Слушајте Sputnik
    Лого АгрокораАгркокор

    Због Тодорићевих дугова стрепи 10.000 српских породица

    Al Jazeera BalkansYT/Agrokor
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1216
    Пратите нас

    Почетком наредне недеље челници Министарства трговине Србије поново ће се састати са пословодством „Агрокора“ у Србији. Током јучерашњег разговора уверавали су министра трговине Расима Љајића да 10.000 запослених у фирмама тог концерна у Србији нема разлога за бригу.

    „Пратимо ситуацију везану за ’Агрокор‘. Јуче сам разговарао са њиховим пословодством у Србији, односно руководством ’Меркатора С‘, који је део концерна ’Агрокор‘, и они су ме уверавали да послују потпуно стабилно и да нема разлога за забринутост. Бар кад је реч о њиховом присуству у Србији“, изјавио је Љајић за Спутњик. Забринутост је разумљива не само зато што концерн овде запошљава 10.000 људи, већ и због ситуације са добављачима. Разговарам и са њима и пратимо да ли има кашњења и поштовања рокова исплате, додао је он.

    „За понедељак или уторак најавили смо нови састанак са пословодством ’Агрокора‘ овде у Србији. Желимо да будемо апсолутно у сталној комуникацији имајући у виду очигледне проблеме које ’Агрокор‘ има у пословању, пре свега у Хрватској“, рекао је Спутњику Љајић. Оно о чему се шушкало већ дуже време практично је потврђено када су бонитетске агенције „Мудис“ и „Стандард енд пурс“ у јануару и фебруару снизиле кредитни рејтинг „Агрокора“, упозоривши на његову високу задуженост и растући ризик од рефинансирања дугова.

    Јасно је шта би пропаст једне од највећих компанија у југоисточној Европи, која запошљава 35.000 људи у Хрватској и још 25.000 у Словенији, Србији и Босни и Херцеговини, представљала за регион. Годишњи приход концерна представља 15 посто БДП-а Хрватске. Зато и не чуди што је поводом проблема у којима се нашао концерн у власништву најбогатијег човека са ових простора Ивице Тодорића, заседао и врх хрватске власти. Ситуацију прате, али његову компанију неће спасавати државним новцем, кажу незванични извори са тог састанка.

    На састанку су били и представници руске „Сбербанке“, једне од највећих кредитора концерна. Из загребачке канцеларије те банке кратко је речено да је она у директној комуникацији с „Агрокором“, „али да не може детаљније да коментарише односе са својим клијентом“. Нешто речитији је био амбасадор Руске Федерације у Хрватској Анвар Анзимов.

    „Ми смо много пута давали кредит ’Агрокору‘, јер смо хтели да стабилизујемо компанију. Више нећемо давати кредите. Надам се да ће ’Агрокор‘ вратити све своје обвезе и кредите“, рекао је Анзимов, на конференцији за новинаре у Загребу још пре месец дана. Незванично пак разговори о финансијско-власничком аранжману воде се са руским банкама које су „Агрокор“ до сада кредитирале укупно са 1,3 милијарде до 1,5 милијарди евра.

    „Мудис“ тренутно процењује да ће „Агрокоров“ бруто дуг крајем 2017. достићи шест пута већу вредност од бруто добити, а да ће крајем 2018. бити већи 6,8 пута. У „Агрокору“ засад углавном ћуте. Једино што је званично објављено на тему проблема са којима се концерн сусреће је штуро саопштење: „’Агрокор‘ заједно са својим партнерима анализира све могуће опције стабилизације пословања друштва, посебно водећи рачуна о запосленицима, добављачима, инвеститорима, потрошачима и осталим партнерима. Имамо изразиту подршку наших инвеститора који активно суделују у процесу и јавност ћемо правовремено известити о постигнутим резултатима“.

    Шта велика задуженост „Агрокора“ значи за Србију у којој концерн осим трговина „Меракотора“, „Идеје“ и „Роде“, има и више фирми: „Фриком“, „Дијамант“, „Супер картицу“, „Кикиндски млин“, „МГ мивелу“ и „Нову слогу“, али и многобројне добављаче, може само да се нагађа. На основу недавне изјаве председника управе „Меркатора“ Тонија Балажича, могло би се рећи да је ситуација, макар што се тиче малопродаје у Србији, стабилна. Балажич, који је одговоран за „Групу Меркатор“ која послује у Словенији, Србији и Црној Гори, у оквиру које су и маркети „Идеја“ и „Рода“, каже да су „односи с добављачима нормални“.

    На конкретно питање словеначке ПОП телевизије да ли се може догодити да због проблема „Агрокора“ буде отпуштања радника у „Меркатору“, он је био категоричан: „Не!“ Балажич је објаснио да је „Меркатор“ у овом случају заштићен кредитним уговорима који су у тренутку реструктурирања кредита потписали с банкама 2014. године.

    „Већ тад су банке и наша Управа предвидели овакву ситуацију, могућност да дође до финансијских нестабилности. Зато је кредитни уговор склопљен тако да штити Меркатор све до 2020. године, тако да ’Меркатор‘ сам управља својим новчаним током и не може власнику (’Агрокору‘) давати гаранције или било шта слично“, рекао је Балажич. Посебно је указао да „Меркатор“ редовно плаћа све своје финансијске обавезе, раднике, добављаче, да је у претходне три године чак скратио рокове плаћања добављачима.

    А управо је куповина „Меркатора“, изгледа, била превелики залогај за „Агрокор“. Преузимање „Меркатора“, тешко више од пола милијарде евра из јуна 2014, могло би скупо да кошта Ивицу Тодорића. Концерн се задужио путем тзв. ПИК искључи обвезница, на рачун којих је заложено више од 90 посто власништва „Агрокора“. Те обвезнице доспевају на наплату 2018. Зато Тодорић мора што пре да одради јавну понуду акција (ИПО) како би био спреман да враћа тај врло ризичан дуг, писао је словеначки лист „Финанце“ још у јуну прошле године.

    „Агрокор“ је, по писању тог листа, у интензивним припремама за ИПО која би требало да се деси на Лондонској берзи, а план је да то буде на лето ове године. Спекулисало се да Тодорић још није одлучио да ли ће на јавну понуду акција ићи цео концерн или само његов прехрамбени сектор. Одлука би зависила од ситуације на тржишту и пожељности инвеститора, а у оба случаја Тодорић би се одрекао 49 одсто акција. Дакле, задржао би већински пакет.

    Уз подсећање ко све чини прехрамбени део „Агрокора“, у шта спадају и „Дијамант“ и „Фриком“ из Србије, словеначки лист је пренео и сазнања да су за прехрамбени део „Агрокора“ интересовање показали улагачи из САД, Средњег и Далеког Истока, а посебно из Кине.

    Упозорења да „Агрокор“ мора успорити задуживање и ширење чула су се још пре десетак година, када је 2006. Европска банка за обнову и развој купила 8,33 посто концерна за 110 милиона евра. Истицали су тада аналитичари да би се на крају „Агрокору“ могло догодити да ће морати да прода део имовине како би сервисирао дуг. „Агрокор“ је од тада само повећавао број компанија у свом саставу.

    На питање који би део фирме продао у случају да то буде неопходно, власник концерна Тодорић је, својевремено, рекао да је то онај који је у најбољој кондицији. Хрватски медији последњих дана најављују да би Тодорић, ради санирања својих дуговања, најпре могао да прода управо фирму за производњу и продају воде „Јамница“ у оквиру које је и српска „МГ мивела“.

    Према најновијим извештајима са Загребачке берзе, цена „Јамнице“ је око 470 милиона евра, а медији наводе да би њен нови власник могла бити „Кока-кола“, која је наводно спремна Тодорићу да плати пола милијарде евра. Али то је тек дванаестина дуга „Агрокора“, чија је имовина седам пута мања од дуговања која, по писању хрвтских медија, износе више од шест милијарди евра.

    Слично:

    Најсиромашнијим грађанима Хрватске ће бити отписани дугови
    Колинда Грабар Китаровић: Словенци и ми смо део западног света
    Колинда се извињава због српских чоколадица
    „Сбербанка“ уводи идентификацију — гласом
    „Сбербанка“ – други најпожељнији послодавац у Србији
    Тагови:
    Сбербанка, Мерактор, Агрокор, запослени, забринутост, берза, дуг, Ивица Тодорић, Тони Балажич, Расим Љајић, Словенија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога