невладин сектор и помоћ опозиционим партијама. Мислим да ће Трамп политику ставити у неки официјелнији контекст, као политичар ће бити без идеолошких стега. Преговараће на начин на који се склапају бизнис дилови“, каже Станковић.

    Кампања или паника због Трампа у Србији бесмислена је, била је бесмислена чак и током трајања америчке председничке трке, наставља Радун, зато што победа Хилари Клинтон Србији не би донела ништа добро.

    „Пре свега, појачао би се притисак на РС и ишло би се ка њеном гушењу. Ишло би се и ка довршетку конституисања Косова као независне државе. Са друге стране, са Трампом ми некако стартујемо од нуле. Ту је ствар неизвесна, али у односу на ову другу страну, где је извесност негативна, боља је и неизвесност у којој имате шансу“, сматра Радун.

    Победа Трампа на председничким изборима у САД скоро по свему подсећа на кампању за америчког председника из 1948. Тадашњи председник Хари Труман означен је као аутсајдер, а све анализе, чак и до тада непогрешиви Галуп, говориле су да предност има Труманов противкандидат, републиканац Томас Дјуи.

    Фотографија на којој насмејани Труман у рукама држи број „Чикаго трибјуна“, који је објавио вест о његовом поразу у тренутку када су гласачи рекли супротно обишла је свет.

     

    Слично:

    У Портланду протести против Трампа прерасли у нереде (видео, фото)
    Протести против Трампа широм Америке (фото, видео)
    Тагови:
    феминисткиње, НВО сектор, протести против Трампа, елита, избор Доналда Трампа за председника САД, ИРИ, УНДП, НДИ, Бранко Радун, Доналд Трамп, Дејан Вук Станковић, Хилари Клинтон, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога