Београд+ 24°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Олдтајмер

    Србе убија дим из ауспуха

    © Фото: Pixabay/paulbr75
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    62114529

    Против загађеног ваздуха, какав удише 92 одсто светске популације, а посебно ми на Балкану, по свој прилици, ове године ћемо се борити и увођењем пореза на кршеве од аутомобила који трују средину. На париским улицама су забрањени они старији од 2001. године.

    Најновији подаци Светске здравствене организације према којима је међу десет градова са најзагађенијим ваздухом у Европи, чак шест са Балкана, нису донели ништа ново. То је наставак тренда који траје дуже време, по коме најзагађенији ваздух на планети дише становништво источног Медитерана, југоисточне Азије и западног Пацифика.

    Међу најзагађенијима на Балкану нема градова у Србији, али подаци ни код нас нису за хвалу. Напросто, две трећине грађана живи у градској, односно индустријској средини са загађеним ваздухом уз 37 умрлих на 100.000 становника. У свету је то 47 умрлих на 100.000 становника, у европским земљама са високим приходима 25. Поред индустрије и горива у домаћинствима, основни извор загађења су транспортна средства.

    Зато ће, за ову годину најављене, измене у систему опорезивања моторних возила код нас бити прилика да и ми као основ за опорезивање узмемо и емисију издувних гасова. Борис Антић са Саобраћајног факултета у Београду указао је на примере у земљама окружења где возила на хибридни погон имају велике субвенције, дакле јако ниске порезе, па чак и субвенције на путарине. Он сматра да би радна група која припрема предлог за кориговање пореза требало да узме у обзир и еколошке параметре.

    ​Од 2025. године аутомобилима на бензин и дизел забрањена је вожња централним деловима многих европских градова. Већ сада кажу да се велика количина еколошки неприхватљивих возила извози испод цене на јужни Балкан. Отуда и упозорење стручњака да би Србија лако могла да постане највећи отпад аутомобила у Европи, ако не донесемо законска решења, која су комшије под притиском ЕУ већ донеле.

    Француска, у којој је загађење ваздуха трећи узрок смртности, уз 48.000 случајева преране смрти годишње, са регулативом је отишла још даље. Пошто је узрок загађења у великој мери саобраћај моторних возила, у Паризу и околној регији возила произведена пре 2001. године данас не могу у саобраћај. Уз то, од средине јануара сва возила у Паризу морају имати ознаку идентификације нивоа загађујућих материја у издувним гасовима — азотних оксида, честица. У Лиону је на снази двоструки систем: и пар-непар, и ограничење по подацима са налепнице на возилу о загађујућим материјама у издувним гасовима. Изузетак су аутомобили са „зеленом налепницом“, која означава нулту емисију штетних гасова, другим речима: имају електрични погон.

    Алармантну ситуацију у свету генерално илуструје податак да чак 92 одсто становништва живи у подручјима са вишим нивоом загађења ваздуха од препорученог ограничења од десет микрограма штетних честица по кубном метру. Директорка одсека за јавно здравље у Светској здравственој организацији Марија Неира је због тога крајем прошле године позвала на хитне мере за побољшање квалитета ваздуха. У Србији је просек био 19 микрограма по кубном метру ваздуха, а у градским подручјима 21, дакле двоструко виша од препоручене, за трећину виша него у богатим европским земљама, али и упола нижа од светског просека.

    Ове ситне честице су загађивачи попут сулфата, нитрата и црног угљеника, који улазе дубоко у плућа и кардиоваскуларни систем и због тога су озбиљан ризик за здравље људи.

    ​Према најновијим проценама, скоро седам милиона смртних случајева у свету било је повезано са загађењем спољног и унутрашњег ваздуха. Реч је, пре свега, о кардиоваскуларним болестима, можданом удару и раку плућа, који су узрок 94 одсто смрти повезаних са загађењем спољног ваздуха, а више од 90 одсто смрти догађа се у земљама са ниским и средњим приходима, у које спада и наша. Скоро 75 одсто смрти забележено је у регионима југоисточне Азије и западног Пацифика.

    У Србији нема града у коме током целе године можете да удишете чист ваздух. Чак и тамо где је индустрија замрла, ложишта током зиме, а саобраћај и издувни гасови током целе године, извор су загађења ваздуха. Најзагађенији су Београд и Панчево, потом Нови Сад.

    За хвалу је најновија вест Европске агенције за заштиту животне средине која је прогласила Бор еколошком звездом побољшања стања квалитета ваздуха у Србији у 2016. години. Пре 10 година Бор је био град са највећом концентрацијом сумпор-диоксида у Европи. Прошле године она је у том граду била испод граничних вредности, пре свега захваљујући савременој топионици бакра изграђеној по еколошким стандардима.

    Начина, дакле, има. Само треба пара и за нова постројења и за аутомобиле новије генерације.

     

    Слично:

    Аустралијанци извозе ваздух у Кину
    Британац за Спутњик: Како Кинезима продајем свеж ваздух (видео)
    Шта би др Арсла рекао за загађење у Сарајеву
    Рециклажа — чувар животне средине
    Супернатурал фестивал: Дружењем до очувања животне средине
    Тагови:
    ауспух, загађење ваздуха, болести, умрли, аутомобили, порез, саобраћај, Марија Неира, Борис Антић, Југоисточна Азија, Балкан, свет, Француска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога