Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Дијалог у Бриселу

    После албанских „дугих цеви“ повратак за сто

    © Flickr/ European External Action Service
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1027

    Преговори између представника Србије и приштинских привремених институција, заказани за 24. јануар, имају за циљ да Западу покажу да је могуће наставити дијалог Београда и Приштине после подизања тензија, сматрају аналитичари.

    Висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ Федерика Могерини најавила је наставак дијалога између Београда и Приштине за 24. јануар у Бриселу. То је потврдио и српски премијер Александар Вучић, после телефонског разговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Он је сусрет српских и албанских представника најавио за следећу недељу у престоници ЕУ.

    Како Спутњик незванично сазнаје у Влади Србије, о темама преговора још није разговарано — чека се премијеров повратак из Давоса. До тада остају само нагађања шта ће се догађати за преговарачким столом у Бриселу. Сви се слажу да је после дугих цеви на Северу КиМ неопходно хитно наставити дијалог како се кризна ситуација не би отргла контроли.

    Оно што би теме разговора могле да буду јесте питање уласка косовских специјалних снага на север КиМ без сагласности локалних српских власти. Једно од питања које би могло да се нађе за преговарачким столом јесте отварање моста на Ибру, између северног (српског) и јужног (алабанског) дела Косовске Митровице, чије је отварање најављено за 20. јануар, а потом одложено док српска и албанска страна не постигну договор о свим спорним питањима у вези са реновирањем тог моста.

    Тема која се чини неизбежном јесте и формирање Заједнице српских општина, које је договорено Бриселским споразумом, на чему Београд инсистира, а које албанска страна одбија да изврши.

    Новинар и писац са Косова и Метохије Живојин Ракочевић каже да је дијалог између Београда и Приштине, захваљујући приштинским властима и међународној заједници, одавно доведен до мртве тачке и да су разговори заказани за 24. јануар сведени на то да покажу да Срби и Албанци могу да седе заједно за истим столом.

    „То ће бити сусрет у којем ће најважније бити да за једним столом седе Срби и Албанци. Ништа посебно ни да се договара, ни разговара. Некакве теме ће вероватно постојати, али од свега најважније је да се, на првом месту, вероватно, Западу, покаже да су Срби и Албанци за једним столом и да могу да се рукују и гледају једни у друге са мање од десет метара растојања“, каже Ракочевић.

    О томе хоће ли Албанци бити коначно натерани на одавно договорено формирање ЗСО, Ракочевић каже да Албанци сада вероватно желе њено формирање, али кључно питање је да ли формирање Заједнице у тренутку када се мења америчка администрација одговара Србима.

    ЗСО, након промене америчке администрације, може да добије сасвим друго лице, каже Ракочевић. Са уласком Доналда Трампа у Белу кућу, отворене су све варијанте — ЗСО може да добије сасвим други садржај, који може бити знатно побољшан, или је неће бити, сматра Ракочевић.

    „Вероватно је игра око ЗСО, коју су Албанци играли, очекујући да ће Хилари Клинтон добити изборе и да ће америчка администрација наставити безусловну, неразумну подршку ОВК елитама у Приштини, која се заснивала на томе ’прихватите све, не примените ништа‘, са новом администрацијом завршена. И вероватно ће сада и ЗСО, ако је буде, добити неку другу форму“, каже Ракочевић.

    Од примене свих докумената од 1999. године, Срби нису видели никакво добро, никакве помаке, наставља Ракочевић.

    „Повратак се није догодио, градови су све пустији, нестајемо више него што се враћамо, квалитет институција је племенски и етнички, у њима не можемо да радимо како треба. Са друге стране, наше институције се гасе, наш квалитет живота је другачији сваким даном и после сваког инцидента, тако да је то једна слика недемократског, тоталитарног друштва које не зна шта ће са собом и непрестано производи непријатеље“, закључује Ракочевић.

    Ипак, став политичких представника косовских Албанаца по питању ЗСО и даље је чврст, а можда је најбоље изражен кроз речи известиоца Европског парламента за КиМ Урлике Луначек.

    Заједница српских општина треба да буде успостављена у складу са постигнутим договором у Бриселу и одлуком Уставног суда (Косова), рекла је она, и неће имати извршни мандат, нити ће креирати политику.

     

    Слично:

    Срби ће бити принуђени да сами формирају ЗСО
    Од Сретења српски представници ће сами формирати ЗСО?
    Николић: Не може се копирати ЗСО
    Урлике Луначек: ЗСО неће имати извршни мандат
    Тагови:
    преговори о Космету, тензије, заједница српских општина, ЗСО, преговори, преговори између Београда и Приштине заказани за 24. јануар, ЕУ, Живојин Ракочевић, Урлике Луначек, Александар Вучић, ЕУ, КиМ, Брисел, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога