Слушајте Sputnik
    Лажне вести - илустрација

    Сто пута поновљена лаж постаје — вест!

    © Wikipedia /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 270

    Лажних вести и говора мржње је увек било и биће. Високе новчане казне ту не могу имати много успеха, а могу одвести у цензуру. Упаковану у демократске принципе.

    Немачка влада је ових дана усвојила нацрт закона којим је предвиђена казна од 50 милиона евра за онлајн медије који не уклоне прилоге који садрже лажне вести или говор мржње. Предвиђена је и индивидуална одговорност, па ће директори компанија ризиковати казне и до пет милиона евра.

    Какав ће то ефекат имати на медије који откад постоје бележе и лажне вести. Тако је већ у првом броју листа Политика из јануара 1904. читаоцима скренута пажња на једну, са данашње тачке гледишта, рекло би се безазлену лажну вест да је извесни господин испросио извесну госпођицу. Све поименце.

    У демантију се констатује да је извор информације исти „подвалџија“ који је „пре неког времена измишљао сличне ствари и протурао по новинама“ и да је крајње време да се томе „једном стане на пут“, писала је Политика на почетку 20. века. Данашње лажне вести су, међутим, далеко од безазлених.

    За разлику од времена с почетка прошлог века када су медији преносили вести, крај истог је, по оцени теоретичара медија, обележило то што су их медији стварали.

    У грађанским ратовима деведесетих година на простору бивше Југославије то смо апсолвирали толико пута из пера западних медија када је требало означити Србе као „лоше момке“ које треба казнити.

    Најсвежији пример медијске креације је Ројтерсова „вест“ од пре који дан. Према истој је наводни заједнички Командни центар Русије, Ирана и оружаних снага које подржавају сиријског председника Башара ел Асада саопштио како је амерички напад на сиријску ваздушну базу прешао такозвану „црвену линију“ и да ће на сваки даљи напад „одговорити силом“, истом снагом и истовремено појачати подршку Асадовом режиму.

    Испоставило се да не постоји никакав Командни центар, а причу о „црвеним линијама“ морао је да демантује портпарол Кремља Дмитриј Песков.

    Одавно је у новинарству познато да деманти никада нема снагу лажне вести. Да ли ће од њега више ефекта имати огромне новчане казне?

    Потез владе у Берлину одмах је наишао на многе критике у јавности. Тако је партија „Зелени“ оценила да је реч о „пребрзом потезу“ који може довести до тога да слобода мишљења буде веома ограничена јер ће се једноставно само брисати садржаји са друштвених мрежа.

    Дописник листа Политика из Немачке Ненад Радичевић, за Спутњик каже да је нацрт закона изазвао бурну дебату и док су, с једне стране политичари јединствени у томе да је то добро решење, с друге стране људи који се баве интернетом и људским слободама сматрају да је оно катастрофално.

    „Овим предлогом закона немачка влада тера Фејсбук да буде арбитар шта је истина, а шта говор мржње. Немачки борци за интернет слободе сматрају да је то апсолутно недопустиво да једна комерцијална фирма која је усмерена искључиво на профит буде та која ће одређивати шта је истина, а шта не, уместо судских органа, што је до сада било уобичајено“, каже Радичевић.

    На питање шта се десило да је управо сада предложен такав закон, он истиче да немачке власти покушавају да пред септембарске парламентарне изборе спрече поплаву лажних вести и искривљених вести, захваљујући каквима је, како сматрају, Доналд Трамп победио на председничким изборима у САД.

    „Они покушавају да спрече неке левичарске, десничарске, или популистичке покрете да утичу на резултате немачких избора… Чини ми се да се одлука немачких власти мора сагледати као покушавај да се спрече неконтролисани таласи информација које не могу да се провере“, наводи Радичевић.

    Власти у Берлину очигледно сматрају да су друштвене мреже сувише брзе и неухватљиве да би их у овом тренутку, још пет месеци до парламентарних избора, тек тако некоме препустили.

    На питање да ли то значи да је реч о одлуци која је за једнократну употребу, дописник Политике за Спутњик каже да ће се то тек видети, будући да је реч о законском решењу које би у том случају требало да буде мењано.

    „Суштински, људи који се баве интернетом и слободама на њему изузетно критикују ту одлуку будући да ће Гугл, Фејсбук или Твитер сами одлучивати шта је истина у савременом свету, што је поприлично спорно будући да немају мандат за то“, истиче Радичевић. Видеће се, каже он, и како ће по доношењу закона реаговати Уставни суд, истичући да је то тема не само за дебату у самој Немачкој, него и шире.

    А Фејсбук је ових дана саопштио да је лансирао нову опцију која ће корисницима омогућити да препознају лажне вести и погрешне информације које се шире овом друштвеном мрежом. Као да су знали да ће им бити додељена улога полагања права на истину.

    Како су саопштили, клик на одређену опцију ће корисника одвести на страну са саветима и другим информацијама везаним за то како препознати лажне вести и шта учинити поводом тога.

    У којој мери је изводљива истина на клик? ИТ стручњак Здравко Јанковић за Спутњик каже да ствари које се филтрирају кроз друштвене мреже подлежу одређеним алгоритамским решењима. Објашњавајући шта то значи, он каже да су неке ствари предефинисане, препрограмиране, и да је зато, по његовом мишљењу, прилично компликовано дефинисати истину алгоритамски.

    Да би нешто могло да се профилтрира уопште кроз друштвене мреже које су алгоритамски устројени системи, морају да постоје ти алгоритми који ће то проверавати.

    Оно што је део Гугловог алгоритма и на основу чега је и победио међу претраживачима, то је да је одређену ствар тумачио као релевантну уколико има линкове са других страна. Дакле, како саме мреже да установе истину? Банализујући ствар, нешто ће бити истина ако то тврди јако велики број људи на мрежама, објашњава ИТ стручњак. У том случају, међутим, врло лако може да дође до тога да истина постане оно што је жељена пропаганда и што смо имали прилике да видимо кроз историју човечанства, упозорава Јанковић.

    „Ако неко жели да тврди да су Срби кољачи због тога и тога и то је имало озбиљну пропаганду, онда ће то постати истинита вест иако то није тачно“, илуструје Јанковић примером.

    Да новчане казне не значе и решавање питања лажних вести којих ће увек бити, указао је подсећањем на наш пример када смо такву одредбу увели у Закон о информисању 1998. године.

    Медијима је стављано на терет да проверавају истинитост нечијег исказа пре објављивања, јер су они били одговорни за нечију лаж, што је довело у питање смисао постојања медија, па и њихов опстанак због драстичних новчаних казни.

    Он сматра да је то политичко питање и да ће то бити озбиљна тема за расправу.

    Коментаришући оцену да влада у Немачкој не жели да у предизборној кампањи друштвене мреже постану нечије битно оруђе у политичкој утакмици, како се то испоставило у случају Трампа у Америци, Јанковић напомиње да је то немогуће спречити новчаним казнама против лажних вести.

    „Трамп је користио софистицирану технологију психографског таргетирања на друштвеним мрежама. Та технологија је променила парадигму политичке кампање јер постоји могућност да се сваком пошаље порука какву он хоће да чује. Ту нису биле у питању лажне вести. Његов кључни успех је у том псхихографском таргетирању, а против тога је могуће изборити се само заштитом података о приватности и спречавањем њихове злоупотребе“, каже Јанковић за Спутњик.

    Немачка није једина која се ухватила у коштац са „ширењем лажних вести“. Британска асоцијација медија је ових дана због тога затражила да регулаторна тела у тој земљи хитно истраже улогу компанија „Гугл“ и „Фејсбук“.

    Асоцијација је, међутим, у исто време критиковала политичаре и лобистичке групе да термин „лажне вести“ користе да би означили вести које им не иду у прилог. Таква пракса, оцењено је, има катастрофалан ефекат на слободу говора и демократију, али и на борбу против сајтова са лажним вестима.

    Уосталом и Трамп би сигурно рекао да су му друштвене мреже једине и остале пошто су му класични медији били недоступни.

    Па се ви сада снађите у „лажним“ или лажним вестима. Елиминисати их је немогућа мисија. А и цензура упакована у демократске принципе, очигледно, одолева. Неке ствари се не мењају.

    Тагови:
    лажне вести, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога