Слушајте Sputnik
    Отказ - илустрација

    Ни Трамп не може да „укине“ Инцка

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    4467

    Процес гашења ОХР траје одавно, али БиХ не испуњава услове за одлазак високог представника. Иницијатива из РС нема изгледа на успех, док се велике силе не договоре о укидању ОХР.

    Институција Високог представника за БиХ не може бити укинута без сагласности великих сила, без обзира на то да ли то тражи Република Српска или други босанскохерцеговачки ентитет. Ова институција не може бити укинута чак и ако би у БиХ постојао консензус око тога.

    Русија је још 2008. затражила укидање Канцеларије високог представника (ОХР), уз оцену да су остварени основни задаци Дејтонског мировног споразума.

    Подсетимо, делегација Републике Српске која је присуствовала инаугурацији америчког председника Доналда Трампа затражила је затварање Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ.

    „У разговорима са људима из кабинета Доналда Трампа и члановима Конгреса јасно смо ставили до знања да су наши приоритети да се у Савету безбедности УН донесе нова резолуција о БиХ, а да се садашња стави по страни“, рекао је Обрад Кесић, шеф представништва РС у САД.

    „Чак и када би и други ентитет то тражио, мислим да би то зависило од воље моћних. Знате да се већ дуго САД, Немачка, Енглеска и Француска сматрају међународном заједницом, сви остали су неважни. Док они између себе не постигну договор да се укине та канцеларија, узалуд су сви протести, узалуд су захтеви, узалуд су иницијативе из РС или било кога“, каже политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.

    Консензуса о укидању ОХР у БиХ нема, зато што, према Козомариним речима, Бошњацима та институција одговара. Високи представник је увек на њиховој страни и док год је тако, они ће имати осећај да међународна заједница, оличена у четири велике силе, штити бошњачке интересе.

    „Република Српска може да тражи, да се упиње, али без договора великих, Канцеларија високог представника неће бити укинута. А процедура је једноставна. Када се они договоре на неком тајном састанку, онда Савет за имплементацију мира доноси одлуку о укидању канцеларије или њеном премештању из Сарајева у неку другу дестинацију, а спомиње се Беч“, објашњава Козомара.

    Процес гашења ОХР траје одавно, а иницијатива делегације РС изнета у Вашингтону не може да буде иницијална каписла за тако нешто, сматра професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја. Та је иницијатива, према Шолајиним речима, одговор на санкције које је Обамина администрација увела председнику РС Милораду Додику.

    Он подсећа на постојање „пет плус два“ услова за гашење ОХР. Услов о ефикасној демократији је, како каже Шолаја, растегљив, али се и не испуњава, и он је и узрок опстанка ОХР.

    „У сваком случају, све оно што се догађа у БиХ, са растом конфликата, санкцијама Додику, свим оним што се дешавало у вези са референдумом, изборима, разним процесима, продужава живот Високом представнику јер, пре свега западне земље желе да задрже ту институцију као једну од институција помоћу које могу да управљају процесом“, каже Шолаја.

    Високи представник са својим „бонским овлашћењима“ представља један од „механизама присиле“ кога ће се међународна заједница тешко одрећи, сматра он. Русија би желела да се реши ОХР пре него Савета за примену мира, наставља Шолаја, позивајући се на предавање бившег руског амбасадора у БиХ Александра Боцан-Харченка и у том смислу би и могла да иде политичка акција.

    „Мислим да би РС требало да много боље осмисли политичку акцију, односно приступ међународној заједници, уколико жели да се Високи представник укине као институција. Чињеница је да ће он вероватно, након санкција Додику, имати већу улогу јер ће му западне државе то дозволити. Оно што се може очекивати, мада не мислим да је у овом тренутку реално, јесте бржи пут БиХ у ЕУ“, каже Шолаја и додаје да би то био начин да се БиХ реши ОХР јер, како каже нема уласка у ЕУ са међународним механизмима контроле.

    Да би високи представник напустио БиХ, према Шолајиним речима, три конститутивна народа морала би да покажу политичку вољу за функционисањем без ОХР. Данас то није случај, а очигледно је да бошњачка компонента БиХ, која, каже Шолаја, жели да оствари неке циљеве с почетка деведесетих, рачуна на подршку међународне заједнице, пре свега на високог представника.

    О новој америчкој администрацији може се ценити само по ономе што је изговорено у изборној кампањи, међутим, друго је, каже Козомара, када нови председник преузме власт и ствари почне да сагледава из Овалног кабинета.

    „Не можемо, дакле, превише да очекујемо од Трампа, али не можемо ни да не очекујемо да неће да испуни оно што је обећавао. Срби се с правом надају да је коначно дошло време да Сједињеним Државама владају људи који су прославили Америку достигнућима, а не који су је прославили крвљу, силеџијством, бомбама, оно што су америчке администрације радиле 25 година. Ми очекујемо да ће Трампова администрација прихватити да у свету постоје две силе, Русија и САД и да оне треба да се договарају о кључним питањима за будућност планете, а не да једни одлучују о свему“, каже Козомара.

    Шолаја не верује да ће нова америчка администрација ићи у правцу укидања ОХР, јер се, каже, нико олако не одриче контролних механизама у кризним подручјима. Он наглашава да је цео механизам администрације који се бави Балканом остао нетакнут, укључујући и распоред амбасадорских места.

    „У неколико наредних месеци, док се администрација не успостави, мислим да ће и те политике остати на снази“, каже Шолаја и додаје да би требало више да се ради са ЕУ и Русијом, али и на унутарполитичком плану, ако се жели укидање ОХР. Међутим, Шолаја као главну сметњу тих процеса види бошњачку страну, која рачуна на међународну заједницу у остварењу својих политичких циљева.

    Слично:

    Антић: Ако је Српска као НДХ, да ли је Инцко као Хитлер?
    Ко је Инцко да Србима прети војском?
    Инцко: Додик ме назвао криминалцем и лажовом
    Инцко: Треба размишљати о смени Додика
    Инцко тражио од међународне заједнице да смени Додика, протест Српске УН
    Тагови:
    ОХР, високи представник у БиХ, укидање, услови, смена, канцеларија Високог представника у БиХ, Анђелко Козомара, Милош Шолаја, Доналд Трамп, Федерација БиХ, БиХ, Република Српска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога