Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Економска дипломатија

    Дипломате да „зараде“, а не да троше паре

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 61
    Пратите нас

    Нови економски амбасадори мораће да имају учинак. То што су бивши коштали око пола милиона евра годишње и не би био највећи проблем, да њихов учинак није био „мршав“. Скупља дара него мера.

    Недавна најава шефа дипломатије Ивице Дачића да ће приоритет Министарства спољних послова (МСП) у наредном периоду бити успостављање правног оквира и адекватне структуре економске дипломатије већ је добила оквир — јефтино и ефикасно. Економску дипломатију би, дакле, требало да одликује управо оно што није ону претходну која је „приземљена“ половином прошле године, а била је скупа и неефикасна.

    Према пројекту тадашњег министра економије Млађана Динкића, 28 економских амбасадора кренуло је широм света 2010. године, од Торонта, Стокхолма, преко Сарајева, Загреба, до Јапана. То што су, како је процењено, коштали око пола милиона евра годишње, и не би био највећи проблем, да њихов учинак није био „мршав“. Скупља дара него мера.

    Нова мрежа економских амбасадора, како је пре 10 дана најавио Дачић, неће бити широка већ ефикасна и прилагођена захтевима времена. За правила према којима ће економске дипломате промовисати српску привреду и привлачити инвестиције задужена је радна група коју ће предводити министар трговине Расим Љајић.

    Он за Спутњик каже да модел треба да буде најјефтинији и најефикаснији и готов до марта. Радна група ће укрстити предлоге МСП-а, Министарства трговине и Привредне коморе Србије (ПКС), и на основу њих сачинити модел. Када ће амбасадори у мисију још није утврђено, додаје он.

    Нова мрежа ће, како је објаснио, бити постављена далеко рационалније, тамо где су то приоритети, односно где постоје могућности за развој привредне сарадње, за разлику од претходне на чијој мапи су биле земље попут Јапана, са којима то није случај, или држава које су нам у непосредној близини. Водиће се рачуна и о томе да се из једног центра покрива више држава. Oвога пута ће приоритет бити земље са којима имамо развијену привредну сарадњу, попут Италије и Немачке, као и Русија и Кина, велика тржишта са којима нам је сарадња у успону, каже Љајић.

    Укупна спољнотрговинска робна размена Србије са светом, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, за период јануар—новембар 2016. године износила је 31,16 милијарди долара и у односу на исти период 2015. порасла је 7,8 одсто. Извоз вредан 13,6 милијарди долара био је већи 11 одсто, а увоз 5,5 одсто. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама-чланице Европске уније. Чинила је 65 одсто укупне размене, а одатле је дошло и две трећине свих инвестиција.

    Србија је, међутим, офанзивније кренула према новим тржиштима, пре свега намерена да своје дугогодишње добре политичке односе са сада моћним евроазијским државама преточи у развој привредне сарадње. 

    Кина је већ неколико година друга економија света, руско тржиште нам је, захваљујући Споразуму о слободној трговини, отворено за бесцаринску робну размену, озбиљне руске и кинеске инвестиције су почеле да стижу у Србију. Да није реч тек о појединачним случајевима говори и недавни долазак Кинеске банке, по снази пете у свету, што је својеврсна најава нових инвестиција. Зато не чуди најава новог модела по коме ће функционисати српска економска дипломатија, о чему су први разговори кренули још пре две године.

    Објашњавајући организацију будуће мреже, Љајић наглашава да ће бити формиран посебан сектор за економску дипломатију у оквиру МСП-а који ће бити база и логистика будућим економским амбасадорима. Та заједничка база треба да обезбеди бољу координацију и биће повезана са Министарством привреде, Министарством трговине, ПКС. Под том једном капом у МСП-у биће сви који су на истом задатку, међу њима и привредни аташеи који већ постоје при амбасадама.

    „Уосталом економска дипломатија биће уопште приоритет у раду дипломатско-конзуларних представништва“, каже Љајић за Спутњик.

    На питање о томе како ће се бирати нови економски амбасадори, Љајић каже да не очекују пријем нових људи већ да они буду одабрани из постојећег кадра у министарствима.

    Слично:

    Лавров: Српско-руска сарадња као пример међудржавних односа
    Отворена Кинеска банка у Београду
    Шта су све потписале Србија и Кина
    Србија и Кина потписале Споразум о укидању виза
    Србија и Русија — почињу велики преговори о сарадњи у свим правцима
    Тагови:
    економски амбасадори, економска дипломатија, привредна сарадња, улагања, тржиште, Расим Љајић, Ивица Дачић, Немачка, Италија, Кина, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога