Слушајте Sputnik
    Припадници ДАЕШ-а

    Школа ДАЕШ-а у косовским затворима

    © AP Photo / Farah Abdi Warsameh
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3332
    Пратите нас

    Сама идеја о такозваној Исламској држави потекла је управо у затворима, и главни лидери који су ширили ту идеологију били су затвореници америчких затвора, или су били по затворима у Египту, Ираку, Авганистану и другим местима.

    Око 40 осуђеника који служе казну у девет косовских затвора због веза са терористичком организацијом ДАЕШ, своје време „проводе“ врбујући остале затворенике за идеју исламског радикализма овог покрета. У томе им помажу имами сумњивог порекла, који без знања званичне Исламске заједнице на Косову, држе предавања по затворима користећи књиге које су преведене углавном са арапског, са потписом „Ебу Харит“, отац Харита, а које описују традиционални ислам који је пре 600 година био присутан на Косову.

    Да ли је затвор идеално место за ширење ове идеологије?

    Искуство је показало да јесте, а о томе је недавно говорио и Дејвид Филипс, директор Програма за изградњу мира Института за студије људских права на Универзитету Колумбија у Њујорку. Он је у изјави за медије у интервјуима рекао да затвори нису решење за насилни екстремизам, јер се у њима стварају „универзитети“ за милитанте групе.

    „Затвори су проблематични зато што у затвору људи остварују контакте са насилним екстремистима и тако постају нека врста универзитета за милитанте. То смо видели у Гвантанаму на Куби, у казненим центрима у Ираку и Авганистану. Тако да — затварање није одговор на то. Оно што је потребно јесте да се људима пружи нада, будућност, вештине и економске могућности, како би имали осећај да могу нешто да ураде од свог живота, а не да се окрену верском екстремизму“, рекао је он.

    Због ширења оваквих порука почетком недеље на Косову је подигнута оптужница и против Шефћета Краснићија, имама велике џамије Мехмет Фатих у Приштини, који се, између осталог, сумњичи да је подстицао на извршење терористичких дела и изазивање мржње, националног, расног, верског и етничког раздора у периоду од 2013. до 2014. године.

    Косово, иначе, броји око 800 џамија и око 2.000 запослених у Исламској заједници, за које се тврди да су под контролом регуларне Исламске заједнице Косова.

    Косовски аналитичари сматрају да се ширење ове идеологије у косовским затворима лако може десити.

    „Сама идеја о такозваној Исламској држави потекла је управо у затворима, и главни лидери који су ширили ту идеологију били су затвореници америчких затвора, или су били по затворима у Египту, Ираку, Авганистану и другим местима. Могућности за ширење екстремизма постоје због тешког психолошког и душевног стања“, наводе они.

    Косовске власти саопштиле су да је око 316 особа са Косова учествовало у конфликтима на Блиском истоку, међу којима 44 жене и двадесет седморо деце. Верује се да се у ратним зонама још налази 140 особа, а да се на Косово вратило њих 117. Судски процеси против појединих су у току, а изречено је и много пресуда.

    На Косову се тренутно води истрага против 237 особе због сумње да су саучесници у организовању и извршењу терористичких дела, регрутовању и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.

    Радикални ислам је све већи проблем и на Косову, земљи с већинским муслиманским становништвом. Један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти не успевају да владају ситуацијом с обзиром на то да је раширено сиромаштво, а 40 одсто становништва од око два милиона је незапослено. Стручњаци оцењују да из свега тога настају фрустрације, а затим и окретање строгом тумачењу ислама, каквог раније на Косову није било.

    Према подацима стручњака, данас чак 50.000 косовских Албанаца следи конзервативни ислам. У Приштини је готово нормално да се све чешће виђају се жене и девојке с традиционалном марамом на глави.

    То је пре 15 година била реткост. По томе је видљиво да се потискује либерални ислам, а да је уместо њега све јачи строжи облик, који је на Балкан стигао под утицајем Саудијске Арабије.

    Институт за политичке студије (КИПРЕД) је у лето 2016. објавио студију о утицају вере на косовски идентитет. Аутор те студије Лулзим Пеци каже да се у 57 одсто случајева Албанци муслиманске вероисповести на Косову пре свега осећају као Албанци, док их се 32 одсто првенствено декларишу као муслимани, а тек онда као Албанци. „Код тих људи видимо велики идентитетски помак од лингвистичке етничке припадности, такозване говорне нације, према верско-етничком друштву“, изјавио је Пеци за немачке медије. Он је уједно упозорио и да, ако се тај процес настави, постоји опасност од нестанка „албанства“ какво нам је познато, што значи — крај секуларног и прозападног Косова.

    Исламизација Албанаца након рата на Косову одвијала се полако. Саудијска Арабија, Кувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија, слале су проповеднике и помагале сиромашне. Данас на Косову осим џамија има и других муслиманских установе, попут школа Курана. Школе су сада и у затворима.

    Слично:

    Завршница битке за Мосул: Затворен последњи излаз ДАЕШ-а
    Сарадња Вашингтона и Москве у борби против ДАЕШ-а мало вероватна
    Руска авијација бомбардовала Раку, ДАЕШ напушта град (видео)
    ДАЕШ изгубио скоро четвртину територије током 2016.
    Авганистан: Киднаповано 12 наставника, сумња се на ДАЕШ
    Убијен главни џелат ДАЕШ-а у Ираку
    Пљачкали цркве, финансирали ДАЕШ
    Руски бомбардери уништили складишта ДАЕШ-а код Дејр ел Зора
    Тагови:
    даеш, Косово и Метохија, Албанија, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога