Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1948
    Пратите нас

    Блиски сарадник клана Харадинаја, терориста задужен за север Косова, умешан у убиства и нападе на Србе, као и инциденте у Куманову у Македонији 2015. године и рођак Јонуза Муслијуа, председника Националног већа Албанаца и општине Бујановац.

    Шефкет Муслију, кога је данас српски премијер Александар Вучић апострофирао као једно од „лица са потернице“ Републике Србије са чела списка оних који су албанско питање радикализовали, бивши је командант Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, (ОВПМБ), али и косовске терористичке ОВК и албанске АНА.

    Као члан ОВК на Косову служио је под командом Рамуша Харадинаја, а најактивнији је био током 1998. године.

    Нашем правосуђу познат је као припадник такозване Гњиланске групе ОВК, која се терети за злостављање и убијање Срба токoм 1999. Познат је и по томе што је блиски рођак Јонуза Муслијуа, који је председник националног већа Албанаца и председник општине Бујановац, који је протеклих дана потпиривао ватру изјављујући за Спутњик да је његов председник Рама, а да он живи у „држави Косово“.

    Сами Албанци на југу Србије плаше се Шефкета Муслијуа јер је 2000. године именован за вођу групе која је хтела да „дисциплинује“ непослушне Албанце, који су одбијали сарадњу са терористима.

    По формирању ОВПМБ-а постао је њен командант и руководио је Главним штабом у Добросињу. Са тог положаја је наредио присилну мобилизацију војно способних Албанаца, њихову краткотрајну обуку и упућивање у терористичке акције. Иницирао је оснивање локалних сеоских штабова на подручју Прешева и Бујановца, које је затим објединио и ставио под своју команду.

    Лично је учествовао или наредио извршење више оружаних напада на положаје припадника полиције у селима Добросин и Кончуљ.

    Предводио је терористички напад на патролу полиције у Кончуљу 23. новембра 1999. када су рањена два полицајца, као и акцији изведеној 26. фебруара 2000, када је са групом од 11 наоружаних припадника ОВПМБ-а напао полицију код села Кончуљ, при чему су погинула два припадника МУП-а и још два су рањена, а страдао је и један борац ОВПМБ-а. Исте године је подметнуо четири противтенковске мине у близини основне школе у Кончуљу, на путу према Добросину, где је 8. јуна 2000. године повређено пет припадника полиције. Терети се и за отмицу и убиство двоје последњих српских житеља Малог Трновца 22. јуна 2000, а наредио је и постављање противтенковске мине на сеоском путу у Малом Трновцу, од чије је експлозије 10. новембра 2000. године погинуо полицајац Ивица Божиновић.

    Почетком јануара 2001. године изјаснио се да ће прихватити споразум о демилитаризацији ОВПМБ-а, као командант Главног штаба ове организације, наложио је њеним припадницима да већи део наоружања склоне у бункере и складишта, али 4. фебруара исте године организовао је напад на положаје Војске Југославије и полиције у селу Лучане.

    Почетком марта исте године терети се и за отмицу четворо Срба, који су заточени и мучени у Кончуљу, као и отмицу и злостављање цивила Радомира Стојиљковића из Трстеника.

    Као командант ОВПМБ-а, предао је оружје припадницима Кфора 26. маја 2001. године искористивши амнестију коју је дала СРЈ свим терористима који до краја месеца маја те године положе оружје. После распуштања ОВПМБ-а, настанио се у Гњилану, али је наставио да командује групом терориста, која је по његовом наређењу извршила више терористичких напада на југу Србије од јуна 2001. до краја 2003. године.

    После формирања АНА на југу Србије, изабран је за руководиоца дивизије „Адем Јашари“ која је била лоцирана у Прешевској долини и заједно са Љиримом Јакупијем организовао је диверзантско-терористичка дејства у складу са налозима руководства АНА.

    Преко чланова своје породице, који живе у Немачкој, иницирао је оснивање тзв. хуманитарног фонда „Глас отаџбине“ преко којег су прикупљана средства од Албанаца који раде у иностранству

    Шефкет Муслију познат је и као Хаџија. Бавио се и шверцом оружја које је из Албаније дотурано и продавано на Косову, у Македонији и на југу Србије… Ухапшен је 12. априла 2003. године од стране Кфора и налазио се у затвору у бази „Бондстил“ код Урошевца, где је осуђен на десет година затвора. Пуштен је из затвора 26. маја 2011. године.

    Стављен је на америчку црну листу лица којима се због терористичке делатности ускраћује финансијска помоћ, односно забрањује улазак у САД. Гњилане је, иначе, главна база албанских терориста с југа Србије, и одатле прелазе на територију Македоније, одакле се пребацује и наоружање за нападе. Шефкет Муслију је активан на северу Косова. Повезан је са нападима у Куманову 2015. године.

    Српски премијер је данас рекао да је у Гњилану 18. априла 2017. године одржан састанак Шефкета Муслијуа са бившим припадницима ОБПМБ-а из селима Осларе, Несланце и Кончуља, где је разматрана актуелна ситуација, и мере које треба да се предузму. На основу тога, реко је Вучић, дошло се и до закључка и доказа да бомбе које су бачене на албанске куће у Великом Трновцу нису бацали Срби, већ они сами.

    Вучић је рекао да је намера била да се испровоцирају остали Албанци.

    „Реч је о веома опасној и озбиљној припреманој акцији већ више месеци. До промене концепта у њиховој акцији долази од 23. децембра прошле године после важног састанака који је одржан у једној страној земљи. Од тада долази до радикализације албанског понашања. Наше службе су прикупиле све податке и питање је шта је њихов коначни циљ“, рекао је Вучић.

    Слично:

    Албанци могу само да маштају о „Великој Албанији“
    У јужној Косовској Митровици Албанци напали младића Србина
    Вулин: Нису сви Албанци терористи, али Рамуш Харадинај јесте
    Албанци у Македонији на ивици живаца
    Албанци напали двојицу Срба у Митровици
    Академик Буровић — Албанци би данас Балкан, а сутра целу Европу
    Македонија: Албанци о уласку у нову владу одлучују у понедељак
    Косово: Заплењено оружје, ухапшени Албанци
    Албанци „цепају“ југ Србије
    Женева: Албанци запалили заставу Србије (видео)
    Тагови:
    југ Србије, косово, Македонија, Албанци, тероризам, Шефкет Муслију, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога