Слушајте Sputnik
    Берза

    Србин на берзи нит рескира нит профитира

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 74
    Пратите нас

    Берза представља врх тржишне економије и не можете наћи добру економију, а да има лошу берзу. И обрнуто. Зато на Београдској берзи, огледалу нашег реалног сектора, тргује тек неколико стотина грађана.

    „Миле против транзиције“ изгледа никако да напусти бојно поље, иако је емитовање истоимене популарне ТВ серије завршено још пре десет година.

    Грађани Србије су генерално изузетно слабо едуковани по питању тржишних прилика, а када је у питању акционарство, односно трговање акцијама на берзи, ту је ситуација још гора, каже за Спутњик аналитичар брокерске куће „Вајс брокер“ Ненад Гујаничић. То је, како је објаснио, делимично последица живота и пословања у нетржишној привреди, а и касније током транзиције, мало је урађено на едукацији становништва. Најбоља прилика да се то учини је била када је трајао процес приватизације, сматра он.

    Зато сада имамо ситуацију да је јако мали број грађана активан на тржишту и има адекватна знања. Можемо рећи да домаћи грађани, када говоримо о пласману сопствене уштеђевине, углавном користе депозите код банака, а они са већом уштеђевином купују некретнине. То је доминантан вид пласмана штедње домаћег становништва, а трговањем акцијама на берзи се бави тек неколико стотина домаћих грађана, каже аналитичар „Вајс брокера“.

    А на берзи може да се заради и за то, истиче Гујаничић, није неопходно имати нека високостручна знања.

    На питање ко тргује акцијама на Београдској берзи, он каже да су то, пре свега, људи који поседују здраворазумску логику и имају неки ниво економских и финансијских знања, а склони су да предузму одређену врсту ризика. За почетак је, како напомиње, управо довољна та здраворазумска логика и познавање неких основних правила. А то је да се зна који ризик то носи и да се тим ризиком ваљано управља, истиче он.

    Само толико. Према Форбсовој листи, други најбогатији човек на свету Ворен Бафет, чије је богатство процењено на 75,6 милијарди америчких долара, о трговању акцијама на берзи би саветовао: „Будите похлепни кад се сви остали боје“. Држећи се управо тог правила, Бафет је 2008. године током светске економске кризе инвестирао кад су сви били у страху. И све му се то вратило неколико пута увећано већ после годину-две.

    Наша Београдска берза од како је обновљена 1989. године прошла је кроз неколико фаза. Од 2004. до 2007. берза је годишње расла по 60 одсто. То значи да се улагањем у одређене акције за годину дана, па и брже, могло зарадити и више од сто одсто на уложену суму. Многи инвеститори су и без много вештине тада дуплирали уложен новац, а они мало вештији су знали да од хиљаду евра направе и шест пута више.

    Те огромне зараде на берзи, неколико година пре светске економске кризе, Гујаничић је објаснио тиме што је она била у раној фази транзиције, па су и стартне цене акција биле доста ниске. Међутим, криза се одразила и на наше тржиште падом акција.

    „Можемо рећи да је већина наших грађана, који су се на берзи појавили 2007. године пошто су видели да су зараде астрономске, потом изгубила већи део новца“, каже он, истичући да нема гаранције када купујете акције да ћете зарадити.

    Уколико не желите да ваш новац „скупља прашину“ у банци, за шта ћете добити минорну камату, испод један одсто, онда ћете ризиковати очекујући већу зараду, што значи да ћете трговати акцијама. Када улажете средства на средњи рок, уобичајено је, каже Гујаничић, да на трговини акцијама зарадите између 10 и 20 одсто на годишњем нивоу.

    Наравно да је увек најважније питање у шта уложити новац, јер када купујете акцију, у ствари купујете сувласништво у послу којим се компанија бави. Ако сте сигурни у тај посао и ако добро разумете предности и ризике привредне гране у којој фирма послује, онда ће вам доношење одлуке бити далеко лакше.

    Уз добре и правовремене информације, инвеститори често за два до три месеца, или мање, уложен новац увећају и за трећину, а они који имају инсајдерске информације неретко профитирају и брже. Један од највећих српских богаташа Ђорђе Ницовић својевремено је у деоницама домаћих компанија имао 300 милиона евра. Пре две године је констатовао да је постало теже наћи акције које расту, а да је раније имао истовремено деонице у десетак компанија.

    „Дешавало се да изгубим, али сам у просеку увек у плусу. Тргујем дугорочно на основу пословања предузећа, али и краткорочно“, пренели су медији Ницовићево искуство. Али на берзи акцијама тргују и „обични“ људи, па је баш у периоду када је Ницовић профитирао и једна тридесетогодишња Београђанка за мање од годину дана зарадила 6.000 евра.

    „Имала сам хиљаду евра, површно знање о берзи и јаку вољу да зарадим. Тада се у медијима много писало о трговању деоницама, свакодневно се могло прочитати како вредност појединих акција расте и по 15 одсто дневно, те како људи зарађују велики новац за кратко време“, испричала је она, објаснивши свој успех чињеницом да није била „алава“. Зацртала је да ће продати акције одмах после континуираног раста од највише пет дана узастопно.

    Поредећи функционисање наше берзе и берзи на Западу, Гујаничић каже да је велика вероватноћа да ће приликом трговине у инвестиционом амбијенту који је на Западу на завидном нивоу, ваша права бити заштићена. Тачније, инвеститори ће имати прилично равноправан третман.

    „Главни проблем нашег тржишта је лош инвестициони амбијент, а када говоримо о берзи, акционарству, све се своди на слабо поштовање права мањинских акционара. На нашој берзи, нажалост, акционари нису једнаки, а то је основни постулат да би било које тржиште могло да функционише“, истиче Гујаничић.

    Он указује на веома слабо развијене институције које надзиру поштовање права мањинских акционара због чега је увек било злоупотреба од стране доминантних акционара.

    „Онда имате ситуацију да тржишни учесници имају веома ниско поверење у трговину финансијским инструментима и генерално можемо рећи да су домаће акције доста потцењене, што је последица чињенице да је било пуно нерегуларности. Зато мали број учесника жели да се ухвати у коштац са тим ризицима“, објашњава аналитичар „Вајс брокера“.

    На питање зашто је то тако, он каже да би на то могло да се постави контрапитање, зашто ми немамо праву тржишну економију. Зашто су неки учесници у реалном сектору привилеговани, док се други боре за егзистенцију. Држава, према његовој оцени, нема интерес да створи тржишну привреду, да има јаке институције које ће обезбедити правила која су унапред позната за све учеснике.

    Берза ће нам, истиче он, бити оваква све док не будемо имали институције тржишне привреде и цивилног друштва које надзиру поштовање једнакости свих тржишних учесника. Када је у питању берза то се, пре свега, односи на Комисију за хартије од вредности која поштује права мањинских акционара, а блиско са тим у вези је и ефикасно судство.

    „Када имате јаку тржишну привреду, имате и јаку берзу. Не постоји ниједна економија у свету која је јака, а да нема јаку берзу. Берза представља врх тржишне економије, а ми имамо берзу која је право огледало нашег реалног сектора“, истиче Гујаничић за Спутњик. Зато је Београдска берза привукла тек неколико стотина оних који су спремни да ризикују. Пословање на њој, очигледно, подразумева више од берзанског ризика на које се уобичајено рачуна.

     

    Слично:

    Кина истражује манипулације на берзи
    Индија и Кина купиле комплетно злато са лондонске берзе
    Атинска берза у паду после Ципрасовог говора
    Европски берзански индекси порасли након што је нова грчка влада затражила помоћ ЕУ
    Кина постаје берзанска суперсила
    Тагови:
    Београдска берза, трговање, инвестирање, акције, ризик, тржиште, берза, Ђорђе Ницовић, Ненад Гујаничић, Ворен Бафет, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога