Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Реџеп Тајип Ердоган и Ангела Меркел

    Ердоган и ЕУ — ко ће се кога пре отарасити

    © AFP 2019 / BULENT KILIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 71
    Пратите нас

    Турски председник Реџеп Тајип Ердоган жели да гради Турску као силу која неће морати другима да полаже рачуне, оцењују аналитичари поводом изјаве турског лидера да би након уставног, Анкара могла да организује још један референдум, на којем би се одлучивало о томе да ли треба да настави разговоре о приступању Европској унији.

    Најава турског председника отворила је и питање да ли после референдум о прекиду преговора са Унијом следи и изјашњавање грађана о евентуалном изласку Турске из НАТО савеза. Војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да се Турска већ налази изван чврстог језгра које је повезивало чланице НАТО-а.

    То се догодило оног тренутка када је турски ловац Ф-16 испалио ракету на руски фронтовски бомбардер „сухој 24“, каже Радић. 

    „Иако је руски пилот погинуо у тој акцији, мислим да је мета био НАТО, савезништво са Западом, које је постало непотребан терет Ердогану, остваривању његових амбиција на Блиском и Средњем истоку. Он се осећа моћним, жели да гради Турску као силу која неће морати другима да полаже рачуне. НАТО је настао у давна времена после Другог светског рата и очигледно нема одговор на ситуацију у којој једна чланица оспорава суштину функционисања тог блока“, каже Радић. 

    Професор Јуриј Почта, политиколог са руског Универзитета пријатељства народа подсећа да је у оквиру ЕУ и раније било говора о томе да Ердоган води авантуристичку политику, као и да није поуздан партнер због чега Турској нема места у ЕУ, али и у НАТО-у. 

    Инџирлик, НАТО база у Турској
    © AP Photo /
    Инџирлик, НАТО база у Турској

    „Друга је ствар што Ердоган својим понашањем изазива велике сумње код шефова држава-чланица НАТО. Подсетимо да је током неуспешног војног преврата била блокирана америчка, односно НАТО база Инџирлик, па је и снабдевање струјом било обустављено, јер су се наводно на територији те базе налазиле америчке тактичке нуклеарне бојеве главе. Чак је било и говора о томе да су послате у Немачку или Холандију. Потом Турци нису пуштали немачке посланике да обиђу ту базу, па нису пуштали ни новинаре. Турска је, једном речју, каприциозан и непредвидив партнер“, каже Почта. 

    Он додаје да Турска ипак заузима важно место у стратегији НАТО-а. Овде се ради о Средоземљу, о црноморском басену, то је јужно крило НАТО-а, мислим да ће се без обзира на све Запад ипак борити да Турска остане у НАТО-у, додаје саговорник Спутњика из Москве. 

    „Са друге стране, постоје велике сумње у Ердогана и жеља да га се отарасе. Могуће је да је прошлогодишњи покушај преврата био углавном позитивно оцењен на Западу, јер им је Ердоган дојадио са својом непредвидивом политиком. Турска ће вероватно, без обзира на све, остати чланица НАТО-а, а ко ће бити на челу Турске, остаје да видимо“, закључује Почта. 

    Сличног мишљења је и наш београдски саговорник Александар Радић који подсећа да се данашње време у многоме разликује од онога када је НАТО основан. Турска је сада једна сила потпуно другачијег формата, има своје амбиције које жели да заштити, посебно пред Америком, каже Радић.

    „НАТО је Турској постао терет. У том погледу Ердоганов режим је показао прагматичан став, компромитује позицију НАТО-а предузимајући самосталну акцију против руске војске да би онда поставио захтев НАТО-у да у случају проблема активира члан 5 Вашингтонског споразума који дефинише колективну одбрану. Много времена након инцидента са руским авионом, у промењеним односима између Анкаре и Москве, јасно је да Турска шаље поруку да ће од НАТО-а узимати оно што јој треба и да ће за сада вероватно остати чланица. Вероватно неће пренаглити са иступањем, али НАТО више неће моћи да рачуна на Турску као на чланицу на којој почива јужно крило те организације“, каже Радић.

    Политиколог Јуриј Почта тој тези додаје и чињеницу да ће Турска ипак бити опрезна са евентуалном одлуком о изласку из НАТО-а. Не треба заборавити да Русија за Турску остаје озбиљан геополитички супарник, без обзира на развој догађаја у последње време, каже Почта за Спутњик.

     

    Тагови:
    напуштање, државни преврат, војна база, референдум, НАТО, ЕУ, Јуриј Почта, Александар Радић, Реџеп Тајип Ердоган, Немачка, САД, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога