Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    561
    Пратите нас

    Председнички кандидати нуде читав спектар предлога за јачи економски раст, а различито виде кључне проблеме привреде Србије.

    Саша Јанковић, кандидат Групе грађана „За Србију без страха“, у интервјуу Спутњику инсистирао је на социјалној правди као принципу нашег Устава и упитао „да ли је могуће да наш тзв. економски раст заснивамо на скидању коже са леђа грађана и да практично узимамо од сиромашних да бисмо дали богатима“. Србија не мора да буде економски обесправљена, рекао је Јанковић.

    Вук Јеремић, кандидат Групе грађана „Морамо боље“, сматра да је актуелна политика неселективне штедње, диктирана од ММФ-а, погубна за Србију, те да се данас у Србији живи лошије него пре пет година. „Ми практично данас смањујемо плате и пензије да бисмо могли да исплаћујемо субвенције страним инвеститорима који отварају нова радна места на којима се исплаћује минималац и то често на одређено време“, упозорава Јеремић. У Србију би, каже, требало довести респектабилне и етички исправне инвеститоре који би донели не само капитал већ и знање и нове технологије како би се у Србији производила високо технолошка роба која би касније могла да се извози на трећа тржишта.

    „Ту председник и те како може да направи допринос, поготову председник који има углед и контакте у свету“, верује Јеремић. Као још један проблем издваја партијско запошљавање где се до посла долази само преко партијске књижице владајуће странке. „Влада негативна селекција и то је један од разлога што млади и радно способни људи данас у рекордном броју напуштају земљу“, наводи Јеремић, позивајући да се тај погубни тренд заустави.

    Кандидат Народног слободарског покрета Мирослав Паровић оцењује да је највећи проблем српске приведе што данас скоро ништа не производимо, већ смо се свели на то да се задужујемо у иностранству, док нам је домаће тржиште потпуно отворено за све могуће увозничке лобије и готово смо изгубили могућност да кроз реалну индустријску и пољопривредну производњу правимо додату вредност.

    „Кључна ствар коју бих урадио јесте да бих оснаживао домаће производне капацитете. За почетак су то мала и средња предузећа у области пољопривреде, производње хране, као и у областима нових технологија. Имамо велики потенцијал у производњи здраве хране и у производњи софтвера“, каже Паровић.

    Саша Радуловић, кандидат покрета „Доста је било“, каже да тај покрет већ три године говори да је за напредак економије потребно да се претходно ослободимо паразитског партијског система и буразерске економије која убија Србију.

    Он наводи и мере за промену система: „демонтажу паразитског система, потпуну транспарентност у раду државних органа (као брана од корупције); смањење пореза и доприноса на плате, укидање сулудих субвенција страним инвеститорима која од Србије ствара земљу јефтине радне снаге; пружање подршке домаћој привреди; ред у јавним предузећима и предузећима у реструктурирању, повезивање радног стажа радницима, универзална и пристојна социјална и здравствена заштита (коју ћемо моћи да плаћамо кад укинемо партијски паразитски систем који годишње поједе милијарду евра)“. Србија, каже Радуловић, није сиромашна земља и не мора да јој иде лоше, потребно је променити систем.

    Бошко Обрадовић, ког је предложио Српски покрет Двери, каже да би у сфери економске политике радио све супротно од актуелне власти. „Вратили бисмо одређене елементе царинских заштита на увоз стране робе и тиме заштитили домаћег произвођача. Подржали бисмо домаће банкарство и дугорочне кредитне линије за улагање у домаћу привреду и пољопривреду, а све снаге државе од државних субвенција, пореских олакшица, извозних гаранција преусмерили бисмо са страних инвеститора на домаће произвођаче. Једном речју, домаћи привредник и пољопривредник дошли би у први план“, објашњава Обрадовић.

    Свака новоотворена фирма добила би ослобођење од пореза у првим годинама рада, приватни предузетници добили би ослобођење од пореза за инвестирање из свог годишњег профита у нове технологије и нова радна места, а посебан акценат био би стављен на две гране: савремене информационе технологије и иновације где Србија, истиче Обрадовић, треба да буде европски Јапан.

    То је, како додаје, и прехрамбена индустрија, пољопривреда, подршка задругарству.

    „То је један од наших приоритета. И треба прекинути са зависношћу од ММФ-а и Светске банке, све кредите индексиране у страној валутама пребацити у домаћу валуту динар, додатно опорезовати стране банке и на сваки други начин вратити монетарну и финансијску сувереност наше државе у наше руке“, набраја Обрадовић.

    И Војислав Шешељ, кандидат СРС-а, потпуно би мењао садашњу економску политику Србије. „Ово што влада ради привлачењем страних инвеститора и давањем огромних бенефиција апсолутно мора да престане јер тиме ништа корисно не добијамо — само се још више задужујемо. Наш дуг је прешао увелико 25 милијарди евра, од тога је више од 10 милијарди задужење садашњих власти“, тврди Шешељ.

    Он сматра да страни инвеститори треба да буду равноправни са домаћим, напомињући да треба гарантовати сигурност инвестиција, али и храбрије отварати врата руским и кинеским инвеститорима него западњачким. „Досманлијске власти 12 година спутавале су руске и кинеске инвеститоре, а ни ове се нису баш много трудиле да то постигну“, констатује председнички кандидат радикала.

    Кандидат ДСС-а Александар Поповић као прву економску меру коју би спровео наводи излазак Србије из, како каже, економски и политички погубног Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

    Такође би прекинуо политику високих субвенција страним инвеститорима. „Та политика не даје резултате већ десет година и због тога нема економског напретка у Србији. Раст БДП-а је 3,2 одсто у последњих пет година кумулативно, у истом периоду у Македонији је раст БДП-а 13 посто. У време владе Војислава Коштунице раст је био 34 посто у пет година кумулативно. То јасно показује колико заправо евроунијска политика сатире економију државе која покушава да уђе у ЕУ“, каже Поповић.

    Милан Стаматовић, који се кандидовао испред Групе грађана „За здраву Србију“, верује да Србија „под хитно“ мора да се дистанцира од ММФ-а, као и да се врати националној производњи а не да се определи за донације ЕУ или скупе кредите од европских банака. „Са друге стране, имамо повлашћен статус са тржиштем Русије где бисмо могли да пласирамо своје производе под повољним условима. А ако бисмо кренули на руско тржиште вероватно би ушле и банке које би давале повољне кредите нашим произвођачима“, сматра Стаматовић.

    Истиче и значај заштите националних производа и неопходност контроле увоза „а не да се либерално и неконтролисано пусте производи из ЕУ и да се гуши сопствена производња“.

     

    * И осталим кандидатима поставили смо исто питање, али одговоре нисмо добили. Мишљења кандидата наведена су на основу редоследа на гласачком листићу.

    Сутра: Како председнички кандидати виде спољну политику Србије

    Тагови:
    кандидати, избори, економија, председнички избори у Србији, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога