Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 451
    Пратите нас

    Чак 500 представника 84 земље, укључујућу и више од 20 министара одбране, потврдили су своје учешће на 6. Московској конференцији за међународну безбедност, која ће се одржати у главном граду Русије 26. и 27. априла. На конференцију је позвана Србија, као и све земље НАТО-а и ЕУ, али не и Украјина.

    Српску делегацију предводиће министар одбране Зоран Ђорђевић, потврдили су Спутњику у Министарству одбране Србије.

    Руско министарство овај догађај упоређује са Минхенском конференцијом о безбедности, а планирано је да се размотре питања међународног тероризма и радикализма у регионима Блиског истока, Северне Африке и Централне Азије, као и питања безбедности у Европи и Азијско-пацифичком региону.

    Такође, разговараће се о улози војних снага у међународним односима и различитим приступима решавања конфликта.

    Заменик министра одбране Русије Александар Фомин је рекао да је Московска конференција о међународној безбедности дискусија не само политичара, експерата и научника, већ и стручан разговор војске, која „добро разуме цену међународне безбедности“.

    Он је истакао да је Москва спремна да размотри све тачке гледишта, укључујући и противнике, а да циљ конференције „није размена оптужби“, већ покушај да се заједничким снагама нађу начини за излазак из тренутне кризне ситуације у области међународне безбедности.

    Фомин је такође нагласио и да је овај форум место на којем учесници могу отворено и искрено да разговарају о свим нагомиланим проблемима и изразио је наду да ће шефови међународних структура изложити своје гледиште и предложити решења о јачању међународне и регионалне безбедности.

    Према његовим речима, неспремност западних земаља да се придруже напорима у борби против међународног тероризма отежава борбу против ове претње.

    „Уместо да се уједине напори у борби против зла, међу којима је главно зло — тероризам, западне земље стварају нове линија раздвајања и схеме одвраћања „неподобних“ држава", додао је он.

    Руско Министарство одбране је на ову конференцију позвало руководство НАТО-а, конкретно шефа војног комитета Алијансе генерала Петра Павела, али потврда о његовом учешћу није стигла.

    За сада је извесно да ће НАТО представљати представник мисије за везу Алијансе у Москви Антонио Сандри, којем је понуђено да на форуму говори, али је пуковник рекао да „не планира да наступи“.

    „Ова конференција се одржава у веома важном моменту, јер је све ближе тренутак када морамо да одлучимо о судбини Оснивачког акта Русија–НАТО. Желим да вас подсетим да је он потписан 1997. и да се аутоматски продужава на сваких десет година, уколико стране немају притужби. Међутим, НАТО је 2014. године поручио да је спреман да га поново размотре, а Пољска је уложила вето на његово аутоматско продужавање. У Минхену није било никаквих договора о томе да ли ће он остати на снази и после 27. маја. Дакле, мислим да ће то бити једна од тема ове конференције“, каже Алексеј Фененко, виши научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности Руске академије наука.

    Украјина, међутим, није позвана да учествује на конференцији.

    Руско Министарство одбране је објаснило да између Русије и Украјине у области безбедности „заиста постоји широк спектар сложених питања, пре свега у билатералним односима“, али да су у основи они повезани са питањима безбедности на територији Украјине и пограничним областима са Русијом, а да се о тим питањима „активно дискутује у Минску, ОЕБС-у и Уједињеним нацијама“.

    „Мислим да Украјина није позвана због тога што Кијев отворено говори да са Русијом нема никаквог разговора без покретања питања о Криму и да никакве друге разговоре не жели да води и по мом мишљењу и због тога јер Русија не сматра Украјину пуноправним субјектом европског безбедносног система, него као објекат супарништва великих сила. Осим тога, треба поменути да Украјина Русију сматра непријатељском земљом и то се, наравно, узима у обзир“, каже Фененко.

    Своје учешће на конференцији су потврдили генерални секретари ОЕБС-а, потпредседник Међународног комитета Црвеног крста, високи представници УН, ШОС-а, ЗНД, и Лиге арапских држава, као и представници Министарстава одбране и експерти из Европе, САД, Блиског истока, Азије, Африке и Латинске Америке.

    На форуму ће говорити и министар одбране РФ Сергеј Шојгу, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и секретар Савета безбедности РФ Николај Патрушев.

    На једном од пленарних седница извештај ће представити и начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов.

    „Свакако да ће тема бити међународни тероризам и сарадња на том плану, али после Сирије не могу да кажем да водимо неку заједничку борбу против тероризма. По мом мишљењу, Сирија је сачувала идеју да водимо заједничку борбу, а реално смо још у јесен 2015. године схватили да ми нисмо никакви партнери. Због тога ће, као што сам већ рекао, главна тема бити Оснивачки акт Русија–НАТО и његова судбина. И овде постоје три сценарија. Прва опција је да га продужимо, након што убедимо Пољску. Друга је негативна — остаћемо без икаквих правила игре у балтичко-црноморском региону. Трећа опција је да се са Оснивачког акта пређе на нешто ново. Руско Министарство спољних послова је априлу 2015. године предлагало нови формат — протокол о неутралном статусу четири државе: Финске, Украјине, Молдавије и Грузије. Али то није прихваћено“, закључио је Фененко.

    Очекује се да ће на конференцији учествовати више од 700 стручњака за међународну безбедност, од којих су 500 из иностранства.

    Московска конференција о међународној безбедности има шестогодишњи стаж. Приметно је да она сваке године окупља све већи број гостију и често је упоређују са таквим платформама као што су Минхенска безбедносна конференција или Форум о безбедности у Азији „Шангри ла дијалог".

    За овај догађај, по правилу, влада и велико интересовање медија. Прошлогодишњи форум пратило је триста новинара из 24 земље света.

     

    Тагови:
    Московска конференција о безбедности, НАТО, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога