Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп грли америчку заставу на митингу у Тампи

    Трамп ракетама спасава себе

    © REUTERS / Jonathan Ernst
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1839

    Да ли је ризично по светску безбедност када амерички председник поседује велику моћ и да ли је америчко бомбардовање Сирије узроковано унутарполитичким приликама?

    Амерички председник Доналд Трамп наредио је бомбардовање сиријског аеродрома у Шаирату без одобрења Конгреса. Са друге стране, аналитичари су Доналда Трампа још пре него што је преузео председничку дужност описивали као непредвидивог човека. Пишући о мотивима који су Трампа навели да нареди бомбардовање базе у Шаирату, аналитичар руског портала „Взгљад“ Антон Крилов каже да је Трамп изгубио битку са естаблишментом.

    Колико је опасно да толика моћ, какву има амерички председник, буде концентрисана у рукама једног, непредвидивог човека какав је Доналд Трамп?

    Амерички председник у спољној политици има огромна овлашћења и због тога се свет толико и интересује за њега, каже Љиљана Смајловић, председница УНС и добар познавалац америчких прилика.

    „Последњи председник који је формално тражио од Конгреса да Америка уђе у рат био је Френклин Рузвелт. Сви остали су на различите начине избегавали или тражили ту дозволу само када је било сто одсто сигурно да ће је добити. Клинтон није добио подршку Конгреса, барем Доњег дома, када је бомбардовао Југославију. То је пракса да амерички председници могу да започну рат без дозволе Конгреса и то је оно због чега се цео свет занима ко је амерички председник и због тога је толико опасно када се изврши опасан избор за председника најјаче земље света“, објашњава Смајловићева.

    Многи медији пишу да је бомбардовање базе у Шаирату узроковано и унутарполитичким приликама у САД. Када су Американци у питању, увек постоји сумња да су њихови потези мотивисани унутрашњом ситуацијом, каже Смајловићева и подсећа на бомбардовање Југославије, када смо сумњали да је оно било узроковано „афером Левински“.

    „Склона сам да верујем да је у преображењу које Трамп каже да је доживео, да је потресен сликама мртве дечице, велику улогу играло то што ће кроз бомбардовање одмах имати подршку Америке и оно ће одмах да утиче на јавност и да скрене пажњу са истрага које се воде против њега са намером да буде опозван. Такође, овај потез ће мало да замути ситуацију у његову корист када је реч о спекулацијама да је сувише заљубљен у Владимира Путина, јер је овде урадио нешто што је у директној супротности ономе што Путин мисли или како би он поступао са сиријским побуњеницима, Ал Каидом или ДАЕШ-ом“, каже Смајловићева.

    На краће стазе, ситуација ће користити Трампу, сматра она, а на дуже стазе у питању је веома рискантна игра.

    „Обама је имао веома добре и веома јаке разлоге што није хтео да се упушта у нешто слично. Да вас подсетим да је Обама, иначе, тражио дозволу од Конгреса и да је није добио“, закључује Смајловићева.

    Према речима политичког аналитичара из Вашингтона Обрада Кесића, није битно да ли је у питању Доналд Трамп, Џорџ Буш, Барак Обама или Бил Клинтон — иста је политика председника САД:

    „Сви имају потпуни ауторитет да могу да наређују војне акције без одобрења Конгреса. Трамп је заузео исти став као и његови претходници. Што се тога тиче, не видим разлику. Али ја не бих претерано реаговао у вези са овом ситуацијом, јер овде постоји, у суштини, и нешто добро“, каже Кесић.

    Многи људи, каже Кесић, ситуацију око бомбардовања Шаирата посматрају као наставак већ виђене америчке политике. У извесном смислу, то је тачно, сматра аналитичар. Нити је Савет безбедности УН то одобрио, нити је Трамп тражио одобрење Конгреса. Међутим, исти они који Трампа нападају што наређује бомбардовање без одобрења Конгреса, а то су демократски конгресмени, ћутали су када је то радио Обама. То показује, каже Кесић, колико је питање употребе војске политичко и страначко питање у Америци.

    Доналда Трампа нападали су и током кампање и пошто је преузео председничку дужност за некомпетентност и због најаве да ће са Русијом нормализовати односе и са њом успоставити стратешко партнерство у Сирији и, касније, и по другим питањима.

    Одлука да бомбардује Шаират, према Кесићевим речима, отвара Трампу могућност да постигне циљ нормализовања односа са Русијом, који је назначио као врло битан.

    „Можда делује мало контраинтуитивно, да бомбардовање може да направи нешто добро између Америке и Русије. Али морамо да посматрамо целокупну ситуацију — да није реаговао, он би наредних пар недеља био поново под жестоким ударом, не само медија, него би га и његови републиканци, поготово Џон Мекејн, Линдзи Грејем и остали који су га већ критиковали због Русије још жешће напали, да је неодлучан и да следи политику Барака Обаме. Тако да је са овом одлуком и начином на који је изведена интервенција себи отворио мало простора. Има сада отворен маневар да иде и у другом правцу, а то јесте координација између америчких и руских трупа“, објашњава Кесић.

    Према томе како је изведен напад, види се да је он Русији најављен, а Американци су били свесни да ће Руси информацију пренети сиријским властима, наставља он. Индикатор да је Русија прихватила Трампове разлоге за дејство у Сирији огледа се у томе што руске снаге нису обарале америчке ракете, каже Кесић.

    „Што се мене тиче, видим да су и једна и друга велика сила показале уздржаност и да су свесне да је ово врло значајан моменат, који може да иде у једном или у другом правцу. Може да иде у правцу који је користан и пожељан, а може да изазове већу нестабилност, ако се иде у нове нападе и ескалације“, објашњава он.

    Политички конфликти унутар америчке политике свакако утичу на доношење одлука о употреби оружаних снага у иностранству, али, према Кесићевим речима, одлучујући мотив који је Трампа натерао на интервенцију је чињеница да је Трамп већ дуже време под оптужбом да ради за руске интересе. Сада је видео прилику да, како Кесић каже, скине тај терет са леђа и да успут покаже да је одлучнији од Барака Обаме.

    „Трамп једним потезом прво отвара себи простор што се тиче питања Русије и друго директно руши концепцију да је неодлучан попут Обаме. То је створило и простор у његовој странци, која мора да га подржи као одлучног лидера. И јастребови су јако задовољни, али морамо да видимо шта ће се десити. Била би добра и пожељна ствар да Трамп са више сигурности иде у процес нормализације односа са Русијом“, каже Кесић.

    Можда у овом тренутку то не делује као реалност, али Трамп је интервенцијом себи изградио бољу унутарполитичку позицију, додаје аналитичар.

    „Једини проблем у овоме је, које год да су његове мотивације биле, што је дао мотивацију свим снагама које желе да саботирају, можда чак и да уведу Америку у сукоб са Русијом, зато што овај напад долази преко једне емотивне сене напада на цивиле хемијским оружјем, а није јасно ко је то урадио, који су били мотиви. Знам да западни медији мисле да је све црно — бело, али мислим да је проблем са овим, као што је било за време ратова у бившој Југославији што се не поставља питање ко овим нападом највише добија. А, ако погледамо ситуацију у Сирији, свако има мотивацију да то блокира и саботира“, закључује Кесић.

     

    Слично:

    Терористи доносили хемијско оружје у Сирију из Ирака и Турске
    Москва: Све хемијско оружје изнето је из Сирије 2014. уз помоћ САД
    Хемијско оружје су имали терористи, а не Асад
    ДАЕШ против ирачке војске у Мосулу користи хемијско оружје
    Милитанти користили хемијско оружје у Мосулу
    Сиријска влада предала доказе да је ДАЕШ користио хемијско оружје
    Тагови:
    непредвидивост, овлашћење, амерички председник, потез, интервенција, Доналд Трамп, Сирија, Русија, бомбардовање, бомбардовање аеродрома у Шаирату, Удружење новинара Србије, Доналд Трамп, Љиљана Смајловић, Обрад Кесић, Сирија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога