Слушајте Sputnik
    Сиромаштво

    Од таме српске беде до сјаја српског Давоса

    © Фото: Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    4647

    Само што су апсолвирали тему српске беде, медији су сјај рефлектора усмерили на домаћу финансијску елиту, која, потпомогнута оном иностраном, треба да решава и проблеме нарастајућих социјалних разлика. И ми Давос за трку имамо.

    Њујоршка агенција „Блумберг“ ових дана је објавила своје традиционално истраживање, листу земаља према такозваном „индексу беде“, на којој је Србија прошле године заузела седмо место. Пројекција за ову годину је осмо место међу 65 држава. Србија је најгоре позиционирана међу земљама бивше Југославије. Најближа од комшија јој је Хрватска на 12. месту.

    Ове године та информација није изазвала реакције, за разлику од прошле када је министар финансија изјавио да је ситуација ипак боља него годину раније. Тачно. Из године у годину све више напредујемо. Тако смо 2013. били шести на листи. Овога пута је ипак у фокусу јавности био 24. Копаоник бизнис форум који традиционално организују Савез економиста Србије (СЕС) и Удружење корпоративних директора Србије.

    Тема је „Програм реформи за Србију: Шта се може научити из прошлости“. Вероватно на грешкама итекако може, али актуелни подаци дају за право „Блумберговој“ листи. А према подацима из јануара, Србија је, када су у питању државе бивше Југославије, по висини просечне плате, прошлу годину завршила на дну табеле. У Србији је износила 433 евра (45.767 динара). Само је у Македонији била нешто мања.

    На то да је ризику од сиромаштва у Србији изложена четвртина становништва, док трећина грађана сматра да тешко живи, упозорила је Канцеларија Европске мреже против сиромаштва у Србији, поводом Међународног дана борбе против сиромаштва 17. октобра.

    Са стопом ризика од сиромаштва која износи 25,4 одсто Србија је прва у Европи. Европска мрежа против сиромаштва позвала је због тога Владу да као приоритет постави борбу против сиромаштва и хитно унапреди политике запошљавања и социјалне заштите.

    Недавно су челници београдске канцеларије Уницефа саопштили да свако осмо дете до 18 година у Србији живи испод апсолутне линије сиромаштва, што значи да месечно преживљава са 8.150 динара. Новац који се добија на име социјалне помоћи не омогућава угроженим породицама ни да досегну линију сиромаштва. Директор београдске канцеларије Уницефа Мишел Сен Ло упозорава да је трећина деце у Србији у ризику од сиромаштва, док је у Европи тај проценат знатно мањи и износи 19 одсто.

    Укупну слику чини још гором податак Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања да је у децембру прошле године било укупно 1.728.138 пензионера, са просечном пензијом од 23.800 динара. При томе највећи број пензионера, њих око 370.000, примало је између 10.000 и 15.000 динара, а потом између 15.000 и 20.000 динара. Толико је добијало нешто више од 250.000 старих.

    Према најновијим подацима, домаћинство у Србији располаже у просеку са 60.000 динара месечно. Просечна потрошачка корпа стаје око осам хиљада више. И док у организацијама потрошача сматрају да је за пристојан живот потребно бар двоструко више, стручњаци процењују да ће стандард 2017. бити готово исти као прошле године. Дакле мршав, односно сиротињски.

    Уз похвале Влади за макроекономску стабилност постигнуту спровођењем фискалне консолидације, на почетку Бизнис форума, ипак је указано да би раст привреде морао да буде знатно већи да би ухватили прикључак са Европском унијом. Директорка Светске банке за Западни Балкан Елен Голдстин сматра да је неопходно да он буде шест одсто. И опет понављање старог градива које годинама никако да савладамо.

    „Неопходно је много дубље ’заорати‘ на плану структурних реформи и реструктурирању велики јавних предузећа“, казао је председник СЕС-а Александар Влаховић.

    У међувремену, чекајући боља времена, грађанима је остало да преживљавају на кредит, тачније да га рефинансирају. Последњег дана 2016. године кредити за рефинансирање достигли су суму од 73,85 милијарди динара. То је према претходној години био раст од 52 одсто. Наставили смо да рефинансирамо и у овој години, већ током јануара кредити којима се препакују старе обавезе забележили су раст од 1,2 милијарде динара.

    Мамац су биле у последње две године знатно ниже камате. „Популарни“ су и готовински, кеш кредити, иако су најнеповољнији због и даље високих камата на одлазак у минус, било дозвољени, било недозвољени. Док они наменски бележе пад и на крају јануара били су на нивоу од само 22 милијарде динара, грађани Србије по основу кеш кредита, који су прошле године повећани 18 одсто, тренутно дугују око 263 милијарде динара. Све се више задужујемо да вратимо старе дугове. У последњих 10 година просечна задуженост по глави становника повећала се два и по пута, са 401 евра 2006. на 986 евра на крају 2016. године.

    Како, дакле, савладати све препреке на путу оздрављења српске привреде питање је којим се и ове године на Копаонику бави око хиљаду представника финансијске елите, државних званичника, привредника, потпомогнутих једним од челника ММФ-а, представницима Светске банке, ЕБРД-а, амбасадорима… За разлику од „правог“ Давоса, немамо неки наш „Форбс“, ни хуманитарну организацију попут британског „Оксфама“, која је пред овогодишње заседање Светског економског форума израчунала да осам људи у свету поседује богатство једнако имовини половине најсиромашније популације света, или 3,6 милијарди људи!

    Не знамо колико је „тешка“ елита која се скупила на српском Давосу у односу на просечне житеље Србије, али је и на прву лопту јасно да је реч о непомирљивим разликама.

    Судећи по снимцима са Копаоника, најновији извештај „Блумберга“ са и даље поразним подацима о индексу српске беде није помутио учеснике форума. Сит гладном не верује. А вероватно и обрнуто, па чак и када организује форум зарад његовог бољитка. Лекција „правог“ Давоса после дугогодишње битке за бољи свет, „обогаћена“ анализом „Оксфама“, на то недвосмислено упућује.

    Слично:

    Сутра почиње Копаоник бизнис форум
    Глобализам из Давоса на кинески начин
    Јавна предузећа главна тема „српског Давоса“
    Источни економски форум: Уговори од готово 14 милијарди евра већ првог дана
    Петербуршки форум: Европа иде у катастрофалном правцу
    Форум на Јахорини: Кад је бирократија на пет нивоа — сама себи служи
    Вивалди форум: Русија надиграла САД на Блиском Истоку
    Тагови:
    Оксфам, потрошачка корпа, рефинансирање, финансијска елита, индекс беде, Економски форум, зарада, Блумберг, кредити, сиромаштво, Елен Голдстин, Александар Влаховић, Давос, Копаоник, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога