Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11212
    Пратите нас

    Председник САД Доналд Трамп је врло мало урадио на унутрашњем плану првих месеци свог боравка у Белој кући, што је био главни приоритет његовог предизборног програма, па је одлучио да окуша срећу на међународном плану. Непредвидљивост — епитет који су му прилепили медији — почиње да бледи у светлу последњих догађаја у Сирији, Авганистану и Кореји.

    Већ пуних десет дана амерички председник се активно бави „решавањем“ криза и то у различитим деловима света. Све је почело са Сиријом. Хемијски напад у Идлибу, оптужбе за инцидент на рачун званичног режима у Дамаску, у СБ УН демонстрација „доказа“ о кривици, без детаљне истраге, и као резултат напад — све већ виђено, само је нов амерички председник.

    За разлику од Џорџа Буша, који је све то прошао у Ираку, Доналд Трамп је то извео спектакуларно, у свом стилу. Од човека из шоу-бизниса се ништа мање није могло ни очекивати. Ту му се „случајно“ у посети нашао председник Кине Си Ђинпинг, у чију част је организовао ватромет „томахавка“ у Сирији. Међутим, ако је мислио да ће то извести из такта кинеског званичника, грдно се преварио. Не вечито хладном лицу Си Ђинпинга није се померио ниједан дамар. Интересантно да је управо у том тренутку Трамп говорио о Северној Кореји. Да ли је на тај начин желео да у увијеној форми објасни кинеском госту шта се може десити у његовом суседству, остаје само да се нагађа. Али, ништа није искључено.

    Да се радило само о показној вежби показују последице напада: незнатан број жртава и материјална штета која је сведена на минимум, с обзиром на то да је председник Сирије Башар ел Асад знао за напад и да сиријска војска није била изненађена. То показује и велики број несталих америчких ракета на путу према Хомсу. Брзопотезно бомбардовање омогућило је америчком председнику да се на неко време опет нађе у свим ударним вестима, како у сопственом дворишту, тако и у свету. Осим медијске прашине, у Сирији се није померио ка свом циљу ни за милиметар. Асад и даље контролише територију, као и пре 6. априла, Русија и Иран остају одлучујући фактори у том делу света, док су САД и даље ту негде, у околини…

    Позвати „мајку“ у помоћ

    Прошло је недељу дана након спектакла у Сирији и требало је остати у жижи дешавања. Тада је одлучено да се баци бомба на неке пећине и тунеле терориста у Авганистану. Како је касније постало јасно, изградњу тунела финансирала је управо Америка за потребе џихадиста у време совјетске интервенције. Бомбе се сваког дана бацају, међутим, требало је смислити нешто веће, јаче. Тада су се Американци сетили „мајке свих бомби“. Иначе, Русија има и већу бомбу од наведене.

    Опет су сви медији почињали и завршавали вести са Трампом. Бивши председник Авганистана Хамид Карзај је објаснио да се не ради о гађању неком старом бомбом, већ о тестирању нове. Он је оптужио Американце да су искористили Авганистан као полигон за тестирање свог наоружања.

    Било како било, у нападу је убијено више десетина терориста, чије место су, вероватно, већ заузели други, а Трамп није ни на корак ближе решењу већ годинама нерешивог проблема — Авганистана. Како би се рекло, много буке ни око чега. Али битно је да је он веома поносан на своју војску и да сматра мисију „веома, веома успешном“.

    Напад на „непредвидљивог“ Кима

    Практично сваког пролећа медији јављају да на Корејском полуострву почиње рат. Није изузетак ни ова година. Овог пута Трампова администрација је прва почела са претњама Ким Џонг Уну. Заправо, након изненадног напада на Сирију и Авганистан, Трамп опет блефира, јер жели да изврши притисак на Северну Кореју и натера Пјонгјанг да заустави рад на интерконтиненталним ракетама или макар да прекине њихова тестирања. Од рата, наравно, неће бити ништа. Током свих ранијих интервенција које је изводила Америка, она је унапред знала са којим војним потенцијалом располаже њен противник. У овом случају то није тако. Северна Кореја успешно развија балистички програм и једно време је активно извозила своју продукцију и технологије на у Иран, Египат и Либију. Она поседује на стотине балистичких ракета средњег домета као што су „хвасон 5“ и „хвасон 6“, али нема недвосмислених доказа да поседује интерконтиненталне балистичке ракете. Највећу предност за Пјонгјанг представља то што нико заиста не зна шта он тачно поседује.

    Пентагон изненадним нападом може да избаци из строја неколико кључних објеката ракетно-нуклеарног комплекса, али већина њих је добро сакривена дубоко под земљом и о многима САД немају никакве информације. Са друге стране, освету за напад може лако да плати престоница Јужне Кореје. Чак и ако Севернокорејци буду гађали само војне циљеве, број жртава међу цивилима може да буде велики. Тиме лако може да почне корејски рат, који ће однети на стотине хиљада живота. Зато тешко да ће Вашингтон на своју руку, без договора са Сеулом и Токијом, кренути у овако ризичну операцију.

    Ако буде доведен у безизлазну ситуацију, не треба сумњати да ће севернокорејски лидер употребити нуклеарно оружје. Питање је да ли оно може да стигне до обала САД и Јапана, али у Јужну Кореју сигурно може. Према неким проценама, Северна Кореја поседује између 15 и 22 нуклеарних пуњења укупне снаге 0,5 мегатона. На пример, бомбардовање Хирошиме и Нагасакија 1945. године однело је 150.000 живота, а у две бомбе је искоришћено 40 килотона. Овај рат би у сваком случају скупо коштао Трампа. Он то добро зна и зато се сада повлачи. Већ су стигла саопштења из Беле куће да ће САД решавати проблем дипломатским путем.

    Америчка администрација зна да Сирија и Северна Кореја нису исто. Ако је напад на Хомс могао да прође без последица по САД, то не би био случај са Северном Корејом. Зато амерички лидер блефира, користећи се својом репутацијом „непредвидљивог“ председника. То ради Ким Џонг Ун већ 10 година, а сада његову тактику преузима Доналд Трамп. У сваком случају, амерички лидер је постигао свој циљ — опет је у жижи јавности, а и рејтинг му расте. Како је саопштила агенција „Галуп“, он је са 35 одсто подршке америчких грађана краја марта, стигао на 43 одсто 10. априла.

    Тагови:
    Доналд Трамп, Северна Кореја, Сирија, Авганистан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога