Београд+ 31°C
Ниш+ 31°C
Слушајте Sputnik
    Турски ток

    Британце „жуља“ Турски ток

    © AP Photo/ Selcan Hacaoglu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 4495543

    Руски „Гаспром“ почео је изградњу морског дела гасовода „Турски ток“, који ће преко дна Црног мора гас из Русије допремати до Турске, али је његова судбина, према мишљењу западних аналитичара, доведена у питање.

    Британски експерти са Оксфордског института за енергетска истраживања наводе да постоји ризик да нови гасовод неће бити довољно искоришћен. До тога ће, како тврде, довести жеља Анкаре да смањи своју енергетску зависност. Осим тога, Турци желе да оборе цену руског гаса и да купују мање руског гаса него што је раније планирано.

    Аналитичари наводе да би 2019. требало да буде прекретница за руску енергетику, и подсећају да је те године планирано покретање два пројекта — „Северног тока 2“ и „Турског тока“. Оба би требало да замене застарелу и проблематичну украјинску маршруту.

    Али, ако су обими нових гасовода „Северног тока“ већ нашли купце, „Турски ток“ би могао да остане недовољно искоришћен или чак непотребан, наводе Британци у свом извештају.

    Експерти такође подсећају да би осим „Турског тока“ у Турској већ 2020. године требало да буде почне пуштен у рад још један гасовод, азербејџански ТАНАП. Првих година ће, како наводе, тим гасоводом у Турску стизати 10 милијарди кубних метара гаса годишње, а од 2026. — 31 милијарда. Истовремено, капацитет првог крака „Турског тока“ износиће 15,75 милијарди кубика гаса годишње.

    Првобитно се говорило да ће сви ти обими бити потребни Турској, али сада британски аналитичари указују на то да се унутрашње потребе те земље смањују, а самим тим ће два гасовода постати конкуренција један другом.

    „Због политике Турске о снижењу удела гаса у енергетици, очекујемо да потребе Турске до 2025. године неће износити више од 56 милијарди кубних метара годишње, што је за 10 милијарди више него 2016. Самим тим, део капацитета једног од гасовода може остати неискоришћен“, говори се у извештају.

    Како се додаје, Турска је заузела курс оптимизације потрошње гаса, без обзира на нове гасне пројекте. Ове године, земља је први пут од 2009. успела да смањи потрошњу „плавог горива“ са 49 на 46 милијарди кубних метара. Британски аналитичари кажу да ће једини покретач раста остати потрошња приватног сектора.

    Подсећања ради, споразум о пројекту „Турског тока“, између Русије и Турске, потписан је 10. октобра 2010, након што су односи двеју земаља обновљени, али је изградња морског дела гасовода почела 7. маја ове године.

    Други крак гасовода је намењен за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе, али то питање није још договорено.

    Раније је пројекат „Јужни ток“ замрзнут због противљења ЕУ.

    Руски аналитичари наводе да је Турска, као и ЕУ и као свака друга земља, заинтересована за смањивање зависности од једног добављача. То отвара могућност за трговину и обарање цена, и на то би требало рачунати.

    Међутим, има и оних који тврде да Анкара активно користи питање о проширењу пројекта „Турски ток“ за политичко уцењивање Москве — у замену за подршку пројекта гасног хаба, Турци покушавају да добију попусте на руски гас.

    С друге стране, неки стручњаци сматрају да је стварање енергетског хаба питање времена, а да Азербејџан не може да буде озбиљна конкуренција „Гаспрому“.

    Они истичу да је „Турски ток“ само први корак ка стварању у Турској енергетског хаба, који ће у Европу испоручивати гас, и оцењују да закључци британских аналитичара о недовољној искоришћености пројекта „звуче чудно“.

    Аналитичари такође сматрају чудним и тврдње Британаца да ће се потребе Турске за енергентима смањивати.

    „Пре свега, подсетићу да је било планирано да гасовод ’Јужни ток‘ буде капацитета 63 милијарде кубних метара годишње, и да је од старта било јасно да ће ’Турски ток‘ бити мањег капацитета. На крају, уместо на четири, зауставили смо се на два крака, а то је половина од планираних 60 милијарди кубика гаса. Дакле, сваки од два крака имаће капацитет од 15,75 милијарди кубика годишње. Један крак је намењен искључиво за турско тржиште, и он у прво време може да буде неискоришћен за 2-3, евентуално 4 кубика, али потребе Турске расту, јер они имају проблема са угљем, па се самим тим њихове потребе за гасом и повећавају“, каже за Спутњик Александар Фролов, заменик генералног директора Института националне енергетике.

    Генерални директор пројекта ТАНАП Салтук Дузyол је прошле седмице рекао да је тај пројекат реализован 70 одсто и да ће азербејџански гас половином 2019. године стићи у Европу, а пре тога и у Турску.

    Годишњи капацитет ТАНАП-а износиће 16 милијарди кубика гаса, од тога ће Турска користити шест милијарди кубних метара, док ће преосталих 10 милијарди бити испоручивано европском тржишту.

    Фролов, међутим, не верује у такав сценарио.

    „Азербејџан је и даље номинално спреман да испоручи у Турску 6 милијарди кубних метара гаса. Поређења ради, Русија испоручује више од 27 милијарди кубика. Ове године ће се те испоруке, највероватније, још више повећати. С друге стране, није најјасније чиме ће Азербејџан да пуни тај гасовод који планира да пусти у рад после 2020. године, мада ни тај рок није потпуно јасан. Они стално говоре да су почели изградњу гасовода, а ја их питам — где? Шта ви градите? Шта ћете да испоручујете тим гасоводом? Али одговори, најблаже речно, нису баш убедљиви. Узмимо чак и варијанту да они изграде тај гасовод и да већ 2022. почну да испоручују 6 милијарди кубика Турској. И шта с тим? Шта је то 6 милијарди? То је отприлике управо онолико колико ће Турска повећати своју потрошњу гаса у наредних пет година“.

    Фролов такође не искључује могућност да ће „Турски ток“ стићи до Балкана.

    „Балкан данас троши око 9 милијарди кубних метара гаса из Русије. Овај гас долази по украјинском путу. Када буде изграђен ’Турски ток‘, његов други крак би могао бити усмерен на снабдевање Балкана. Међутим, гаснотранспортни систем ће морати мало да се модернизује и прошири“, додаје је Фролов.

    Ипак, руски аналитичари закључују да много тога зависи од политике коју буде водила турска влада. Они такође подсећају да је после распада СССР-а Баку радио на зближавању са Анкаром, а истовремено истичу и да је сада много важније схватити колико далеко је спреман да иде Реџеп Ердоган у својој намери да Европи покаже своју независност. У вези са тим, истичу стручњаци, требало би пажљиво пратити преговоре лидера Русије и Турске како би се исправно тумачило могуће зближавање двеју земаља.

    Тагови:
    ТАНАП, турски ток, Азербејџан, гас
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога