Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2191
    Пратите нас

    Многи председнички кандидати не би наставили европски пут Србије, а износе и различита виђења о сарадњи са Русијом.

    Саша Јанковић, кандидат Групе грађана „За Србију без страха“, верује да смо сведоци историјског момента у којем нам и из Америке и из Русије стижу позитивне поруке.

    „Време је да Србија престане да на једној страни обећава све против оне друге, па онда оде на ону другу, па обећава све против ове прве. Па се уплете у та обећања и на крају изобећава и оно што јој нико није тражио, а испуни мање од оног што би озбиљна земља морала да испуни“, каже Јанковић.

    Неспорно је да Русија и Србија имају традиционалне везе које треба гајити и чувати, а он се, каже, апсолутно осећа као један од грађана Србије који према Русији имају позитивна осећања.

    Вук Јеремић, ког је предложила Група грађана „Морамо боље“, каже да је партнерство са Русијом историјско и да ће трајати без обзира ко буде на власти, а да потенцијал тих односа није до краја искоришћен. Како истиче, тај однос не сме бити доведен у питање с обзиром да је глас Русије једини сигуран глас који Србија има на СБ УН и то глас са снагом вета, а Србија у будућности може да рачуна на глас Русије шта год да буде било долазило на СБ. Кад је реч о ЕУ, Јеремић каже да треба наставити да тежимо достизању европских стандарда, оцењујући да на том плану назадујемо. Приступни процес, према његовом мишљењу, треба наставити, али пажљиво пратећи институционалну, политичку и сваку другу еволуцију европског пројекта, односно ЕУ.

    „Данас је јако тешко предвидети каква је тачно будућност ЕУ и мислим да би будући председник Србије то морао пажљиво да прати, да се потруди да то добро разуме. У сваком случају успорење или можда сутра и заустављање процеса проширења не би требало да буде изговор да се не наставе промене и реформе које би омогућиле да се у Србији живи по европским стандардима“, закључује Јеремић.

    Кандидат Народног слободарског покрета Мирослав Паровић каже да је за политичку неутралност Србије, посебно имајући у виду да ЕУ није решење нити једног проблема, него напротив, „проблем сама за себе и проблем сама себи“.

    „Видимо да је у ЕУ криза, туча, па није нормално да ми са својом кризом идемо у већ постојећу кризу ЕУ. Сходно томе сам за политичку неутралност где бисмо направили концепт да не бацамо у воду ових 16 година које смо провели у процесима усаглашавања. Да не бисмо имали проблем на унутрашњем плану задржавамо однос који сада имамо, однос сарадње са западним земљама, а оснажујемо односе са Русијом и Кином“, предлаже Паровић.

    Он верује да у ће у блиској будућности Европа бити конципирана као Европа у којој сарађују суверене државе, а то није овај концепт ЕУ који данас имамо и ми не треба сада да срљамо, него да сачекамо моменат када и друге земље неће хтети да своју државност пребацују на Брисел. Ни нама нису потребне некакве наддржавне институције као што је ЕУ да бисмо могли да функционишемо, сматра Паровић.

    Саша Радуловић, кандидат покрета Доста је било, каже да у спољној политици нема пријатеља, постоје само интереси, те да и Србија треба да гледа своје интересе и да сарађује са свима у свом интересу.

    „Очигледно је да у овом тренутку постоје различити интереси САД, ЕУ и Русије на овим просторима. Ми сматрамо да је за Србију, као једну релативно малу земљу, најбоље да се склони са попришта битке великих сила где се сада налази, да заузме позицију у којој не бисмо били део те игре“, истиче Радуловић.

    Кандидат Српског покрета Двери Бошко Обрадовић наводи да је ЕУ пропали пројекат и да се Европа постепено припрема за свет после распада ЕУ, подсећајући да јачају евроскептичне политичке снаге којима припадају и Двери.

    Сви евроскептици деле исту политику: враћање на националну државу, заштита националног суверенитета, одбрана граница од мигрантске кризе, повратак свом идентитету и свом домаћем економском интересу, радним местима у домаћој производњи, подсећа Обрадовић, истичући да би као председник зауставио „погубне преговоре о уласку Србије у ЕУ по сваку цену“.

    „Превише смо жртвовали на том путу који траје већ 17 година и чији се крај не назире, а сваког дана нам се испостављају нове уцене. У том смислу на другој страни света, не само у Русији, већ и у свим земљама БРИКС-а, имамо истинске пријатеље и савезнике који нас ни са чим не уцењују, који нас никад нису бомбардовали, који нам не отимају, већ нас подржавају у очувању КиМ у саставу Србије и само ту можемо да проширујемо сарадњу, посебно кад је у питању Русија“, наводи Обрадовић, нагласивши да је његова оријентација евроскептицизам и русофилство. Србија, додаје он, треба да пронађе своје место у новој будућности света коју чине нова Америка, нова Европа после ЕУ и Русија.

    Кандидат радикала Војислав Шешељ наглашава да је против уласка Србије у ЕУ, а за потпуну интеграцију са Русијом.

    „То подразумева улазак у царинску унију, у војни савез, у Евроазијску унију, унију Русије, Белорусије и Казахстана, пријатељских земаља и у све интеграције које предводи Русија“, сматра Шешељ.

    Александар Поповић, ког је предложила ДСС, оцењује да Србији није место у ЕУ и да не треба да робијемо бриселској администрацији и бриселским комесарима.

    „Бољи од нас су гинули за слободу, а сад ми ту слободу желимо да дамо Бриселу од којег толики беже. Британија је само прва која је побегла. Ми смо за слободну Србију, којом се неће управљати ни из једне тачке у белом свету, поготову не из Брисела“, наводи Поповић.

    Кад је реч о Русији, каже да се њени интереси са Србијом у највећем броју важних питања поклапају, као и да су принципи којима се води руска политика и принципи којима се води српска страна заправо исти: поштовање међународног права, уравнотеженост и слобода.

    „Сасвим је јасно да због тог поклапања и због историјских и других веза наша два народа и наше две државе треба тежити што је могуће ближим односима Србије и Руске Федерације“, закључује Поповић

    Милан Стаматовић, који се кандидовао испред Групе грађана „За здраву Србију“, сматра да треба напустити европски пут који Србији не доноси ништа добро. ЕУ полако губи свој смисао, из ње одлазе чак и земље које су ту практично од њеног оснивања, па је питање зашто инсистирамо да уђемо у нешто што за неколико година можда неће да постоји, каже Стаматовић, који верује да Србија треба да се определи за руско тржиште и да ни по коју цену не уводи санкције Русији.

    „Никада кроз историју нисмо доживели ништа лоше од наше браће из Русије тако да морамо да водимо рачуна о томе. Морамо да поштујемо оне који поштују нас и који су традиционално кроз векове показивали братску љубав према српском народу“, истиче Стаматовић.

     

    Тагови:
    Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога